JANUARSKA KOMETA
Vreme je da svi uperimo oči u najsajniju kometu na januarskom nebu: C2014 Q2 Lovejoy ovih dana odnosno polovinom januara prolazi u punom sjaju pored naše planete. Ovo je jedinstvena prilika kad se radi o dotičnom nebeskom telu jer ona obilazi oko Sunca jednom u 11000 godina. Tačnije, obilazila je, jer su gravitaciona tumbanja okolnih planeta skratila period revolucije ove komete na 8000g.
Šteta bi bila propustiti ovu kometu. Ne zato što je retka - ovako sjajne komete se pojavljuju na svakih par godina, već zato što nije smeštena pored Sunca. Samim tim je idealna za astrofotografiju.
Predeli u okolini Despotovca su poznati kao oaza prirode, naročito potez između Beljanice i Južnog Kučaja. Ceo taj region zapadno od Despotovca je na mapi LP zagađenja Evrope poznat kao jedno od najvećih tamnih odnosno mračnih, nezagađenih prostora u Srbiji, odnosno radi se o potpuno nenaseljenim prostorima. Naravno da ovako prostrane šume imaju svoje klimatske osobenosti (npr leti kad nigde nema kumulusa - ovde ih ima) ali što se tiče svetlosnog zagađenja teško da sam mogao da nađem tamnije nebo nekoliko stotina kilometara unaokolo.
Da skratim filozofiju: nebo je bilo fantazija.
Ovo je jedan snimak od pola minuta kroz Tamron 17-50 na 17mm i f2.8. Krajnji stadijum čistoće neba je i činjenica da je nebo na snimku crveno - a kod prisustva LP-a može samo da bude žuto ili plavo (u zavisnosti od WB) i nema između. Slične boje sam video i na Staroj Planini.
Šta vidite na ovoj slici? Sve je u istoj nijansi crvenkaste... Osim jedne cijano-zelenkaste tačke.
Imajte u vidu da je ovo jedan jedini snimak, znači nema stakiranja i samim tim dinamički raspon je dosta manji od onog koji je moguće postići u astrofotografiji. Tačnije, ovo je neki maksimum koji bi mogao da vidi prosečan i adaptiran posmatrač - zaista, kometa se perfektno videla golim okom kao mutna zvezda. Po nekim procenama u tom momentu je imala magnitudu između 4 i 4.5; moja procena je da može da bude i pola magnitude sjajnija.
Kometa se u suštini sastoji iz jezgra, faktički nečeg sličnog ledenom asteroidu koji isparava; zatim kome i repova. Koma je omotač jezgra komete, rezultat ključanja gasova koji nastaju direktno od vodenog leda i smrznutih gasova ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, metana i amonijaka. Koma je zapravo atmosfera komete.
Repova ima dva: prašinasti (čestični) i jonski. Na ovoj slici se to ne može jasno razlučiti zbog trenutnog položaja, ali rep sastavljen iz prašine uvek prati putanju komete i u perihelu često bude zakrivljen - logično, jer je i putanja u perihelu najviše zakrivljena. Jonski rep je zelenkast i uvek je usmeren nasuprot Suncu. Ovo je zbog Sunčevog vetra; dokaz magnetske prirode jonskog repa je i činjenica da jaka solarna oluja može na momente da prekine kometin rep.
Ovaj snimak je nastao stakiranjem u DSS-u 13 pojedinačnih snimaka po 15sec svaki; ISO1600, Tamron 17-50 na 31mm i f2.8. Za eos 40d nisam snimao darkove.
Gore su Vlašići tj Plejade (M45), dole levo Hijade. Imajući u vidu da je snimano sa tripoda logično je da postoji granica zbog rotacije polja. Zato zvezde na rubovima nemaju baš puritanske oblike (da, objektiv je sasvim oštar i ispravan) jer je i danas teško rešiti kompleksnu distorziju ovog objektiva prilikom rotacije polja.
Šteta bi bila propustiti ovu kometu. Ne zato što je retka - ovako sjajne komete se pojavljuju na svakih par godina, već zato što nije smeštena pored Sunca. Samim tim je idealna za astrofotografiju.
Predeli u okolini Despotovca su poznati kao oaza prirode, naročito potez između Beljanice i Južnog Kučaja. Ceo taj region zapadno od Despotovca je na mapi LP zagađenja Evrope poznat kao jedno od najvećih tamnih odnosno mračnih, nezagađenih prostora u Srbiji, odnosno radi se o potpuno nenaseljenim prostorima. Naravno da ovako prostrane šume imaju svoje klimatske osobenosti (npr leti kad nigde nema kumulusa - ovde ih ima) ali što se tiče svetlosnog zagađenja teško da sam mogao da nađem tamnije nebo nekoliko stotina kilometara unaokolo.
Da skratim filozofiju: nebo je bilo fantazija.
Ovo je jedan snimak od pola minuta kroz Tamron 17-50 na 17mm i f2.8. Krajnji stadijum čistoće neba je i činjenica da je nebo na snimku crveno - a kod prisustva LP-a može samo da bude žuto ili plavo (u zavisnosti od WB) i nema između. Slične boje sam video i na Staroj Planini.
Šta vidite na ovoj slici? Sve je u istoj nijansi crvenkaste... Osim jedne cijano-zelenkaste tačke.
Imajte u vidu da je ovo jedan jedini snimak, znači nema stakiranja i samim tim dinamički raspon je dosta manji od onog koji je moguće postići u astrofotografiji. Tačnije, ovo je neki maksimum koji bi mogao da vidi prosečan i adaptiran posmatrač - zaista, kometa se perfektno videla golim okom kao mutna zvezda. Po nekim procenama u tom momentu je imala magnitudu između 4 i 4.5; moja procena je da može da bude i pola magnitude sjajnija.
Kometa se u suštini sastoji iz jezgra, faktički nečeg sličnog ledenom asteroidu koji isparava; zatim kome i repova. Koma je omotač jezgra komete, rezultat ključanja gasova koji nastaju direktno od vodenog leda i smrznutih gasova ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, metana i amonijaka. Koma je zapravo atmosfera komete.
Repova ima dva: prašinasti (čestični) i jonski. Na ovoj slici se to ne može jasno razlučiti zbog trenutnog položaja, ali rep sastavljen iz prašine uvek prati putanju komete i u perihelu često bude zakrivljen - logično, jer je i putanja u perihelu najviše zakrivljena. Jonski rep je zelenkast i uvek je usmeren nasuprot Suncu. Ovo je zbog Sunčevog vetra; dokaz magnetske prirode jonskog repa je i činjenica da jaka solarna oluja može na momente da prekine kometin rep.
Ovaj snimak je nastao stakiranjem u DSS-u 13 pojedinačnih snimaka po 15sec svaki; ISO1600, Tamron 17-50 na 31mm i f2.8. Za eos 40d nisam snimao darkove.
Gore su Vlašići tj Plejade (M45), dole levo Hijade. Imajući u vidu da je snimano sa tripoda logično je da postoji granica zbog rotacije polja. Zato zvezde na rubovima nemaju baš puritanske oblike (da, objektiv je sasvim oštar i ispravan) jer je i danas teško rešiti kompleksnu distorziju ovog objektiva prilikom rotacije polja.
Коментари
Постави коментар