NEBO IZ(NAD) JAGODINE

Poređenje Nemačke i Srbije po različitim kriterijumima može da bude različito, i vrlo često je smehotresno ili u najmanju ruku neočekivano. Ali sa aspekta svetlosnog zagađenja mogu reći da su Nemci poprilično napredovali u odnosu na ostatak Evrope, bez obzira na urbanizaciju ili veći broj stanovnika. To i ne čudi ako se ima u vidu da su ovde raznorazni zeleni i ekološki lobiji veoma uticajni, ali ne u medijima samo već i u realnom životu i kad treba donositi neke političke odluke.

Zašto je to tako, veliko je pitanje. Nacija koja već jako dugo živi u kapitalizmu i potrošačkom društvu može da dostigne neki stepen nirvane, takoreći. Mislim da ovde više i nema živih svedoka bilo kakve gladi ili slično, i jedina kataklizma pred očima prosečnog Nemca je Drugi Svetski Rat (a i tu su oni uglavnom bolje prošli od Poljaka i Rusa). Zato što gladan čovek ne može da mašta i gleda u zvezde ili da se bavi ekologijom, zato u Nemačkoj danas ima ekologa na sve strane. Da treba opet da ratuju ili gladuju, ne bi im bilo do zaštite - prvi bi iskrčili one velelepne državne šume i parkove i ložili bi ta drva.

Za mene je nastupila zaprepašćenost kad sam shvatio da iz okoline Nirnberga imam veoma slično nebo kao i iz okoline Jagodine. A kad sam već u novembru bio Jagodini, red je da ponovo testiram fog-filter ali ovog puta kako valja i dolikuje.

Snimak sazvežđa Perseja, sa Double Cluster-om u centru nastao je od 20 pojedinačnih snimaka pedeseticom 1.8 od 30sec sa EQ6 montaže. Realno je moglo da se eksponira mnogo duže od pola minuta ali je ovaj objektiv veoma brz; na f2.8 i ISO 1600 veoma brzo popuni histogram i pola minuta mu je dovoljno. Ispod f4 realno nema nikakve potrebe ići na kropu, pošto su rubovi veoma ravni i zvezde dobro definisane, bez ikakvih artefakata. Ali je isto tako i činjenica da ovo ovako nikako ne bi bio slučaj na FF...

Sam Cokin filter je posao odradio (ponovo) maestralno. Jedino se nije zamaglio kao prethodni put u Nirnbergu, ali to je i očekivano pošto je duvao vetar. Objašnjenje za meteorološki neupućene: kad nema vetra i vedra je noć velike su šanse da se stvori magla, a kad vidite maglu kako se šunja oko vas znajte da ćete je pre videti na svojim staklima objektiva, dvogleda, teleskopa... nego u atmosferi. Malo su pošteđeni njutn reflektori i klasični dobsoni (ne truss tube, ili samo ako imaju navlaku) a svi ostali tipovi teleskopa su ugroženi. Pomažu grejači prednjeg stakla i zonerice, a ja naravno da nemam ništa od toga - grejači su za tehno frikove, zonerice isto, a pravi fotograf moli boga da se poklope mikroklimatski uslovi pa da dobije kakvu-takvu (astro)fotografiju.

E da, prva stvar koja se magli u ovoj skalameriji je Cokin, naravno; i naravno da ga ne smete brisati niti dodirivati bilo čime a naročito prstima. Objažnjenje leži u fragilnoj prirodi plastike od kojih je filter napravljen, zajedno sa šarama koje daju fog efekat. Zato lično svaku astrofotku nastalu fog-filterom smatram posebno dragocenom.

Sledi Kasiopeja, jedno od najupečatljivijih sazvežđa a svakako idealna meta za pedeseticu na kropu. Tehnikalije su identične, obrada u Irisu (steking i osnovno) i Photoshopu (sve ostalo). Primetno je da se vidi više detalja Mlečnog Puta (da, Cass leži usred zimskog Mlečnog Puta) na ovom snimku nego na snimku iz Nirnberga. To je logično, pošto je ovde sklopljeno više snimaka i to sa montaže, a na snimku iz Nemačke je snimano tripodom.

U obradi se ispostavilo da nemam fletove za 7D za pedeseticu, nije bilo vremena za improvizaciju pa sam uzeo fletove za teleskop. Znam da rešenje nije idealno ali je bolje sa ikakvim fletovima nego bez, većinu nesavršenosti ionako može da opegla Photoshop. Ove fotke ne idu na izložbu već su više ili manje proba. 

Što se tiče zagađenja, vrednost LP za Končarevo je 4.20 naspram 5.00 (Nirnberg) što je i dobro i loše. Loše je što centar Nirnberga na 7 km daje vrlo malo veće zagađenje nego centar Jagodine na 3.6 km.  Izuzetno je loše ako uporedimo činjenicu da Nirnberg kao gradska celina ima 20 puta više stanovnika od Jagodine.

Dobro je to što postoji tendencija smanjenja svetlosnog zagađenja i u Nemačkoj i u Srbiji. Godina 2019. je ubedljivo najgora za svetlosno zagađenje u Evropi a nakon toga počinje masovno uvođenje led-rasvete koja vrlo efikasno smanjuje svetlosno zagađenje. Međutim, ima tu i negativnih stvari po fotografe, konkretno led je mnogo teže moguće (zapravo nemoguće je) filtrirati LP filterima, dok uobičajena žutonarandžasta svetlost može lepo da se odstrani, doduše po cenu produženja eksponiranja. Upravo u Končarevu je to smanjenje naročito vidljivo, gde je vrednost LP-a u 2019. bila dva ipo puta veća nego u 2022. godini; u odnosu na nirnberšku vrednost koja je 2019. bila za trećinu veća.

Na kraju sam video Vlašiće i Hijade kako izlaze na jugoistoku, i bez obzira što tamo imam najveći LP rešio sam čisto da probam. To se naravno primećuje po manjoj graničnoj magnitudi zvezda, ali nebitno, filter je nacrtao predivnu plavu maglinu oko M45. Naravno da ovo nije refleksiona maglina već oreol plavih zvezda, ali me iznova i iznova oduševljava činjenica da filter praktično 100% tačno reprodukuje zvezdane boje. U prilog tome ide i boja Aldebarana koji je klasifikovan kao crveni gigant. Zapravo, KIII je narandžasti gigant ako ćemo tačno, a to pokazuje i snimak. 

I još nešto vezano za ovu zvezdu: tamo je usmeren Pionir 10 i tamo će doći za dva miliona godina.

I još još nešto vezano za ovu zvezdu: tim Formule 1 koji se ranije zvao Torro Rosso je pre par godina svoje ime promenio u AlphaTauri. Eto, ja od sada navijam za njih.