PUN MESEC I M57
Nimalo pametna ideja snimati planetarnu maglinu pri izlasku punog Meseca. Međutim, neke stvari su mi išle na ruku: f5 teleskop, velika površinska sjajnost ove magline, Mesec koji je tek izašao, recimo. Ali bilo je i otežavajućih faktora: opet Mesec. I stabilnost atmosfere koja je bila precizno opisana terminom horor.
Uprkos svemu, dobio sam simpatičnu sličicu M57. Vrlo malo slika je iskorišćeno za stakiranje: 16x20sec i (meni lično) neuobičajeno nizak ISO800.
Bezdušno kropovanje uobičajeno za udaljene i sitne deepsky objekte otkriva prave razmere atmosferske nestabilnosti. Dve centralne zvezde u maglini šetaju između 14.5 i 16mag ali ovde nisu jasno bile vidljive, vidi se jedva jedna. Takođe naznake strukture prstena su obrisane i sve to svedoči u prilog zaista velike atmosferske nestabilnosti.
Sve u svemu, interesantan eksperiment i ništa više. Mislim da ću M57 tek da slikam u budućnosti.
Uprkos svemu, dobio sam simpatičnu sličicu M57. Vrlo malo slika je iskorišćeno za stakiranje: 16x20sec i (meni lično) neuobičajeno nizak ISO800.
Bezdušno kropovanje uobičajeno za udaljene i sitne deepsky objekte otkriva prave razmere atmosferske nestabilnosti. Dve centralne zvezde u maglini šetaju između 14.5 i 16mag ali ovde nisu jasno bile vidljive, vidi se jedva jedna. Takođe naznake strukture prstena su obrisane i sve to svedoči u prilog zaista velike atmosferske nestabilnosti.
Sve u svemu, interesantan eksperiment i ništa više. Mislim da ću M57 tek da slikam u budućnosti.
Коментари
Постави коментар