ZVEZDANO JATO U JATU DEVICE
Svi znamo da se u sazvežđu Device (Virgo) nalazi galaktičko jato koje se prosto zove Jato iz Device ili Virgo klaster. U tom sazvežđu (a ujedno i jatu) se može izbrojati 11 Messier objekata i preko 200 NGC objekata samo do magnitude 13.
Virgo klaster je sastavljen iz 1300, a po nekim procenama i svih 2000 galaksija. U tih 8 stepeni prečnika na nebu se može videti da ovo veliko jato zapravo ima tri celine: Virgo A sa centrom u M87 i M86; Virgo B sa centrom u M49, i Virgo C sa centrom u M60. Tu neki pridodaju i Coma klaster, posebno galaktičko jato iz sazvežđa Coma Berenices koje je u procesu prilaženja Virgo klasteru. Sve ovo ukazuje da se ove tri celine plus četvrta (Coma Berenices) nalaze u postupku mešanja i stapanja u jednu celinu. Takođe, ovo sve ukazuje i da je sistem Virgo zapravo veoma mlad i da je diferencijacija uveliko u toku.
Mi možemo u sazvežđu Device amaterskim teleskopima da vidimo desetine, i da fotografišemo stotine od tih objekata. I sve su to odreda galaksije - neke spiralne a neke eliptične.
Sve osim jedne koja to nije.
Da, jedini objekat u celom M i NGC katalogu u Devici koji nije galaksija je NGC5634, malo zbijeno jato magnitude 10. Jato se nalazi između Mi i Jota Virginis i tako ga je najlakše naći - dve zvezde četvrte magnitude su dovoljno precizan reper iole pažljivom posmatraču.
Nisam pokušavao da razlučim jato, dovoljno mi je bilo što sam pored zvezde osme magnitude pronašao svetlu mrljicu. Kasnije se ispostavilo da bi razlučivanje ovog jata bilo čisto gubljenje vremena - nema podataka o magnitudi najsjajnije zvezde ali je sjaj horizontalne grane (HBmag) 17.8... Daleko ispod granice mog instrumenta. Horizontalna grana je inače u Hircšprung-Raselovom dijagramu upravo to: horizontalni pojas velikog broja zvezda u dijagramu koje su u istom stadijumu. Ovo se pre svega viđa u zbijenim jatima, i posmatračima je bitna činjenica da prosečna magnituda horizontalne grane, u ovom slučaju skoro 18mag, predstavlja onu magnitudu na kojoj je veliki broj zvezda već optički razlučen. Drugim rečima od mog teleskopa vizuelno - mrka kapa.
Ukupno je upotrebljeno 26 snimaka po pola minuta eksponiranja. Već se i na pojedinačnim snimcima videlo da se poneka zvezdica jata razlučuje, možda sveukupno desetak. Pojedinačni snimak bez obrade, samo prebačen u monohromatski mod - ako izuzmemo pojedine razlučene zvezdice u jatu, ovo je veoma blizu onog što se vizuelno može videti kroz teleskop:
Na finalnom snimku, logično, ima mnogo više razlučenih zvezda; evo isečka u originalnoj rezoluciji:
Postoji klasifikacija zbijenih zvezdanih jata u zavisnosti od morfologije i zove se Shapley–Sawyer klasifikacija zbijenosti. U principu se sva jata dele na 12 kategorija pri čemu je prva najzbijenija (titula pripada jatu M75) a zadnja 12. kategorija predstavlja najrazuđenije jato. U ovoj klasifikaciji je NGC5634 kategorija 4 i predstavlja samu sredinu po pitanju stepena zbijenosti.
Ovo jato je udaljeno 88 hiljada svetlosnih godina. Zvezda koja se na ovom snimku nalazi na 11h od jata je mnogo bliža i očigledno je da nije članica jata, uostalom, njena osma magnituda je neuporedivo sjajnija od čitavog jata (po nekima 10mag a po nekima 11mag). Postoje još dve zvezde u neposrednoj okolini, magnitude 10 i 12, ali ni one ne predstavljaju članice jata.
Jato po svom poreklu izgleda da uopšte ne pripada našoj galaksiji. Merenjem i upoređivanjem brzina i putanja skoro se došlo do zaključka da novootkrivena (1994g) Sagittarius Dwarf Sferoidal Galaxy, skraćeno Sgr DEG, ima čast da bude prethodni vlasnik jata NGC5634. Pošto je tu patuljastu galaksiju gravitaciono pocepala naša galaksija, ovo jato je istrgnuto i trenutno živi svoj novi usamljenički život. A i ta mala patuljasta galaksija možda ima veoma značajnu ulogu za nas - neke simulacije ukazuju da je spiralna struktura Mlečnog Puta rezultat ponavljanih bliskih susreta naše sa dotičnom patuljastom galaksijom.
Virgo klaster je sastavljen iz 1300, a po nekim procenama i svih 2000 galaksija. U tih 8 stepeni prečnika na nebu se može videti da ovo veliko jato zapravo ima tri celine: Virgo A sa centrom u M87 i M86; Virgo B sa centrom u M49, i Virgo C sa centrom u M60. Tu neki pridodaju i Coma klaster, posebno galaktičko jato iz sazvežđa Coma Berenices koje je u procesu prilaženja Virgo klasteru. Sve ovo ukazuje da se ove tri celine plus četvrta (Coma Berenices) nalaze u postupku mešanja i stapanja u jednu celinu. Takođe, ovo sve ukazuje i da je sistem Virgo zapravo veoma mlad i da je diferencijacija uveliko u toku.
Mi možemo u sazvežđu Device amaterskim teleskopima da vidimo desetine, i da fotografišemo stotine od tih objekata. I sve su to odreda galaksije - neke spiralne a neke eliptične.
Sve osim jedne koja to nije.
Da, jedini objekat u celom M i NGC katalogu u Devici koji nije galaksija je NGC5634, malo zbijeno jato magnitude 10. Jato se nalazi između Mi i Jota Virginis i tako ga je najlakše naći - dve zvezde četvrte magnitude su dovoljno precizan reper iole pažljivom posmatraču.
Nisam pokušavao da razlučim jato, dovoljno mi je bilo što sam pored zvezde osme magnitude pronašao svetlu mrljicu. Kasnije se ispostavilo da bi razlučivanje ovog jata bilo čisto gubljenje vremena - nema podataka o magnitudi najsjajnije zvezde ali je sjaj horizontalne grane (HBmag) 17.8... Daleko ispod granice mog instrumenta. Horizontalna grana je inače u Hircšprung-Raselovom dijagramu upravo to: horizontalni pojas velikog broja zvezda u dijagramu koje su u istom stadijumu. Ovo se pre svega viđa u zbijenim jatima, i posmatračima je bitna činjenica da prosečna magnituda horizontalne grane, u ovom slučaju skoro 18mag, predstavlja onu magnitudu na kojoj je veliki broj zvezda već optički razlučen. Drugim rečima od mog teleskopa vizuelno - mrka kapa.
Ukupno je upotrebljeno 26 snimaka po pola minuta eksponiranja. Već se i na pojedinačnim snimcima videlo da se poneka zvezdica jata razlučuje, možda sveukupno desetak. Pojedinačni snimak bez obrade, samo prebačen u monohromatski mod - ako izuzmemo pojedine razlučene zvezdice u jatu, ovo je veoma blizu onog što se vizuelno može videti kroz teleskop:
Na finalnom snimku, logično, ima mnogo više razlučenih zvezda; evo isečka u originalnoj rezoluciji:
Postoji klasifikacija zbijenih zvezdanih jata u zavisnosti od morfologije i zove se Shapley–Sawyer klasifikacija zbijenosti. U principu se sva jata dele na 12 kategorija pri čemu je prva najzbijenija (titula pripada jatu M75) a zadnja 12. kategorija predstavlja najrazuđenije jato. U ovoj klasifikaciji je NGC5634 kategorija 4 i predstavlja samu sredinu po pitanju stepena zbijenosti.
Ovo jato je udaljeno 88 hiljada svetlosnih godina. Zvezda koja se na ovom snimku nalazi na 11h od jata je mnogo bliža i očigledno je da nije članica jata, uostalom, njena osma magnituda je neuporedivo sjajnija od čitavog jata (po nekima 10mag a po nekima 11mag). Postoje još dve zvezde u neposrednoj okolini, magnitude 10 i 12, ali ni one ne predstavljaju članice jata.
Jato po svom poreklu izgleda da uopšte ne pripada našoj galaksiji. Merenjem i upoređivanjem brzina i putanja skoro se došlo do zaključka da novootkrivena (1994g) Sagittarius Dwarf Sferoidal Galaxy, skraćeno Sgr DEG, ima čast da bude prethodni vlasnik jata NGC5634. Pošto je tu patuljastu galaksiju gravitaciono pocepala naša galaksija, ovo jato je istrgnuto i trenutno živi svoj novi usamljenički život. A i ta mala patuljasta galaksija možda ima veoma značajnu ulogu za nas - neke simulacije ukazuju da je spiralna struktura Mlečnog Puta rezultat ponavljanih bliskih susreta naše sa dotičnom patuljastom galaksijom.
Коментари
Постави коментар