LOV NA ČUDNU ZVEZDU

Na sredini zime sazvežđe Camelopardalis prolazi najbliže zenitu, to znači da je ovo idealno vreme za fotografisati objekte u ovom delu neba. Nema tu baš nekakvih spektakularnih objekata, ali većina onih objekata su manje poznati - dakle, idealna meta. U ovom slučaju sam naišao na malo otvoreno zvezdano jato NGC1624, prečnika jedva dva ugaona minuta. Ovo jato sačinjava 6-7 zvezda relativno slabog sjaja a u pozadini se nazire i slaba maglina. Maglina je jedva bila uočljiva sa ovih prostora i trebalo je činiti razne vratolomije u obradi da bi se uopšte pojavila. Poređenja radi, na finalnom stack-u je maglina potpuno nevidljiva - sreća pa je u pitanju 16-bit TIF pa su podaci zakopani duboko. U ovom slučaju sam iskoristio 64 snimka od po 30sec za dobijanje finalne slike.

NGC1624

Interesantna stvar je što je usred NGC1624 nedavno otkrivena mlada zvezda, doduše prilično masivna. Nazvana je nimalo originalno NGC 1624-2, ali su zato njene osobine originalne: reč je o zvezdi sa najjačim magnetnim poljem koje je do sad evidentirano. Tačnije, magnetno polje je jače od Sunčevog za oko 20 hiljada puta a takva sila uobičajeno daje značajno veću magnetosferu nego što je uobičajeno.

Naravno, svima sad pada u oči poređenje sa magnetarima. Magnetari su mala i izuzetno zbijena nebeska tela tj neutronske zvezde, slično pulsarima, samo što za razliku od pulsara sa svojih polova ne emituju signale širom radio-spektra, već uglavnom u X opsegu. Takođe, magnetari su veći, sporije rotiraju i retko ih nalazimo - desetak ih je ukupno poznato. Polje prosečnog magnetara je oko pola milijarde puta jače od magnetnog polja zvezde NGC1624-2; dakle, poređenje magnetnog polja ove zvezde sa magnetarom ne stoji.

U vezi sa sudbinom ove zvezde, zna se da će živeti relativno kratko - oko 5 miliona zemaljskih godina. To je inače jedan promil starosti našeg Sunca. A tada nastupa gigantska eksplozija i od njene mase u tom momentu zavisi dalji tok: ako zadrži ovu masu i eksplodira postaće crna rupa. Ako, međutim, prethodno izgubi dobar deo svoje mase možemo dobiti lep pulsar ili čak magnetar.

Da bih povećao rezoluciju i smanjio prečnik zvezda originalnu sliku sam prebacio u monohromatsku, uvećao i opcijom curves smanjio prečnik spoljnih slojeva svih zvezda. Time se gubi na estetici ali lakše vidite obeleženi objekt: zvezdu NGC1624-2. Tačnije, ovde je ona priljubljena uz još jednu zvezdu sa kojom deli sjaj, obe su dvanaeste magnitude.

NGC1624-2



Коментари