KOMETA IZ PLEISTOCENA
Vreme je 2.6 miliona godina pre ovog trenutka.
Mesto je istočna Afrika, Etiopija konkretno.
Subjekat je majmun a objekat kamen koji on glača.
Eto, odgovorio sam na sva osnovna novinarska pitanja i time se kvalifikovao za bolje pisanije od 90% članaka iz našeg tabloidno-prepisivačkog novinarstva, koje, jelte, na ova deplasirana pitanja iz prošlog milenijuma uglavnom ne odgovara. Naravno da bi svi novinari zato pali na ispitu na žurnalistici ali... Pa 90% njih nije ni prošlo pored istoimenog smera na FPN.
Malo sam, doduše, i ja preterao kad sam majmuna nazvao majmunom, obzirom da je on zapravo onaj čuveni prelazni oblik između australopitekusa i čoveka - da, baš onaj za koga kreacionisti uporno tvrde da ne postoji. Ime mu je Australopithecus garhi (Novosađani znaju zašto). Zašto baš Afrika, zato što je pleistocen bio smena ledenih doba i njihovih povlačenja, praktično 50% vremena glečeri su dopirali do polovine Evropskih nizija i severno od te granice skoro i da nije postojalo života.
Gari, dakle, pravi po prvi put u istoriji alat od kamena (opsidijana, bazalta, kvarca) za široku upotrebu i daje mu jednu oštru ivicu. Kasnije nastaju kompleksniji alati sa dve ivice i okrugli oštri alati, ali je to nebitno - bitan je prolazak komete iznad Garijeve glave. A ta kometa će proći još pet puta do dana današnjeg i ovih dana će biti stacionirana 1.7 AU od Sunca. I isto toliko od Zemlje, što znači da je ja vidim danas kao svetlost odbijenu o kometu nastalu pre 29.5min na površini Sunčeve fotosfere.
Kometa je C/2017 T2 PANSTARRS i ono T2 nema nikakve veze sa najpoznatijim Austrijancem svih vremena (ne mislim na firera već na guvernera). Oznaka T2 je dodeljena isključivo iz razloga što je došla na red, nema nikakvo drugo skriveno značenje.
Kometa galopira oko Kasiopeje i dobro je vidljiva iz Evrope. Biće tako i narednih meseci, samo neće biti fascinantna, stoprocentne su šanse da čak neće ni biti vidljiva golim okom. Nema veze, tu su dvogledi a ja sam probao da je nađem pomoću 10x60 iznad Epsilon Cass, ali u onoj gužvi to nije bilo lako. U ovom delu Mlečnog Puta postoji prava džungla jata i kojekakvih svetlih mrljica, pa je jedna kometa prilično nevidljiva, bez obzira na njenu magnitudu od 8.6mag. To, naravno, nikako ne treba mešati sa zvezdom iste magnitude, budući da je kometa 8.6mag neuporedivo tamnija, praktično na granici vidljivosti - uračunajte da upotrebna vrednost svakog dvogleda prilično pada kad se koristi iz ruke; plus komete svoj sjaj razmažu na mnogo veću površinu nego zvezde. Što veća koma manji sjaj komete, tako da neke gigantske komete proteklih godina (kao recimo ova ) imaju veću ukupnu magnitudu ali neuporedivo su teže za uočavanje u dvogledu.
Iako je to prilično "nepotrošena" kometa u smislu potencijala za razvoj kome i repa, činjenica je da njen perihel nije ovog puta obezbedio vatromet. Možda za jedno pola miliona godina njena putanja skrene bliže Suncu, ko zna kakve su sve gravitacione interakcije moguće u Ortovom oblaku.
Snimano je pedeseticom sa tripoda i oštroumno sam zaboravio blendu na f2.5 umesto prihvatljivih 2.8. Rezultat su zvezde kao krmače i hromatska aberacija koja je garantovala veselo popodne i udubljivanje u opcije Photoshopa. Ukupno je snimljeno 27 snimaka dužine po 13sec svaki - oblast oko Kasiopeje je relativno blizu Severnjače (30 stepeni) i brzina kretanja nebeskog svoda je proporcionalno manja. Najbrža je, logično, na ekliptici.
Pošto je velika većina kometa zelenkaste boje kad je koma u pitanju, ima tu dosta razloga da se pogleda pet puta uvećani zeleni kanal:
Vidi se, zapravo nazire se da je rep usmeren levo. Da sam imao teleskop i duže ekspozicije video bi se i rep do jedne mere. Komu jedne komete generalno čine voda i prašina sa glave (nukleusa). Voda dalje podleže fotodisocijaciji (fotolizi) pod uticajem Sunčevog vetra, tačnije fotona. Rezultat je jonizacija i prelepa zelena boja. Međutim, sonda Rosetta je detektovala činjenicu da zapravo elektroni iz okoline komete 67P/Churyumov-Gerasimenko vrše razbijanje molekula vode. Odakle sad elektroni kad je gore navedeno fotoni?
Na stranu što su foton i elektron braća rođena, kompromis je nađen u vidu objašnjenja da prvo foton UV spektra sa Sunca pogodi H2O molekul i jonizuje ga, šutnuvši iz njega elektron. Taj elektron dalje pogađa sledeći H2O molekul u komi, razbijajući ga na dva vodonikova i jedan kiseonikov atom. Ovi atomi onda dalje emituju UV zračenje koje se može detektovati, a vodonikovi atomi - pošto su veoma laki - putuju mnogo dalje nego što se do skoro mislilo. Tačnije, sedamdesetih godina prošlog veka je detektovana koma sačinjena od vodonika oko nekih kometa koja je bila veća od Sunca nekoliko puta. Čak je kometa Hale-Bopp imala vodoničnu komu prečnika jednu astronomsku jedinicu, i sve to kao produkt fotolize relativno male količine vode iz komete.
Naravno da se ovo optički ne može uočiti ali dobro, cilj je bio da ulovim kometu na brzinu. A kad sam već tu, i kad je već mart, logično je da probam još nešto da snimim: zodijačku svetlost. To je pojas prašine u ravni Sunčevog Sistema nastao od asteroida i kometa - repovi završavaju upravo kao zodijačka svetlost. Ovde se to vidi u centru kadra, tačnije nazire, a u centru zodijačke svetlosti stoji Venera koja se može smatrati smetnjom i svetlosnim zagađenjem u ovom slučaju.
Ponovo sam bio oštrouman - ISO je ostao na 3200. Nije tu toliki problem šum već činjenica da svako dizanje ISO osetljivosti automatski smanjuje dinamički raspon i kasnije mogućnosti za izvlačenje detalja. U slučaju četrdesetice gubitak raspona između ISO1600 i 3200 iznosi tačno jednu blendu i to je sasvim dovoljan razlog da zaboravim da na aparatu uopšte imam ISO 3200.
Greška ispravljena, samo što ne znam da li je neko ranije došao na blistavu ideju da prvi snimi zodiacal-trails. Ushićenje je otprilike kao kad se otkrije rupa na saksiji.
Ovde su boje vrlo lucidno interpretirane upravo zato što mi deluje da se ovako zodijačka svetlost najbolje uočava. Imajte u vidu da je ovo pogled sa istoka na Jagodinu i Kragujevac, nebo je bilo odlično i bez Meseca ali je LP prema zapadu pojeo najveći deo ekliptike. Za najbolji snimak zodijačke svetlosti čovek bi morao ipak malo više da proputuje, što ja te noći svakako nisam mogao. Ovo je snimljeno iz okoline Despotovca odakle inače postoji verovatno najbolji pogled u zemlji na istok i severoistok, ali je zapad sasvim druga priča.
Mesto je istočna Afrika, Etiopija konkretno.
Subjekat je majmun a objekat kamen koji on glača.
Eto, odgovorio sam na sva osnovna novinarska pitanja i time se kvalifikovao za bolje pisanije od 90% članaka iz našeg tabloidno-prepisivačkog novinarstva, koje, jelte, na ova deplasirana pitanja iz prošlog milenijuma uglavnom ne odgovara. Naravno da bi svi novinari zato pali na ispitu na žurnalistici ali... Pa 90% njih nije ni prošlo pored istoimenog smera na FPN.
Malo sam, doduše, i ja preterao kad sam majmuna nazvao majmunom, obzirom da je on zapravo onaj čuveni prelazni oblik između australopitekusa i čoveka - da, baš onaj za koga kreacionisti uporno tvrde da ne postoji. Ime mu je Australopithecus garhi (Novosađani znaju zašto). Zašto baš Afrika, zato što je pleistocen bio smena ledenih doba i njihovih povlačenja, praktično 50% vremena glečeri su dopirali do polovine Evropskih nizija i severno od te granice skoro i da nije postojalo života.
Gari, dakle, pravi po prvi put u istoriji alat od kamena (opsidijana, bazalta, kvarca) za široku upotrebu i daje mu jednu oštru ivicu. Kasnije nastaju kompleksniji alati sa dve ivice i okrugli oštri alati, ali je to nebitno - bitan je prolazak komete iznad Garijeve glave. A ta kometa će proći još pet puta do dana današnjeg i ovih dana će biti stacionirana 1.7 AU od Sunca. I isto toliko od Zemlje, što znači da je ja vidim danas kao svetlost odbijenu o kometu nastalu pre 29.5min na površini Sunčeve fotosfere.
Kometa je C/2017 T2 PANSTARRS i ono T2 nema nikakve veze sa najpoznatijim Austrijancem svih vremena (ne mislim na firera već na guvernera). Oznaka T2 je dodeljena isključivo iz razloga što je došla na red, nema nikakvo drugo skriveno značenje.
Kometa galopira oko Kasiopeje i dobro je vidljiva iz Evrope. Biće tako i narednih meseci, samo neće biti fascinantna, stoprocentne su šanse da čak neće ni biti vidljiva golim okom. Nema veze, tu su dvogledi a ja sam probao da je nađem pomoću 10x60 iznad Epsilon Cass, ali u onoj gužvi to nije bilo lako. U ovom delu Mlečnog Puta postoji prava džungla jata i kojekakvih svetlih mrljica, pa je jedna kometa prilično nevidljiva, bez obzira na njenu magnitudu od 8.6mag. To, naravno, nikako ne treba mešati sa zvezdom iste magnitude, budući da je kometa 8.6mag neuporedivo tamnija, praktično na granici vidljivosti - uračunajte da upotrebna vrednost svakog dvogleda prilično pada kad se koristi iz ruke; plus komete svoj sjaj razmažu na mnogo veću površinu nego zvezde. Što veća koma manji sjaj komete, tako da neke gigantske komete proteklih godina (kao recimo ova ) imaju veću ukupnu magnitudu ali neuporedivo su teže za uočavanje u dvogledu.
Iako je to prilično "nepotrošena" kometa u smislu potencijala za razvoj kome i repa, činjenica je da njen perihel nije ovog puta obezbedio vatromet. Možda za jedno pola miliona godina njena putanja skrene bliže Suncu, ko zna kakve su sve gravitacione interakcije moguće u Ortovom oblaku.
Snimano je pedeseticom sa tripoda i oštroumno sam zaboravio blendu na f2.5 umesto prihvatljivih 2.8. Rezultat su zvezde kao krmače i hromatska aberacija koja je garantovala veselo popodne i udubljivanje u opcije Photoshopa. Ukupno je snimljeno 27 snimaka dužine po 13sec svaki - oblast oko Kasiopeje je relativno blizu Severnjače (30 stepeni) i brzina kretanja nebeskog svoda je proporcionalno manja. Najbrža je, logično, na ekliptici.
Pošto je velika većina kometa zelenkaste boje kad je koma u pitanju, ima tu dosta razloga da se pogleda pet puta uvećani zeleni kanal:
Vidi se, zapravo nazire se da je rep usmeren levo. Da sam imao teleskop i duže ekspozicije video bi se i rep do jedne mere. Komu jedne komete generalno čine voda i prašina sa glave (nukleusa). Voda dalje podleže fotodisocijaciji (fotolizi) pod uticajem Sunčevog vetra, tačnije fotona. Rezultat je jonizacija i prelepa zelena boja. Međutim, sonda Rosetta je detektovala činjenicu da zapravo elektroni iz okoline komete 67P/Churyumov-Gerasimenko vrše razbijanje molekula vode. Odakle sad elektroni kad je gore navedeno fotoni?
Na stranu što su foton i elektron braća rođena, kompromis je nađen u vidu objašnjenja da prvo foton UV spektra sa Sunca pogodi H2O molekul i jonizuje ga, šutnuvši iz njega elektron. Taj elektron dalje pogađa sledeći H2O molekul u komi, razbijajući ga na dva vodonikova i jedan kiseonikov atom. Ovi atomi onda dalje emituju UV zračenje koje se može detektovati, a vodonikovi atomi - pošto su veoma laki - putuju mnogo dalje nego što se do skoro mislilo. Tačnije, sedamdesetih godina prošlog veka je detektovana koma sačinjena od vodonika oko nekih kometa koja je bila veća od Sunca nekoliko puta. Čak je kometa Hale-Bopp imala vodoničnu komu prečnika jednu astronomsku jedinicu, i sve to kao produkt fotolize relativno male količine vode iz komete.
Naravno da se ovo optički ne može uočiti ali dobro, cilj je bio da ulovim kometu na brzinu. A kad sam već tu, i kad je već mart, logično je da probam još nešto da snimim: zodijačku svetlost. To je pojas prašine u ravni Sunčevog Sistema nastao od asteroida i kometa - repovi završavaju upravo kao zodijačka svetlost. Ovde se to vidi u centru kadra, tačnije nazire, a u centru zodijačke svetlosti stoji Venera koja se može smatrati smetnjom i svetlosnim zagađenjem u ovom slučaju.
Ponovo sam bio oštrouman - ISO je ostao na 3200. Nije tu toliki problem šum već činjenica da svako dizanje ISO osetljivosti automatski smanjuje dinamički raspon i kasnije mogućnosti za izvlačenje detalja. U slučaju četrdesetice gubitak raspona između ISO1600 i 3200 iznosi tačno jednu blendu i to je sasvim dovoljan razlog da zaboravim da na aparatu uopšte imam ISO 3200.
Greška ispravljena, samo što ne znam da li je neko ranije došao na blistavu ideju da prvi snimi zodiacal-trails. Ushićenje je otprilike kao kad se otkrije rupa na saksiji.
Ovde su boje vrlo lucidno interpretirane upravo zato što mi deluje da se ovako zodijačka svetlost najbolje uočava. Imajte u vidu da je ovo pogled sa istoka na Jagodinu i Kragujevac, nebo je bilo odlično i bez Meseca ali je LP prema zapadu pojeo najveći deo ekliptike. Za najbolji snimak zodijačke svetlosti čovek bi morao ipak malo više da proputuje, što ja te noći svakako nisam mogao. Ovo je snimljeno iz okoline Despotovca odakle inače postoji verovatno najbolji pogled u zemlji na istok i severoistok, ali je zapad sasvim druga priča.
Коментари
Постави коментар