ASTRONOMIJA SA TERASE
Kako to lepo zvuči: letnja noć, terasa na nekom trećem spratu (ni visoko ni nisko), pivce na terasi i gomila astronomskih objekata na nebu. Čoveku samo još trebaju dvogled, mali teleskop i... Još piva.
Međutim, stvarnost je drugačija. Mali teleskop nemam, pivo sam pre toga već popio, imam doduše dva dvogleda ali upitnog kvaliteta, terasa stoji usred grada a pun Mesec blešti na nebu. Dakle, moram da se prilagođavam situaciji.
Dan pre ovog snimka je Mesec prošao kroz malo penumbralno pomračenje iznad Amerike. Vrlo prikladno, imajući u vidu da se to desilo za njihov najveći praznik - 4. jul, Dan nezavisnosti. Mi iz Evrope to nismo mogli da vidimo, a pitanje je i koliko se moglo videti a da nije brojanje piksela. Snimak evropskog punog Meseca:
Složene su tri ekspozicije sa pedesetice tako da je Mesec uzet sa najtamnije, inače detalji ne bi mogli biti vidljivi. Međutim, sutradan je Mesec priredio drugu vrstu predstave nad gradom.
Ovde je uklopljeno šest različitih ekspozicija da bi bili vidljivi i detalji na Mesecu i detalji na zemlji. Ipak mislim da je to malo isuviše, nije realno toliki opseg spakovati u jednu fotografiju. Na Mesecu je korišćen snimak f9 i 1/60, a za zemlju skoro dvanaest stopa više svetla: f3.2 i 6sec. Naravno da će svi takvi frankenštajnovski pokušaji izgledati nadrealno.
Iznad Meseca je Jupiter a levo Saturn. Za Jupiter je fascinantno da se u 50mm objektivu vide četiri njegova satelita, baš kao i u dvogledu; ali prava zvezda večeri je bilo nešto sasvim drugo.
Jako retka pojava je Mesečev parhelion, zapravo tačnije bi bilo reći parselenia. Anglosaksonci koriste iz nepoznatih razloga termin Moondog, kakve veze to ima sa psima - niko ne zna. Termin je toliko dugo u upotrebi da se više uopšte i ne zna smisao toga.
Ova pojava je ekstremno retka, ja sam je video samo jednom u životu, i to pre svega jer su preduslovi specifični. Mesec mora da bude u odgovarajućoj fazi (mlad Mesec svakako ne spada u odgovarajuću fazu), mora da postoje cirusi ili cirostratusi i njihovi kristali leda moraju da budu heksagonalni. Dalje, Mesec bi poželjno bilo da bude relativno nisko na nebu, mada ovo nije isključivo - parselenia će u tom slučaju biti ne horizontalno sa obe strane Meseca već malo uzdignuto. I na kraju ova pojava je potpuno analogna pojavi Sunčevih parheliona, budući da su u oba slučaja u pitanju manifestacije 22° haloa.
Kao što je već napomenuto, ovo je povezano sa rasejanjem i refrakcijom Mesečeve svetlosti na oktagonalnim kristalićima leda koji se ponašaju kao male prizme. Kroz istoriju je bila mnogo poznatija pojava parheliona nego parselenije, zapravo prvi opis parheliona potiče još od Aristotela, i nešto kasnije Artemidora iz Daldisa koji je ovu pojavu označio kao božansko prisustvo.
Na kraju mi je ostalo samo da dočekam jutro i pokušam da ulovim kometuC/2020 F3 NEOWISE. Ona je trenutno u perihelionu, odnosno na najmanjoj distanci od Sunca. Modeli koji su pratili sjaj su predviđali svojevremeno da će ona dostići petu ili šestu magnitudu i da je to to; isti ti modeli su do sada pogrešili sto puta i predvideli sjajne komete koje uopšte nisu ni približno bile sjajne koliko je predviđeno. Drugim rečima, bilo je vreme da modeli pogreše još jednom, ali po zakonu verovatnoće u suprotnom pravcu.
Dakle, ova kometa je po najnovijim posmatranjima magnitude 0.8mag. Dovoljno za dvogled:
Na misteriozan način oko 4h se razvedrilo taman da kometa izroni iz oblaka. Inače, modeli su predviđali skoro potpuno oblačno, dakle i ti modeli su pogrešili i to opet u moju korist. Gore levo se vidi isečak u 100% rezoluciji, snimak je nastao (naravno) pedeseticom i ukupno šest snimaka su sklopljeni u jedan. Posebno je slaganje išlo za zemlju a posebno za kometu, pošto se ona za tih 3.2 sekunde vrlo vidljivo pomerala.
Par reči i o dvogledima koji su mi se tu zatekli. U 7x50 jeftinoj Praktici se kometa jako lepo uočavala, nebo je bilo prilično svetlo. Međutim 10x60 Lidl, koji ima neuporedivo uže vidno polje, daje toliko svetliju i detaljniju sliku od 7x50 da je to prosto neverovatno. To je kategorija dvogleda koji svakako nisu za preporuku zahvaljujući svojoj veoma primitivnoj i nepreciznoj izradi, ali je vrhunski kuriozitet činjenica da su mu prizme zalepljene za metal. Drugim rečima nema nikakvog kolimiranja; ako je razrok kupljen razrok će biti i kad ga bacite a svakako i između ta dva momenta odnosno dok ga koristite, pominjući sve vreme majku proizvođaču i veličajući Kuomintang.
Dakle, kometa je bila detaljnija u 10x60 dvogledu i svakako mi je na to_do listi kupovina nekog dvogleda veće aperture. Za sada mi se 60-70mm čini odličnom idejom. Uostalom, razlika između ta dva dvogleda je kao između prethodne i naredne fotke:
Žižna daljina je ovde bila 135mm, sklopljeno je šest snimaka po jednu sekundu svaki. Takođe je posebno sklapanje išlo za kometu a posebno za okolinu; ovo u kombinaciji sa stekingom je omogućilo da se snimak prilično rastegne i da neki detalji kometinog repa budu vidljivi.
I na kraju isto to ali sa 250mm žižne daljine; drago mi je da se kometa nije raspala i da ćemo moći da je snimamo u narednom periodu.
Međutim, stvarnost je drugačija. Mali teleskop nemam, pivo sam pre toga već popio, imam doduše dva dvogleda ali upitnog kvaliteta, terasa stoji usred grada a pun Mesec blešti na nebu. Dakle, moram da se prilagođavam situaciji.
Dan pre ovog snimka je Mesec prošao kroz malo penumbralno pomračenje iznad Amerike. Vrlo prikladno, imajući u vidu da se to desilo za njihov najveći praznik - 4. jul, Dan nezavisnosti. Mi iz Evrope to nismo mogli da vidimo, a pitanje je i koliko se moglo videti a da nije brojanje piksela. Snimak evropskog punog Meseca:
Složene su tri ekspozicije sa pedesetice tako da je Mesec uzet sa najtamnije, inače detalji ne bi mogli biti vidljivi. Međutim, sutradan je Mesec priredio drugu vrstu predstave nad gradom.
Ovde je uklopljeno šest različitih ekspozicija da bi bili vidljivi i detalji na Mesecu i detalji na zemlji. Ipak mislim da je to malo isuviše, nije realno toliki opseg spakovati u jednu fotografiju. Na Mesecu je korišćen snimak f9 i 1/60, a za zemlju skoro dvanaest stopa više svetla: f3.2 i 6sec. Naravno da će svi takvi frankenštajnovski pokušaji izgledati nadrealno.
Iznad Meseca je Jupiter a levo Saturn. Za Jupiter je fascinantno da se u 50mm objektivu vide četiri njegova satelita, baš kao i u dvogledu; ali prava zvezda večeri je bilo nešto sasvim drugo.
Jako retka pojava je Mesečev parhelion, zapravo tačnije bi bilo reći parselenia. Anglosaksonci koriste iz nepoznatih razloga termin Moondog, kakve veze to ima sa psima - niko ne zna. Termin je toliko dugo u upotrebi da se više uopšte i ne zna smisao toga.
Ova pojava je ekstremno retka, ja sam je video samo jednom u životu, i to pre svega jer su preduslovi specifični. Mesec mora da bude u odgovarajućoj fazi (mlad Mesec svakako ne spada u odgovarajuću fazu), mora da postoje cirusi ili cirostratusi i njihovi kristali leda moraju da budu heksagonalni. Dalje, Mesec bi poželjno bilo da bude relativno nisko na nebu, mada ovo nije isključivo - parselenia će u tom slučaju biti ne horizontalno sa obe strane Meseca već malo uzdignuto. I na kraju ova pojava je potpuno analogna pojavi Sunčevih parheliona, budući da su u oba slučaja u pitanju manifestacije 22° haloa.
Kao što je već napomenuto, ovo je povezano sa rasejanjem i refrakcijom Mesečeve svetlosti na oktagonalnim kristalićima leda koji se ponašaju kao male prizme. Kroz istoriju je bila mnogo poznatija pojava parheliona nego parselenije, zapravo prvi opis parheliona potiče još od Aristotela, i nešto kasnije Artemidora iz Daldisa koji je ovu pojavu označio kao božansko prisustvo.
Na kraju mi je ostalo samo da dočekam jutro i pokušam da ulovim kometuC/2020 F3 NEOWISE. Ona je trenutno u perihelionu, odnosno na najmanjoj distanci od Sunca. Modeli koji su pratili sjaj su predviđali svojevremeno da će ona dostići petu ili šestu magnitudu i da je to to; isti ti modeli su do sada pogrešili sto puta i predvideli sjajne komete koje uopšte nisu ni približno bile sjajne koliko je predviđeno. Drugim rečima, bilo je vreme da modeli pogreše još jednom, ali po zakonu verovatnoće u suprotnom pravcu.
Dakle, ova kometa je po najnovijim posmatranjima magnitude 0.8mag. Dovoljno za dvogled:
Na misteriozan način oko 4h se razvedrilo taman da kometa izroni iz oblaka. Inače, modeli su predviđali skoro potpuno oblačno, dakle i ti modeli su pogrešili i to opet u moju korist. Gore levo se vidi isečak u 100% rezoluciji, snimak je nastao (naravno) pedeseticom i ukupno šest snimaka su sklopljeni u jedan. Posebno je slaganje išlo za zemlju a posebno za kometu, pošto se ona za tih 3.2 sekunde vrlo vidljivo pomerala.
Par reči i o dvogledima koji su mi se tu zatekli. U 7x50 jeftinoj Praktici se kometa jako lepo uočavala, nebo je bilo prilično svetlo. Međutim 10x60 Lidl, koji ima neuporedivo uže vidno polje, daje toliko svetliju i detaljniju sliku od 7x50 da je to prosto neverovatno. To je kategorija dvogleda koji svakako nisu za preporuku zahvaljujući svojoj veoma primitivnoj i nepreciznoj izradi, ali je vrhunski kuriozitet činjenica da su mu prizme zalepljene za metal. Drugim rečima nema nikakvog kolimiranja; ako je razrok kupljen razrok će biti i kad ga bacite a svakako i između ta dva momenta odnosno dok ga koristite, pominjući sve vreme majku proizvođaču i veličajući Kuomintang.
Dakle, kometa je bila detaljnija u 10x60 dvogledu i svakako mi je na to_do listi kupovina nekog dvogleda veće aperture. Za sada mi se 60-70mm čini odličnom idejom. Uostalom, razlika između ta dva dvogleda je kao između prethodne i naredne fotke:
Žižna daljina je ovde bila 135mm, sklopljeno je šest snimaka po jednu sekundu svaki. Takođe je posebno sklapanje išlo za kometu a posebno za okolinu; ovo u kombinaciji sa stekingom je omogućilo da se snimak prilično rastegne i da neki detalji kometinog repa budu vidljivi.
I na kraju isto to ali sa 250mm žižne daljine; drago mi je da se kometa nije raspala i da ćemo moći da je snimamo u narednom periodu.
Коментари
Постави коментар