KOMADIĆ LEGENDARNE KOMETE
Negde oko ponoći sam svratio do polja da bih snimio magle kako se šunjaju ravnicom. Nekoliko snimaka je ubrzo otkrilo gde su magle u mrklom mraku, pa sam tamo usmerio objektiv par puta i završio posao. Snimci su čekali pola godine na hardu da dođu na red za pregled, i kad su konačno isplivali ispostavilo se da ničeg astronomski interesantnog tu nema. Obična oktobarska ponoć.
U obradi sam podesio WB na neku odokativnu vrednost tako da nebo ne bude ni žuto ni potpuno plavo - konkretno ovde je to 3200K, mada sve zavisi od slučaja i od prisustva svetlosnog zagađenja. Zato je veoma bitno da se uvek ovakve scene snimaju u RAW formatu, da bi kasnije po potrebi bilo moguće bezbolno menjati većinu parametara.
Tri minuta je trajalo izlaganje na blendi f4; zvezde su počele da opisuju male kružnice i ako neko malo bolje pogleda može da zapazi sazvežđe Velikog Medveda kako visi nisko nad horizontom. Naravno da ste shvatili da je ovde u pitanju pogled ka severnom nebu, Severnjača je iznad granice slike.
Ono što je bila ideja da ulovim - ulovio sam. Magla se veoma brzo kretala, stvarala i nestajala, u okviru tih tri minuta čas se pojavi na jednom pa na drugom delu polja... Pravi spektakl u horor aromi. Isečak u originalnoj rezoluciji:
Gornji desni ugao je rezervisan za par Mizar-Alkor. Odsjaj u daljini je selo Glogovac udaljeno 4km. Međutim, na sledećem isečku sam prietio, na manje od deset stepeni nad horizontom, nešto čudno.
Ova crtica se ne uklapa u avionski trag a mogla bi da bude trag satelita.
Problem je u tome što ni jedan satelit nema na kraju svog puta prekid pa još jači blesak. Takođe se po dužini vidi da nije u pitanju nijedna zvezda. Produžavanjem ovog traga udesno i na gore dolazi se do sazvežđa Orion, i time je dilema rešena.
U pitanju je Orionid, mali meteor koji pripada meteorskom roju koji vuče poreklo od Hejlijeve (Haley) komete. Tačno se uklapa i datum a to je 28/29. oktobar, a ako uvećate poslednju sliku videćete da je meteor na kraju eksplodirao.
Malo teorije. Mesto odakle dopiru meteori zove se radijant i u konkretnom slučaju ta tačka je u sazvežđu Oriona. Nije nužno da radijant bude u zenitu, ponekad može biti čak i ispod horizonta a mi onda meteore vidimo kao tangencijalne linije koje ne konvergiraju sve do horizonta.
Nastanak meteorskih rojeva (pljuskova) se tradicionalno vezuje za komete, jedini suprotan primer su Geminidi koji nastaju od Fetona, asteroida iz familije Palasa. Komete na svom putu u principu ostavljaju trag u obliku mikroskopske prašine ali i sitnijih čestica koje zapravo čine okosnicu meteorskih rojeva. Pošto se te čestice, odnosno svemirski "šljunak", kreću i dalje u pravcu svoje matične komete - kada ih Zemlja susretne na svojoj putanji imaćemo sabiranje dva vektora: Zemljine i meteorske komponente brzine. Zato se radijanti nalaze u različitim tačkama neba, i zato postoje rojevi sa većim i oni sa manjim brzinama preleta (Orionidi spadaju sa svojih prosečnih 66 km/sec u brže rojeve).
U obradi sam podesio WB na neku odokativnu vrednost tako da nebo ne bude ni žuto ni potpuno plavo - konkretno ovde je to 3200K, mada sve zavisi od slučaja i od prisustva svetlosnog zagađenja. Zato je veoma bitno da se uvek ovakve scene snimaju u RAW formatu, da bi kasnije po potrebi bilo moguće bezbolno menjati većinu parametara.
Tri minuta je trajalo izlaganje na blendi f4; zvezde su počele da opisuju male kružnice i ako neko malo bolje pogleda može da zapazi sazvežđe Velikog Medveda kako visi nisko nad horizontom. Naravno da ste shvatili da je ovde u pitanju pogled ka severnom nebu, Severnjača je iznad granice slike.
Ono što je bila ideja da ulovim - ulovio sam. Magla se veoma brzo kretala, stvarala i nestajala, u okviru tih tri minuta čas se pojavi na jednom pa na drugom delu polja... Pravi spektakl u horor aromi. Isečak u originalnoj rezoluciji:
Gornji desni ugao je rezervisan za par Mizar-Alkor. Odsjaj u daljini je selo Glogovac udaljeno 4km. Međutim, na sledećem isečku sam prietio, na manje od deset stepeni nad horizontom, nešto čudno.
Ova crtica se ne uklapa u avionski trag a mogla bi da bude trag satelita.
U pitanju je Orionid, mali meteor koji pripada meteorskom roju koji vuče poreklo od Hejlijeve (Haley) komete. Tačno se uklapa i datum a to je 28/29. oktobar, a ako uvećate poslednju sliku videćete da je meteor na kraju eksplodirao.
Malo teorije. Mesto odakle dopiru meteori zove se radijant i u konkretnom slučaju ta tačka je u sazvežđu Oriona. Nije nužno da radijant bude u zenitu, ponekad može biti čak i ispod horizonta a mi onda meteore vidimo kao tangencijalne linije koje ne konvergiraju sve do horizonta.
Nastanak meteorskih rojeva (pljuskova) se tradicionalno vezuje za komete, jedini suprotan primer su Geminidi koji nastaju od Fetona, asteroida iz familije Palasa. Komete na svom putu u principu ostavljaju trag u obliku mikroskopske prašine ali i sitnijih čestica koje zapravo čine okosnicu meteorskih rojeva. Pošto se te čestice, odnosno svemirski "šljunak", kreću i dalje u pravcu svoje matične komete - kada ih Zemlja susretne na svojoj putanji imaćemo sabiranje dva vektora: Zemljine i meteorske komponente brzine. Zato se radijanti nalaze u različitim tačkama neba, i zato postoje rojevi sa većim i oni sa manjim brzinama preleta (Orionidi spadaju sa svojih prosečnih 66 km/sec u brže rojeve).
Коментари
Постави коментар