ROMANTIČNI SUSRET NA NEBU
Možda bi vam čudno bilo kakve tu romanse ima ako je u pitanju susret dva muška entiteta, Meseca i Jupitera, ali tako je samo na prvi pogled. Stari Grci su Mesec predstavljali božanstvom Selena a Rimljani Lunom, ćerkom Hiperiona i Teje.
Znači u oba slučaja Mesec je žensko... Osim kod slovenskih naroda.
Romantično bi moglo biti prisustvo korone oko Meseca koja je, kao i u svim ostalim slučajevima, obojena crveno u spoljnim delovima. U principu nema nikakve razlike između Mesečeve i Sunčeve korone na nebu; približnih su boja i dimenzija ali njihov tačni prečnik zavisi zapravo od dimenzija vodenih kapi u cirusima - manje kapi prave veću koronu. Korona je zapravo kao pojava po nastanku veoma slična Airy-evom difrakcionom disku kod zvezda.
I najgori srednjoškolac će sad iz toga izvući zaključak da je korona produkt difrakcije svetlosti kroz oblak, najčešće cirus.
Takođe je bitno koronu ne mešati sa 22st haloom.
Gore levo od Meseca se nalazi Jupiter, Io i Evropa su neposredno sa njegove leve strane. Ukupna udaljenost Jupitera od ivice Meseca je oko jedan stepen, nije mi se dalo da čekam zoru kad bi taj razmak bio i manji.
Dole desno i malo izvan korone, dakle na 16h se nalazi Ain, epsilon Tauri; 3.5mag zvezda u sazvežđu Bika.
Slika je kompozit (HDR) od tri različite ekspozicije, objektiv 80-200 @ f8.0.
Sa druge strane halo od 22 stepena izgleda sasvim drugačije - u principu je bezbojan. Ovde vidimo položaj dan pre, vidi se Jupiter na 08h, blizu je i Aldebaran ali je prilično slabijeg sjaja.
Još jedan primer haloa, sa pojačanim kontrastom imamo dole. Suština je da šestougaone prizme ledenih kristalića cirusa produkuju ovu pojavu i da je ona takođe ekvivalentna i za Sunce i za Mesec. Danju halo na svojim horizontalnim krajevima često može da produkuje parhelione, dok je to sa mesečinom izuzetak. Na donjoj slici je naišao valjkasti cirus i pojačao halo, tako da nije u pitanju pravi par... Pardon, parlunatik ili parselena.
Znači u oba slučaja Mesec je žensko... Osim kod slovenskih naroda.
Romantično bi moglo biti prisustvo korone oko Meseca koja je, kao i u svim ostalim slučajevima, obojena crveno u spoljnim delovima. U principu nema nikakve razlike između Mesečeve i Sunčeve korone na nebu; približnih su boja i dimenzija ali njihov tačni prečnik zavisi zapravo od dimenzija vodenih kapi u cirusima - manje kapi prave veću koronu. Korona je zapravo kao pojava po nastanku veoma slična Airy-evom difrakcionom disku kod zvezda.
I najgori srednjoškolac će sad iz toga izvući zaključak da je korona produkt difrakcije svetlosti kroz oblak, najčešće cirus.
Takođe je bitno koronu ne mešati sa 22st haloom.
Gore levo od Meseca se nalazi Jupiter, Io i Evropa su neposredno sa njegove leve strane. Ukupna udaljenost Jupitera od ivice Meseca je oko jedan stepen, nije mi se dalo da čekam zoru kad bi taj razmak bio i manji.
Dole desno i malo izvan korone, dakle na 16h se nalazi Ain, epsilon Tauri; 3.5mag zvezda u sazvežđu Bika.
Slika je kompozit (HDR) od tri različite ekspozicije, objektiv 80-200 @ f8.0.
Sa druge strane halo od 22 stepena izgleda sasvim drugačije - u principu je bezbojan. Ovde vidimo položaj dan pre, vidi se Jupiter na 08h, blizu je i Aldebaran ali je prilično slabijeg sjaja.
Još jedan primer haloa, sa pojačanim kontrastom imamo dole. Suština je da šestougaone prizme ledenih kristalića cirusa produkuju ovu pojavu i da je ona takođe ekvivalentna i za Sunce i za Mesec. Danju halo na svojim horizontalnim krajevima često može da produkuje parhelione, dok je to sa mesečinom izuzetak. Na donjoj slici je naišao valjkasti cirus i pojačao halo, tako da nije u pitanju pravi par... Pardon, parlunatik ili parselena.
Коментари
Постави коментар