ĐERDAPSKA VENERA
Početkom maja smo obišli na nekoliko dana NP Đerdap, jedno jako lepo ali i potcenjeno mesto. Neopravdano, naravno. Ako pogledamo mapu svetlosnog zagađenja, evo recimo ovu, videćemo da je ovaj region vrlo slabo nastanjen a ujedno i svetlosno čistiji od okoline. Doduše u neposrednoj blizini je Drobeta Turnu Severin; rumunski grad od stotinak hiljada ljudi ali sa naše strane ovi predeli su i bukvalno nenastanjeni.
Nažalost, nisam poneo teleskop već samo fotoaparat. I to je bilo dovoljno da zabeležim nekoliko lepih kadrova Venere uveče na zapadu. Mali gradić levo je Donji Milanovac; desno je rumunska obala.
Bilo je dovoljno svetla i vremena da se eksperimentiše tako da sam kombinovao dve ekspozicije sa tripoda, jednu od 15 za nebo i jednu od 30sec za zemlju. Objektiv Tamron 17-50 na 17mm, ISO200. Nakon toga sam prošetao do keja i snimio još poneki kadar.
Sve je to lepo, ali kad padne mrak Eos 20d počne itekako da zaostaje. Ovde je ISO vrednost podignuta na 800 a šuma ima u originalnom fajlu za izvoz. Još ako u obradi treba malo osvetliti (kao što je i trebalo) tu situacija postaje nezgodna. Naprosto mi dođe da kukam da mi se 40d vrati sa servisa.
Za svaki slučaj sam skinuo CPL filter sa objektiva i tako skratio vreme izlaganja za najmanje duplo. Pritom sam možda malo izgubio na dramatičnosti neba ali je to prihvatljivo, mislio sam. Nebo je inače bilo fenomenalno plavo upravo iz razloga što je skoro pun Mesec obasjavao isto. Zvezda desno i iznad Venere je Kapela.
Usput, da li ste znali da je više astronoma kroz istoriju tvrdilo da su na neosvetljenoj strani Venere uočili nešto slično pepeljastoj svetlosi mladog Meseca?
Da se vratimo mesečini, izlazak Meseca iznad Miroč planine je svakako razlog da se upotrebi teleobjektiv.
Kad je već malo odskočio Mesec me je podsetio na Centaurus A. Mala zvezdica desno je Alpha Librae, zvezda koja se zahvaljujući svom položaju na trećini stepena od ekliptike veoma lako nađe okultirana Mesecem, ili čak nekom planetom. Radi se o višestrukom sistemu gde dve binarne zvezde rotiraju oko zajedničkog centra mase. Obe komponente su upola masivnije od Sunca i ugaona separacija bi bila jednu trećinu sekunde. Imajući u vidu Dejvsov limit, rezolucija mog reflektora bi bila 0.77 ugaonih sekundi, znači nedovoljna da razdvojim te dve komponente. Za tako nešto bi bio potreban teleskop od 300mm.
I na kraju još dva noćna kadra iz Malog Kazana. Na prvoj imate rumunski manastir Mraconia koji je originalno potpljen izgradnjom hidroakumulacije, ovo što je na slici je novosazidani manastir. Na drugoj slici je naprotiv čist paganizam - opet boginja lepote, Venera.
Nažalost, nisam poneo teleskop već samo fotoaparat. I to je bilo dovoljno da zabeležim nekoliko lepih kadrova Venere uveče na zapadu. Mali gradić levo je Donji Milanovac; desno je rumunska obala.
Bilo je dovoljno svetla i vremena da se eksperimentiše tako da sam kombinovao dve ekspozicije sa tripoda, jednu od 15 za nebo i jednu od 30sec za zemlju. Objektiv Tamron 17-50 na 17mm, ISO200. Nakon toga sam prošetao do keja i snimio još poneki kadar.
Sve je to lepo, ali kad padne mrak Eos 20d počne itekako da zaostaje. Ovde je ISO vrednost podignuta na 800 a šuma ima u originalnom fajlu za izvoz. Još ako u obradi treba malo osvetliti (kao što je i trebalo) tu situacija postaje nezgodna. Naprosto mi dođe da kukam da mi se 40d vrati sa servisa.
Za svaki slučaj sam skinuo CPL filter sa objektiva i tako skratio vreme izlaganja za najmanje duplo. Pritom sam možda malo izgubio na dramatičnosti neba ali je to prihvatljivo, mislio sam. Nebo je inače bilo fenomenalno plavo upravo iz razloga što je skoro pun Mesec obasjavao isto. Zvezda desno i iznad Venere je Kapela.
Usput, da li ste znali da je više astronoma kroz istoriju tvrdilo da su na neosvetljenoj strani Venere uočili nešto slično pepeljastoj svetlosi mladog Meseca?
Da se vratimo mesečini, izlazak Meseca iznad Miroč planine je svakako razlog da se upotrebi teleobjektiv.
Kad je već malo odskočio Mesec me je podsetio na Centaurus A. Mala zvezdica desno je Alpha Librae, zvezda koja se zahvaljujući svom položaju na trećini stepena od ekliptike veoma lako nađe okultirana Mesecem, ili čak nekom planetom. Radi se o višestrukom sistemu gde dve binarne zvezde rotiraju oko zajedničkog centra mase. Obe komponente su upola masivnije od Sunca i ugaona separacija bi bila jednu trećinu sekunde. Imajući u vidu Dejvsov limit, rezolucija mog reflektora bi bila 0.77 ugaonih sekundi, znači nedovoljna da razdvojim te dve komponente. Za tako nešto bi bio potreban teleskop od 300mm.
I na kraju još dva noćna kadra iz Malog Kazana. Na prvoj imate rumunski manastir Mraconia koji je originalno potpljen izgradnjom hidroakumulacije, ovo što je na slici je novosazidani manastir. Na drugoj slici je naprotiv čist paganizam - opet boginja lepote, Venera.
Коментари
Постави коментар