PRVI POGLED NA KOMETU IWAMOTO
Hoćete da vidite kometu po danu?
Zaista hoćete?
Evo je:
Dobro, to je jedan pojedinačni snimak od 15sec eksponiranja kroz teleskop. I nije po danu već... Shvatićete uostalom.
Evo, uostalom, stekinga koji je adekvatno obrađen:
Kao što se vidi iz priloženog, estetski lepše i sveukupno romantičnije od ovog snimka zvuči iščitavanje pesme Smrt Majke Jugovića.
Razlog za ovo je činjenica da ova kometa, C/2018 Y1 Iwamoto, nije fotografisana po danu već teleskopom u vreme punog Meseca. Tačnije Supermeseca, kako ga u poslednje vreme novinari nazivaju - februar 2019 je mesec kada se pun Mesec i Mesečev perigej poklapaju. Perigej je, inače za neupućene, tačka na eliptičnoj Mesečevoj putanji gde je on najbliži Zemlji, a najdalji je u apogeju. Orbita praktično i sama osciluje u prostoru, tako da perigej može da pada u različite faze Meseca a januar, februar i mart ove godine su karakteristični da perigej pada oko punog Meseca.
Distanca između Mesečevog i Zemljinog centra je 356 846 km. Istovremeno apogej pada oko mladog Meseca i tad distanca po pravilu bude nešto preko 400 000 km (novinari onda kažu Mikromesec).
Odstojanje između Meseca i komete je bilo ispod trideset stepeni. U okularu se ništa nije videlo, sem nekoliko sjajnijih zvezda. Pošto sam našao položaj komete (nešto preko jednog stepena od Castor-a) snimao sam naslepo, budući da se ni na jednom snimku kometa nije uočavala. Osim toga, ekspozicije od pola minuta davale su previše svetlo nebo tako da sam čak morao da smanjim na 15sec: ukupno 34 takva snimka su korišćena za steking.
Analiza snimka: vidno polje EOS-a 40D na 750mm je 1.7x1.1 stepen. Procenjujem da je koma na snimku ovde prečnika možda oko 0.8 stepeni (45-50 ugaonih minuta) što je veoma blizu procenjenih 42.2 minuta napravljenih pomoću softvera SkyTools 3 na sajtu Comet Chasing.
Naravno, to su samo procene koje vrlo često omanu, ali je jako bitno analizirati snimak: kometina koma jeste zelenkasta. S druge strane, centralni deo kadra je crvenkast i to je očigledno prava boja neba koju diktira svetlosno zagađenje. Radi poređenja evo i crno-belog snimka koji je obrađivan u 32-bitnoj paleti:
Najbliže Zemlji kometa je bila 13.februara (zamalo na Dan zaljubljenih) a snimak je nastao 18. februara. Ovo je praktično nepotrebna tortura opreme i snimljenog materijala, budući da svi znaju da se astronomi u vreme punog Meseca bave drugim stvarima, nikako snimanjem. Dobro, moguće je snimanje uskopojasnim filterima kao i snimanje planeta, ali komete praktično ne daju dovoljno detalja kako bi se raščlanila struktura kome i repa.
Program Iris poseduje čarobnu komandu TRANS2 koja vrši registraciju snimaka uzimajući u obzir kretanje komete. Zadatak onoga ko snima kometu je samo da izmeri položaj glave komete na prvom i zadnjem snimku. Nakon toga se oduzmu x i y koordinate i dobije ukupan pređeni put komete izražen u pikselima; pomoću komande INFO se oduzme vremenska razlika između prvog i zadnjeg snimka i onda izračunate koliko se piksela na sat zapravo kreće kometa. Potrebno je voditi računa o predznaku + ili - kad je u pitanju dotična cifra, pošto to ukazuje na smer u kom se kometa kreće. Najmanja greška dovodi do ruiniranja, budući da se ovaj objekt u blizini Zemlje kretao herojskih 20 ugaonih minuta na sat. Ja sam 4 (i slovima četiri) puta radio obradu ispočetka jer nisam mogao da shvatim u čemu je problem... Program je jednostavno kometu prikazivao kao mutnu crtu, očigledno je da registracija nije uspevala. Na kraju sam video da za y osu treba da stoji negativna umesto pozitivne vrednosti i onda:
Snimak je malo rastegnut u obradi po pitanju kontrasta, budući da je originalno bio potpuno beskontrastan. U principu razlikovanje bilo kakvih detalja kome i repa u noći punog Meseca je samo po sebi veoma teško - tu nije pomogla ni činjenica da je senzor bio ohlađen na ambijentalnih februarskih 0 C.
Ako izuzmemo naglašavanje pojedinih tonova (čemu i inače služi opcija curves koja je ovde obilno korišćena) i stack rastegnemo isključivo preko opcije levels, dobijamo nešto što je najbliže linearnom. Onda bi ovaj snimak izgledao ovako:
Koma je, dakle, prečnika oko dve trećine stepena i njen pravac kretanja je, gledano na ovom snimku, u pravcu gore levo. Putanja je relativno paralelna sa ekliptikom u pravcu prema Suncu. Jonski rep bi trebalo da bude u suprotnom smeru a prašinski?
To je dobro pitanje i zavisi od smera kretanja komete. Bilo bi logično da prašina bude razvejana u suprotnom pravcu od smera kretanja, ali ovo važi samo u slučaju da posmatrač miruje u prostoru. U našem slučaju se i naša planeta kreće nekom brzinom koja nikako nije zanemarljiva u odnosu na komete, naročito ako je u pitanju prolazak u neposrednoj blizini - u našem slučaju je to distanca od 0.3 AU. Međutim, ako pojačam kontrast do maksimuma, dobiću rep.
Ovde recimo recimo dobijam rezultate koji na prvi pogled nisu u saglasnosti sa realnom situacijom na terenu. Pravac kretanja komete na ovom snimku je u smeru 11h, što se i vidi po položaju zvezda. Zemlja i kometa se mimoilaze krećući se u suprotnim pravcima, tako da bi se reklo da kometu (koja je malo iza naše orbite) gledamo dobrim delom spreda. Rep koji se vidi na ovom snimku u pravcu 1h je onda nelogičnost. Ali... prostor je trodimenzionalan, jelte... Ovo je, dakle, jonski rep (onaj koji je usmeren uvek nasuprot Sunca) i to je očigledno jer je poznato da je kometa u perihelu prešla preko ekliptike. Drugim rečima, ona se sad nalazi iznad ekliptike i mi je gledamo, ako je moguće takvo uprošćavanje, nekako "odozdo". U tom slučaju se jonski rep vidi nadole, odnosno usmeren ka ekliptici i malo udesno. Prašinski se ne vidi - pojeo ga je sjaj Meseca. A i boja prašinskog repa je, kao što mu ime kaže, boja prašine, odnosno samog Meseca. Jonski rep je najčešće zelenkast jer je takav sjaj jonizovanih gasova koji svetle usled jonizacije UV zračenjem sa Sunca. U principu ovaj zelenkasti sjaj se jedini i probio kroz plavičastu nijansu neba koju uzrokuje pun Mesec.
U principu mnoge druge interesantne stvari su moguće kad Zemlja preseca kometinu putanju, recimo protivrep (antitail). Radi se o repu koji se paradoksalno javlja ispred putanje kometinog nukleusa, a radi se o perspektivi. Mi u tom slučaju vidimo jedan deo prašine koji već naseljava putanju komete, odnosno vidimo prašinu od prošlih prolazaka koja sjaji. Pošto je to uporedivo sa prugom po kojoj se kreće voz, recimo da vidimo, osim samog voza, jedan deo pruge ispred voza (protivrep) a ujedno i celu prugu iza voza (klasičan rep). Ovo bi moglo da se vidi kod nekih kometa koje su dovoljno puta prošle oko Sunca, Halle-Bop na primer, ali da bih pokušao tako nešto da pronađem kod ove komete morao bi Mesec da bude sklonjen u momentu presecanja kometine putanje.
I u tom slučaju sasvim sigurno dotična struktura ne bi bila pronađena. Kometa kao što je ova obilazi pun krug oko naše zvezde jednom u 1400 godina. Jako teško da je uspela da svoju orbitu ispuni prašinom za nastajanje ove egzotične vrste repa.
I na kraju (a trebalo je na početku) valja odgovoriti na pitanje zašto sam kog đavola uopšte fotografisao kometu pored punog Meseca.
Pa... Očaj nakon 2-3 meseca konstantnih oblaka je učinio svoje.
Zaista hoćete?
Evo je:
Dobro, to je jedan pojedinačni snimak od 15sec eksponiranja kroz teleskop. I nije po danu već... Shvatićete uostalom.
Evo, uostalom, stekinga koji je adekvatno obrađen:
Kao što se vidi iz priloženog, estetski lepše i sveukupno romantičnije od ovog snimka zvuči iščitavanje pesme Smrt Majke Jugovića.
Razlog za ovo je činjenica da ova kometa, C/2018 Y1 Iwamoto, nije fotografisana po danu već teleskopom u vreme punog Meseca. Tačnije Supermeseca, kako ga u poslednje vreme novinari nazivaju - februar 2019 je mesec kada se pun Mesec i Mesečev perigej poklapaju. Perigej je, inače za neupućene, tačka na eliptičnoj Mesečevoj putanji gde je on najbliži Zemlji, a najdalji je u apogeju. Orbita praktično i sama osciluje u prostoru, tako da perigej može da pada u različite faze Meseca a januar, februar i mart ove godine su karakteristični da perigej pada oko punog Meseca.
Distanca između Mesečevog i Zemljinog centra je 356 846 km. Istovremeno apogej pada oko mladog Meseca i tad distanca po pravilu bude nešto preko 400 000 km (novinari onda kažu Mikromesec).
Odstojanje između Meseca i komete je bilo ispod trideset stepeni. U okularu se ništa nije videlo, sem nekoliko sjajnijih zvezda. Pošto sam našao položaj komete (nešto preko jednog stepena od Castor-a) snimao sam naslepo, budući da se ni na jednom snimku kometa nije uočavala. Osim toga, ekspozicije od pola minuta davale su previše svetlo nebo tako da sam čak morao da smanjim na 15sec: ukupno 34 takva snimka su korišćena za steking.
Analiza snimka: vidno polje EOS-a 40D na 750mm je 1.7x1.1 stepen. Procenjujem da je koma na snimku ovde prečnika možda oko 0.8 stepeni (45-50 ugaonih minuta) što je veoma blizu procenjenih 42.2 minuta napravljenih pomoću softvera SkyTools 3 na sajtu Comet Chasing.
Naravno, to su samo procene koje vrlo često omanu, ali je jako bitno analizirati snimak: kometina koma jeste zelenkasta. S druge strane, centralni deo kadra je crvenkast i to je očigledno prava boja neba koju diktira svetlosno zagađenje. Radi poređenja evo i crno-belog snimka koji je obrađivan u 32-bitnoj paleti:
Najbliže Zemlji kometa je bila 13.februara (zamalo na Dan zaljubljenih) a snimak je nastao 18. februara. Ovo je praktično nepotrebna tortura opreme i snimljenog materijala, budući da svi znaju da se astronomi u vreme punog Meseca bave drugim stvarima, nikako snimanjem. Dobro, moguće je snimanje uskopojasnim filterima kao i snimanje planeta, ali komete praktično ne daju dovoljno detalja kako bi se raščlanila struktura kome i repa.
Program Iris poseduje čarobnu komandu TRANS2 koja vrši registraciju snimaka uzimajući u obzir kretanje komete. Zadatak onoga ko snima kometu je samo da izmeri položaj glave komete na prvom i zadnjem snimku. Nakon toga se oduzmu x i y koordinate i dobije ukupan pređeni put komete izražen u pikselima; pomoću komande INFO se oduzme vremenska razlika između prvog i zadnjeg snimka i onda izračunate koliko se piksela na sat zapravo kreće kometa. Potrebno je voditi računa o predznaku + ili - kad je u pitanju dotična cifra, pošto to ukazuje na smer u kom se kometa kreće. Najmanja greška dovodi do ruiniranja, budući da se ovaj objekt u blizini Zemlje kretao herojskih 20 ugaonih minuta na sat. Ja sam 4 (i slovima četiri) puta radio obradu ispočetka jer nisam mogao da shvatim u čemu je problem... Program je jednostavno kometu prikazivao kao mutnu crtu, očigledno je da registracija nije uspevala. Na kraju sam video da za y osu treba da stoji negativna umesto pozitivne vrednosti i onda:
Snimak je malo rastegnut u obradi po pitanju kontrasta, budući da je originalno bio potpuno beskontrastan. U principu razlikovanje bilo kakvih detalja kome i repa u noći punog Meseca je samo po sebi veoma teško - tu nije pomogla ni činjenica da je senzor bio ohlađen na ambijentalnih februarskih 0 C.
Ako izuzmemo naglašavanje pojedinih tonova (čemu i inače služi opcija curves koja je ovde obilno korišćena) i stack rastegnemo isključivo preko opcije levels, dobijamo nešto što je najbliže linearnom. Onda bi ovaj snimak izgledao ovako:
Koma je, dakle, prečnika oko dve trećine stepena i njen pravac kretanja je, gledano na ovom snimku, u pravcu gore levo. Putanja je relativno paralelna sa ekliptikom u pravcu prema Suncu. Jonski rep bi trebalo da bude u suprotnom smeru a prašinski?
To je dobro pitanje i zavisi od smera kretanja komete. Bilo bi logično da prašina bude razvejana u suprotnom pravcu od smera kretanja, ali ovo važi samo u slučaju da posmatrač miruje u prostoru. U našem slučaju se i naša planeta kreće nekom brzinom koja nikako nije zanemarljiva u odnosu na komete, naročito ako je u pitanju prolazak u neposrednoj blizini - u našem slučaju je to distanca od 0.3 AU. Međutim, ako pojačam kontrast do maksimuma, dobiću rep.
Ovde recimo recimo dobijam rezultate koji na prvi pogled nisu u saglasnosti sa realnom situacijom na terenu. Pravac kretanja komete na ovom snimku je u smeru 11h, što se i vidi po položaju zvezda. Zemlja i kometa se mimoilaze krećući se u suprotnim pravcima, tako da bi se reklo da kometu (koja je malo iza naše orbite) gledamo dobrim delom spreda. Rep koji se vidi na ovom snimku u pravcu 1h je onda nelogičnost. Ali... prostor je trodimenzionalan, jelte... Ovo je, dakle, jonski rep (onaj koji je usmeren uvek nasuprot Sunca) i to je očigledno jer je poznato da je kometa u perihelu prešla preko ekliptike. Drugim rečima, ona se sad nalazi iznad ekliptike i mi je gledamo, ako je moguće takvo uprošćavanje, nekako "odozdo". U tom slučaju se jonski rep vidi nadole, odnosno usmeren ka ekliptici i malo udesno. Prašinski se ne vidi - pojeo ga je sjaj Meseca. A i boja prašinskog repa je, kao što mu ime kaže, boja prašine, odnosno samog Meseca. Jonski rep je najčešće zelenkast jer je takav sjaj jonizovanih gasova koji svetle usled jonizacije UV zračenjem sa Sunca. U principu ovaj zelenkasti sjaj se jedini i probio kroz plavičastu nijansu neba koju uzrokuje pun Mesec.
U principu mnoge druge interesantne stvari su moguće kad Zemlja preseca kometinu putanju, recimo protivrep (antitail). Radi se o repu koji se paradoksalno javlja ispred putanje kometinog nukleusa, a radi se o perspektivi. Mi u tom slučaju vidimo jedan deo prašine koji već naseljava putanju komete, odnosno vidimo prašinu od prošlih prolazaka koja sjaji. Pošto je to uporedivo sa prugom po kojoj se kreće voz, recimo da vidimo, osim samog voza, jedan deo pruge ispred voza (protivrep) a ujedno i celu prugu iza voza (klasičan rep). Ovo bi moglo da se vidi kod nekih kometa koje su dovoljno puta prošle oko Sunca, Halle-Bop na primer, ali da bih pokušao tako nešto da pronađem kod ove komete morao bi Mesec da bude sklonjen u momentu presecanja kometine putanje.
I u tom slučaju sasvim sigurno dotična struktura ne bi bila pronađena. Kometa kao što je ova obilazi pun krug oko naše zvezde jednom u 1400 godina. Jako teško da je uspela da svoju orbitu ispuni prašinom za nastajanje ove egzotične vrste repa.
I na kraju (a trebalo je na početku) valja odgovoriti na pitanje zašto sam kog đavola uopšte fotografisao kometu pored punog Meseca.
Pa... Očaj nakon 2-3 meseca konstantnih oblaka je učinio svoje.
Коментари
Постави коментар