UTAKMICA U KAMENOLOMU
Jedno od interesantnijih mesta u okolini Jagodine kad je u pitanju geologija je kamenolom u Lozoviku. Tamo zapravo postoje dva kamenoloma i ovde je reč o južnom, napuštenom. U pitanju je dolomitski mermer, tačnije oniks. Reč je o jednom od brojnih minerala koji su sastavljeni iz silicijum dioksida (SiO2); kamenolom je danas napušten iako mermera tamo još uvek ima; priča se da je neadekvatnim miniranjem došlo do pucanja stene na male blokove i time je nalazište upropašteno.
Ovaj kamenolom je idealno mesto sa pogledom na jugozapad. Da nije toga sumnjam da bih ga uzeo u razmatranje - treba mi smer 225.
Ako bi neko da obiđe to mesto samo da sugerišem da upravo ovde obitava jedna od najvećih kolonija poskoka u okolini. Srećom pa je temperatura te večeri bila oko -4C; ja računam da je tako nešto zmijama još neprijatnije od mene.
Prvo što sam uočio kad sam kročio u kamenolom je da me je čuvena kineska lampa izneverila. Ostao sam u mraku, doduše sa telefonima ali to i nije neka uteha.
Sledeća stvar na koju je trebalo obratiti pažnju je mesto otvoreno ka jugoistoku, jer se tamo upravo dešavao spektakl.
Pun elana sam snimio 20 snimaka po 4sec na f4 i 32mm žižne daljine; pedesetica je za taj kadar uska; znao sam da se tu negde mota kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova. Razmišljao sam da na stack-u ima sasvim dovoljno dinamičkog raspona da se u obradi izvuče sve čega tamo ima.
Ali ćorak.
Ovde na 100% isečku se vidi da od oblaka nema teorije da se izvuku najtamniji detalji. Nekad je lakše kad se napravi inverzija (označen položaj komete):
Magnitude najbližih zvezda pokazuju da je granična magnituda negde oko 8.5 - nije loše kroz oblake. Ali na označenom mestu komete nema, bez obzira što je njena magnituda verovatno oko 7-9mag.
Milan : Nebesa 0 : 1.
Fotke su registrovane i složene u DSS-u, unapred se izvinjavam zbog toga, jer imam utisak da su dotični program radili daltonisti - ili možda konzumenti lizergične kiseline; svima njima je zajedničko da ne percipiraju boje na ispravan način. Budući da se DSS nije lepo snalazio sa svetlima sela u daljini, smatrajući da su i to zvezde, u početku sam dobijao stack na kome je sve registrovano na selo - drugim rečima klasičan startrails. Da bi se to preskočilo morala je zemlja da se obriše do horizonta, a i nešto malo više.
Za ovako nešto napravljena je akcija u Photoshopu pa je obrada išla brzo. U suštini akcija izgleda ovako, aktivirao sam opciju Quick Mask Mode (ili taster Q), zatim pomoću gradijenta napravio meku selekciju između neba i zemlje, i potom isključio Quick Mask Mode. Zatim sam obrisao zemlju (ctrl+X) a prethodno je napravljen layer ispod kao kopija, i obojen u crno (edit>fill>black). Onog momenta kad se obriše zemlja - ostane mrak, jelte, prostije rečeno. Na kraju Layer>Flatten Image. Fajl se snima kao TIF.
Sada sam imao 20 snimaka samo neba i DSS je mogao da se pozabavi isključivo zvezdama (i kometama, nadao sam se). Nakon stakiranja snimio sam stack pod prozaičnim imenom "nebo". Istovremeno trebalo je napraviti to isto ali sa zemljom. Za tako nešto postoji opcija File>Scripts>Load Files into Stack. Time smo dobili 20 slojeva (layer-a) napakovanih jednog iznad drugog; sad treba podesiti transparenciju svakog od njih. Sve slojeve treba staviti da budu u koracima od po 5% (100/20=5) s tim da prvi bude 5% a poslednji tj donji mora da ostane 100%. Na kraju opet Layer>Flatten Image i snimi se "zemlja".
Nakon toga ostaje samo da se uklope "nebo" i "zemlja". Donji layer je zemlja a na gornjem se napravi meka selekcija sa gradijentom iznad onog dela fotke koji je crn - potpuno isto kao na prethodnom primeru. Onda se obriše (cut ili ctrl-X) i ostane vidljiva zemlja odozdo. Po potrebi treba ručno doraditi brisanje, i/ili osvetliti/zatamniti layer sa zemljom, ili možda doraditi boje. Na kraju naravno - Flatten Image.
Moram samo da primetim da DSS brlja kad se radi sa TIF-ovima. Dark frejmovi se ne uzimaju u razmatranje, bez obzira da li su konvertovani u TIF ili su ostali CR2.
Izvadio sam tajno oružje za komete: neki ga entuzijastično zovu plastik-fantastik. Uprkos neuglednom izgledu i gomili mana, ovo parče plastike koje novo košta sto evra - ima sve potrebne osobine da sa tripoda ulovi kometu ispod desete magnitude. Podrazumeva se da i atmosfera sarađuje, ili da to recimo ne bude baš u sumrak ili zoru, i tako dalje. Dakle sve da bude onako kako kod mene nije bilo.
Pedesetica je bolja od uobičajenih zumova i širokougaonih objektiva isključivo zbog aperture: blenda 2.8 na 50mm znači da je otvor koji skuplja svetlost prečnika 18mm, a objektiv sa 10mm žižne daljine ima na toj istoj blendi samo 3.5mm stakla koje skuplja svetlost. A to znači da pedesetica vidi dublje u svemir, odnosno da snima nižu graničnu magnitudu.
UFO vidljiv gore levo je Venera. Snimanje i obrada potpuno isti kao sa prethodnim kadrom; jedina razlika je što je ovde složeno 20 snimaka dužine izlaganja 8sec (prethodno je bilo 4sec). Na f4.0 oštrina od ruba do ruba je naprosto odlična.
I ovog puta bod u gostima i izjednačenje.
Kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova se vidi kao mutna zvezdica, nikakvih naznaka repa nema i to je to. Mogu da procenim da se nalazi na magnitudi od možda oko 8.5 ili čak 8. To bi značilo da je moguće krenuti dvogledom, ali za tako nešto vam je poželjna zvezdana karta ili planetarijum softver jer su male šanse šarati okolo i natrčati na nju. Zapravo, trebalo bi da izgleda kao mutnjikava zvezda ali pošto se ovakva posmatranja uvek odvijaju u nimalo idealnim uslovima - preporuka je juriti je na 10-12 stepeni iznad horizonta. U mom slučaju je to tačno tad i snimljeno, dakle u 17:15h, što je sat i 40min nakon zalaska Sunca.
Tim koji dobija ne treba menjati. Pedesetica dakle ostaje u igri, nebo je sve tamnije tako da blenda ide za jedan stop: sa f4.0 na 2.8.
Ako ovde neko vidi kometu - svaka mu čast. Evo obeležene verzije:
Jedina razlika u odnosu na prethodne fotke je što ovde imam 21 light umesto 20. Nebo je tamnije a blenda 2.8 pa se kometa malo lakše uočava. I dalje, međutim, bez tragova repa.
Pošto se u međuvremenu već sasvim dovoljno smračilo, video sam da se na zapadu pojavljuje zodijačka svetlost. Premda nije baš karakteristična za leto i zimu već za ravnodnevice, zodijačka svetlost se više ili manje može videti preko cele godine. Najupadljivija je, rekoh, oko jesenje ravnodnevice zbog trajanja sumraka i pogodnog nagiba ekliptike.
Opet stativa; ono što je ličilo na zodijačku svetlost je zapravo bio oblak tačno preko ekliptike - dokaz da je mrak već bio dobar za astrofotografiju. Obeležena verzija:
Neptun se detektuje kao veoma bleda zvezdica magnitude 8.5 a to je i razumljivo jer je reč o širokougaonom kadru (17mm), 11x20sec, f4.0, ISO800. Neplanirani bod.
Sačekao sam mrkli mrak i ponovo probao sa zodijačkom svetlošću. Nešto mi se činilo da ipak nisam halucinirao.
U levom delu kadra se vidi dijagonalno da ima nekakve blede svetlosti - odlično, 3:1 za mene
Još neki kadrovi iz kamenoloma:
Ovaj kamenolom je idealno mesto sa pogledom na jugozapad. Da nije toga sumnjam da bih ga uzeo u razmatranje - treba mi smer 225.
Ako bi neko da obiđe to mesto samo da sugerišem da upravo ovde obitava jedna od najvećih kolonija poskoka u okolini. Srećom pa je temperatura te večeri bila oko -4C; ja računam da je tako nešto zmijama još neprijatnije od mene.
Prvo što sam uočio kad sam kročio u kamenolom je da me je čuvena kineska lampa izneverila. Ostao sam u mraku, doduše sa telefonima ali to i nije neka uteha.
Sledeća stvar na koju je trebalo obratiti pažnju je mesto otvoreno ka jugoistoku, jer se tamo upravo dešavao spektakl.
Pun elana sam snimio 20 snimaka po 4sec na f4 i 32mm žižne daljine; pedesetica je za taj kadar uska; znao sam da se tu negde mota kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova. Razmišljao sam da na stack-u ima sasvim dovoljno dinamičkog raspona da se u obradi izvuče sve čega tamo ima.
Ali ćorak.
Ovde na 100% isečku se vidi da od oblaka nema teorije da se izvuku najtamniji detalji. Nekad je lakše kad se napravi inverzija (označen položaj komete):
Magnitude najbližih zvezda pokazuju da je granična magnituda negde oko 8.5 - nije loše kroz oblake. Ali na označenom mestu komete nema, bez obzira što je njena magnituda verovatno oko 7-9mag.
Milan : Nebesa 0 : 1.
Fotke su registrovane i složene u DSS-u, unapred se izvinjavam zbog toga, jer imam utisak da su dotični program radili daltonisti - ili možda konzumenti lizergične kiseline; svima njima je zajedničko da ne percipiraju boje na ispravan način. Budući da se DSS nije lepo snalazio sa svetlima sela u daljini, smatrajući da su i to zvezde, u početku sam dobijao stack na kome je sve registrovano na selo - drugim rečima klasičan startrails. Da bi se to preskočilo morala je zemlja da se obriše do horizonta, a i nešto malo više.
Za ovako nešto napravljena je akcija u Photoshopu pa je obrada išla brzo. U suštini akcija izgleda ovako, aktivirao sam opciju Quick Mask Mode (ili taster Q), zatim pomoću gradijenta napravio meku selekciju između neba i zemlje, i potom isključio Quick Mask Mode. Zatim sam obrisao zemlju (ctrl+X) a prethodno je napravljen layer ispod kao kopija, i obojen u crno (edit>fill>black). Onog momenta kad se obriše zemlja - ostane mrak, jelte, prostije rečeno. Na kraju Layer>Flatten Image. Fajl se snima kao TIF.
Sada sam imao 20 snimaka samo neba i DSS je mogao da se pozabavi isključivo zvezdama (i kometama, nadao sam se). Nakon stakiranja snimio sam stack pod prozaičnim imenom "nebo". Istovremeno trebalo je napraviti to isto ali sa zemljom. Za tako nešto postoji opcija File>Scripts>Load Files into Stack. Time smo dobili 20 slojeva (layer-a) napakovanih jednog iznad drugog; sad treba podesiti transparenciju svakog od njih. Sve slojeve treba staviti da budu u koracima od po 5% (100/20=5) s tim da prvi bude 5% a poslednji tj donji mora da ostane 100%. Na kraju opet Layer>Flatten Image i snimi se "zemlja".
Nakon toga ostaje samo da se uklope "nebo" i "zemlja". Donji layer je zemlja a na gornjem se napravi meka selekcija sa gradijentom iznad onog dela fotke koji je crn - potpuno isto kao na prethodnom primeru. Onda se obriše (cut ili ctrl-X) i ostane vidljiva zemlja odozdo. Po potrebi treba ručno doraditi brisanje, i/ili osvetliti/zatamniti layer sa zemljom, ili možda doraditi boje. Na kraju naravno - Flatten Image.
Moram samo da primetim da DSS brlja kad se radi sa TIF-ovima. Dark frejmovi se ne uzimaju u razmatranje, bez obzira da li su konvertovani u TIF ili su ostali CR2.
Izvadio sam tajno oružje za komete: neki ga entuzijastično zovu plastik-fantastik. Uprkos neuglednom izgledu i gomili mana, ovo parče plastike koje novo košta sto evra - ima sve potrebne osobine da sa tripoda ulovi kometu ispod desete magnitude. Podrazumeva se da i atmosfera sarađuje, ili da to recimo ne bude baš u sumrak ili zoru, i tako dalje. Dakle sve da bude onako kako kod mene nije bilo.
Pedesetica je bolja od uobičajenih zumova i širokougaonih objektiva isključivo zbog aperture: blenda 2.8 na 50mm znači da je otvor koji skuplja svetlost prečnika 18mm, a objektiv sa 10mm žižne daljine ima na toj istoj blendi samo 3.5mm stakla koje skuplja svetlost. A to znači da pedesetica vidi dublje u svemir, odnosno da snima nižu graničnu magnitudu.
UFO vidljiv gore levo je Venera. Snimanje i obrada potpuno isti kao sa prethodnim kadrom; jedina razlika je što je ovde složeno 20 snimaka dužine izlaganja 8sec (prethodno je bilo 4sec). Na f4.0 oštrina od ruba do ruba je naprosto odlična.
I ovog puta bod u gostima i izjednačenje.
Kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova se vidi kao mutna zvezdica, nikakvih naznaka repa nema i to je to. Mogu da procenim da se nalazi na magnitudi od možda oko 8.5 ili čak 8. To bi značilo da je moguće krenuti dvogledom, ali za tako nešto vam je poželjna zvezdana karta ili planetarijum softver jer su male šanse šarati okolo i natrčati na nju. Zapravo, trebalo bi da izgleda kao mutnjikava zvezda ali pošto se ovakva posmatranja uvek odvijaju u nimalo idealnim uslovima - preporuka je juriti je na 10-12 stepeni iznad horizonta. U mom slučaju je to tačno tad i snimljeno, dakle u 17:15h, što je sat i 40min nakon zalaska Sunca.
Tim koji dobija ne treba menjati. Pedesetica dakle ostaje u igri, nebo je sve tamnije tako da blenda ide za jedan stop: sa f4.0 na 2.8.
Ako ovde neko vidi kometu - svaka mu čast. Evo obeležene verzije:
Jedina razlika u odnosu na prethodne fotke je što ovde imam 21 light umesto 20. Nebo je tamnije a blenda 2.8 pa se kometa malo lakše uočava. I dalje, međutim, bez tragova repa.
Pošto se u međuvremenu već sasvim dovoljno smračilo, video sam da se na zapadu pojavljuje zodijačka svetlost. Premda nije baš karakteristična za leto i zimu već za ravnodnevice, zodijačka svetlost se više ili manje može videti preko cele godine. Najupadljivija je, rekoh, oko jesenje ravnodnevice zbog trajanja sumraka i pogodnog nagiba ekliptike.
Opet stativa; ono što je ličilo na zodijačku svetlost je zapravo bio oblak tačno preko ekliptike - dokaz da je mrak već bio dobar za astrofotografiju. Obeležena verzija:
Neptun se detektuje kao veoma bleda zvezdica magnitude 8.5 a to je i razumljivo jer je reč o širokougaonom kadru (17mm), 11x20sec, f4.0, ISO800. Neplanirani bod.
Sačekao sam mrkli mrak i ponovo probao sa zodijačkom svetlošću. Nešto mi se činilo da ipak nisam halucinirao.
U levom delu kadra se vidi dijagonalno da ima nekakve blede svetlosti - odlično, 3:1 za mene
Još neki kadrovi iz kamenoloma:
Коментари
Постави коментар