DVA JATA U KASIOPEJI
Kad god se uperi teleskop u pravcu sazvežđa Kasiopeje vidno polje ispuni gomila otvorenih zvezdanih jata (klastera). Pošto u jesen dotično sazvežđe u ponoć kulminira tj mota se oko zenita, sad je pravo vreme za snimanje objekata u okolini. Imam običaj da teleskopom malo prošpartam tako i snimim ono što mi se dopadne; posle gledam naknadno šta je snimljeno.
U ovom slučaju sam naišao na dva lepa otvorena jata, NGC663 (desno, veće) i NGC654. U desnoj strani snimka se nalazi upadljivo veće jato, nekih 16 stepeni u prečniku. Broj članica je zvanično negde oko 400, udaljenost 2.1 kiloparseka, starost 20-25 miliona godina.
Jato možete videti i dvogledom kao neuglednu mrljicu, premda je za pravi doživljaj potreban mali refraktor. U principu u pozadini jata se nalazi molekularni oblak koji blokira pozadinske zvezde i ističe jato.
Otvorena jata se klasifikuju po Trumpleru i ovo bi bilo III - umereno zbijeno i povezano sa okolnim zvezdama; 2 - umereno sjajno jato; m - srednje bogato zvezdama. Nema okolnu maglinu kao što npr Plejade imaju. Znači, po svemu NGC663 je totalni prosek, reklo bi se; čak i po starosti gde spada u umereno mlada jata. Naime, otvorena jata najčešće žive i do nekoliko stotina miliona godina, raspadajući se pre svega zahvaljujući slaboj gravitacionoj povezanosti svojih članica.
Ovo jato poseduje dve eklipsne dvojne zvezde, dva crvena giganta i pet plavih lutalica - reč je o nedovoljno poznatoj klasi zvezda. Predpostavlja se da su to zvezde koje su dolutale iz spoljne sredine u jato; za sada je vodeća teorija o njihovom sudaru ili interakciji sa okolnim članicama jata. Druga novija predpostavka je transfer mase sa belog patuljka, koji bi, logično, trebalo da bude pratilac tj drugi član binarnog sistema.
Na snimku jata se zaista uočava nekoliko plavih zvezda ali su one na periferiji jata. Većina su žute zvezde glavnog niza.
Drugo jato u ovom duetu je NGC654, mnogo kompaktnije i zbijenije. Samim tim što objekt pripada NGC katalogu, jasno je ko je jato otkrio... Herschell će se prevrnuti u grobu ako ga još jednom ovde spomenem.
Umereno sjajno jato (6.5mag) i prečnika 5 minuta je sastavljeno iz tačno 67 zvezda, sudeći po jednom astrofizičkom radu iz sedamdesetih godina. Tu se diskutovalo o postojanju značajne količine međuzvezdane materije u jatu; možda više od trećine mase svih zvezda-članica. Danas se zna da jato čine zvezde sjaja 11-14mag, sa izuzetkom prve koja ima magnitudu 7.5.
U krajnjem desnom gornjem ćošku se vidi i neugledno jato NGC659, prava Pepeljuga prema prethodna dva.
Slika je kompozit od 71 snimka po pola minuta, ISO3200 na aparatu 20d. Zašto tako visok ISO, logično je pitanje... Zato što sam zaboravio da vratim na 1600 nakon centriranja...
Dark-frejmovi su snimljeni regularno na ISO1600 i razmišljao sam da li da ih uključim u obradu. Ispostavilo se da nikakav problem nisu napravili.
Što se tiče boja zvezda, ova dva jata generalno svi fotografišu tako da zvezde budu bele. Kod mene vuku na žuto i odlučio sam da ih ostavim tako zbog ekstinkcije u Persejevom kraku galaksije. Inače 20d uobičajeno daje žućkaste zvezde kad malo preterate sa saturacijom, možda je to osobina samog aparata a možda i LP igra ulogu.
U ovom slučaju sam naišao na dva lepa otvorena jata, NGC663 (desno, veće) i NGC654. U desnoj strani snimka se nalazi upadljivo veće jato, nekih 16 stepeni u prečniku. Broj članica je zvanično negde oko 400, udaljenost 2.1 kiloparseka, starost 20-25 miliona godina.
Jato možete videti i dvogledom kao neuglednu mrljicu, premda je za pravi doživljaj potreban mali refraktor. U principu u pozadini jata se nalazi molekularni oblak koji blokira pozadinske zvezde i ističe jato.
Otvorena jata se klasifikuju po Trumpleru i ovo bi bilo III - umereno zbijeno i povezano sa okolnim zvezdama; 2 - umereno sjajno jato; m - srednje bogato zvezdama. Nema okolnu maglinu kao što npr Plejade imaju. Znači, po svemu NGC663 je totalni prosek, reklo bi se; čak i po starosti gde spada u umereno mlada jata. Naime, otvorena jata najčešće žive i do nekoliko stotina miliona godina, raspadajući se pre svega zahvaljujući slaboj gravitacionoj povezanosti svojih članica.
Ovo jato poseduje dve eklipsne dvojne zvezde, dva crvena giganta i pet plavih lutalica - reč je o nedovoljno poznatoj klasi zvezda. Predpostavlja se da su to zvezde koje su dolutale iz spoljne sredine u jato; za sada je vodeća teorija o njihovom sudaru ili interakciji sa okolnim članicama jata. Druga novija predpostavka je transfer mase sa belog patuljka, koji bi, logično, trebalo da bude pratilac tj drugi član binarnog sistema.
Na snimku jata se zaista uočava nekoliko plavih zvezda ali su one na periferiji jata. Većina su žute zvezde glavnog niza.
Drugo jato u ovom duetu je NGC654, mnogo kompaktnije i zbijenije. Samim tim što objekt pripada NGC katalogu, jasno je ko je jato otkrio... Herschell će se prevrnuti u grobu ako ga još jednom ovde spomenem.
Umereno sjajno jato (6.5mag) i prečnika 5 minuta je sastavljeno iz tačno 67 zvezda, sudeći po jednom astrofizičkom radu iz sedamdesetih godina. Tu se diskutovalo o postojanju značajne količine međuzvezdane materije u jatu; možda više od trećine mase svih zvezda-članica. Danas se zna da jato čine zvezde sjaja 11-14mag, sa izuzetkom prve koja ima magnitudu 7.5.
U krajnjem desnom gornjem ćošku se vidi i neugledno jato NGC659, prava Pepeljuga prema prethodna dva.
Slika je kompozit od 71 snimka po pola minuta, ISO3200 na aparatu 20d. Zašto tako visok ISO, logično je pitanje... Zato što sam zaboravio da vratim na 1600 nakon centriranja...
Dark-frejmovi su snimljeni regularno na ISO1600 i razmišljao sam da li da ih uključim u obradu. Ispostavilo se da nikakav problem nisu napravili.
Što se tiče boja zvezda, ova dva jata generalno svi fotografišu tako da zvezde budu bele. Kod mene vuku na žuto i odlučio sam da ih ostavim tako zbog ekstinkcije u Persejevom kraku galaksije. Inače 20d uobičajeno daje žućkaste zvezde kad malo preterate sa saturacijom, možda je to osobina samog aparata a možda i LP igra ulogu.
Коментари
Постави коментар