M16 NEBULA I STUBOVI STVARANJA
Jedan od objekata iz tzv letnjeg ciklusa, perioda kad je najlepše baviti se astrofotografijom. Tople noći, šum na senzoru u izobilju prisutan, jedino je problem što treba brzo raditi - letnje noći su kratke.
Inače, kad su američki eksperti iz NASE polagali račune svojim političarima na temu projekta svemirskog teleskopa, znojili su se u foteljama sve do 1995. Tad je nastala čuvena slika Pillars of creation kojom su mogli da pokažu da špijunski satelit okrenut naopako, tj da gleda u svemir, itekako može da bude koristan i nauci.
Za cilj su odabrali jedan mali sektor M16 nebule koji u suštini predstavlja eroziju oblaka vodonika i prašine pod uticajem UV zračenja. Proces je poznat i pod imenom fotoevaporacija. Najinteresantnije je što se taj proces odvija pod uticajem novostvorenih zvezda koje upravo svoj najjači sjaj imaju u UV spektru. Takođe interesantno je i otkriće EGG (Evaporirajućih Gasnih Globula), u prevodu loptica gasa koje štite svoju unutrašnjost od ubitačnog UV prženja. Svaka loptica je prečnika 100 astronomskih jedinica, sitnica, otprilike duplo dalje od Plutona.
Poenta otkrića ovih globula je da se one na neki čudan način opiru UV zračenju. Logično se nametnulo objašnjenje da one predstavljaju kolevke novorođenih zvezda koje tek treba da eksplodiraju. I da, upravo to su naučnici čekali - uživo prenos rađanja zvezda. Ili bar mogućnost da zavirimo u taj proces.
Na ovoj dole slici se vidi jedan deo magline M16 i naznačen je deo koji predstavlja Stubove stvaranja. Slika je uvećana otprilike duplo u odnosu na standardnu koju isporučuje teleskop 150/750, za koji se zna da nije namenjen da konkuriše Hablu.
Osim stubova, od kojih je levi najmanje izražen jer je i najsjajniji pa se utopio u pozadinu, od globula ovde ni traga ni glasa. To je razumljivo, levi stub je "visok" ukupno 4 svetlosne godine što je 3 miliona puta više od dimenzija pojedinačnih globula. To bi već bilo mnogo od mog teleskopa :-)
Još samo da dodam da su primećeni talasi prouzrokovani eksplozijom supernove iza Stubova stvaranja. Na osnovu proračuna zaključak je da Stubovi danas više najverovatnije ne postoje, zbrisani su ogromnim kosmičkim cunamijem. Informacija o tome bi trebalo do nas da pristigne u narednih 1000 godina. Živeli!
U sazvežđu Serpens imate dosta interesantnih objekata ali za male teleskope ubedljivo najznačajnija je nebula M16. Zapravo ona okružuje mladi rasejani zvezdani klaster i po originalnoj Messier-ovoj klasifikaciji M16 se vodi kao otvoreno jato. Nama astrofotografima je ta činjenica uglavnom nepoznata - znamo da je na ekranima to uvek maglina.
U gornjem delu magline se nalazi klaster i karakterističan je po plavičastoj boji svojih mladih zvezda. Ostatak magline je, logično, crvene boje (vodonik). Ukupan sjaj objekta (maglina + klaster) je prilično visokih 6.0mag i prečnika 6 stepeni.
Za snimak je iskorišćeno 52 ekspozicije od po pola minuta, ISO1600, obrada u Irisu i PS. Zvezde su smanjivane minimum filterom, što se verovatno i nazire, jer su bliže horizontu atmosferske oscilacije mnogo veće.
Takođe, primetno je da se fokus malo pomerio. Da li sam ja pogrešio ili je od hlađenja ogledala, ne znam. Svejedno, na kropovima sa originalnih lajtova to je baš primetno i onda ništa od oštrine. Evo poređenja obrađenog i neobrađenog kropa, čisto da se vidi razlika nakon obrade:
Poređenje položaja Stubova stvaranja u odnosu na celu M16:
Inače, kad su američki eksperti iz NASE polagali račune svojim političarima na temu projekta svemirskog teleskopa, znojili su se u foteljama sve do 1995. Tad je nastala čuvena slika Pillars of creation kojom su mogli da pokažu da špijunski satelit okrenut naopako, tj da gleda u svemir, itekako može da bude koristan i nauci.
Za cilj su odabrali jedan mali sektor M16 nebule koji u suštini predstavlja eroziju oblaka vodonika i prašine pod uticajem UV zračenja. Proces je poznat i pod imenom fotoevaporacija. Najinteresantnije je što se taj proces odvija pod uticajem novostvorenih zvezda koje upravo svoj najjači sjaj imaju u UV spektru. Takođe interesantno je i otkriće EGG (Evaporirajućih Gasnih Globula), u prevodu loptica gasa koje štite svoju unutrašnjost od ubitačnog UV prženja. Svaka loptica je prečnika 100 astronomskih jedinica, sitnica, otprilike duplo dalje od Plutona.
Poenta otkrića ovih globula je da se one na neki čudan način opiru UV zračenju. Logično se nametnulo objašnjenje da one predstavljaju kolevke novorođenih zvezda koje tek treba da eksplodiraju. I da, upravo to su naučnici čekali - uživo prenos rađanja zvezda. Ili bar mogućnost da zavirimo u taj proces.
Na ovoj dole slici se vidi jedan deo magline M16 i naznačen je deo koji predstavlja Stubove stvaranja. Slika je uvećana otprilike duplo u odnosu na standardnu koju isporučuje teleskop 150/750, za koji se zna da nije namenjen da konkuriše Hablu.
Osim stubova, od kojih je levi najmanje izražen jer je i najsjajniji pa se utopio u pozadinu, od globula ovde ni traga ni glasa. To je razumljivo, levi stub je "visok" ukupno 4 svetlosne godine što je 3 miliona puta više od dimenzija pojedinačnih globula. To bi već bilo mnogo od mog teleskopa :-)
Još samo da dodam da su primećeni talasi prouzrokovani eksplozijom supernove iza Stubova stvaranja. Na osnovu proračuna zaključak je da Stubovi danas više najverovatnije ne postoje, zbrisani su ogromnim kosmičkim cunamijem. Informacija o tome bi trebalo do nas da pristigne u narednih 1000 godina. Živeli!
U sazvežđu Serpens imate dosta interesantnih objekata ali za male teleskope ubedljivo najznačajnija je nebula M16. Zapravo ona okružuje mladi rasejani zvezdani klaster i po originalnoj Messier-ovoj klasifikaciji M16 se vodi kao otvoreno jato. Nama astrofotografima je ta činjenica uglavnom nepoznata - znamo da je na ekranima to uvek maglina.
U gornjem delu magline se nalazi klaster i karakterističan je po plavičastoj boji svojih mladih zvezda. Ostatak magline je, logično, crvene boje (vodonik). Ukupan sjaj objekta (maglina + klaster) je prilično visokih 6.0mag i prečnika 6 stepeni.
Za snimak je iskorišćeno 52 ekspozicije od po pola minuta, ISO1600, obrada u Irisu i PS. Zvezde su smanjivane minimum filterom, što se verovatno i nazire, jer su bliže horizontu atmosferske oscilacije mnogo veće.
Takođe, primetno je da se fokus malo pomerio. Da li sam ja pogrešio ili je od hlađenja ogledala, ne znam. Svejedno, na kropovima sa originalnih lajtova to je baš primetno i onda ništa od oštrine. Evo poređenja obrađenog i neobrađenog kropa, čisto da se vidi razlika nakon obrade:
Poređenje položaja Stubova stvaranja u odnosu na celu M16:
Коментари
Постави коментар