JUPITER U NOVOM TELESKOPU

Ako je nešto loše za planete onda su to newtonian instrumenti sa malim F odnosom. Mislio sam da je to preterivanje dok se nisam uverio da su planete uglavnom vrlo sjajne i sa smanjenim kontrastom u odnosu na recimo refraktore. Taj sjaj predstavlja problem prilikom snimanja...
Ukratko, Jupiter je na svim klipovima bio preeksponiran. Neki pojasevi su naprosto bleštali i tu nikakav detalj nije zabeležen, a jedinu de facto prednost u odnosu na 130/900 moja nova 150-ica daje prilikom uočavanja i fokusiranja Jupiterovih satelita.

Standardno sam klipove sređivao u Registaxu a nakon toga u PS-u. Uglavnom levels, curves, malo šum a boje nisam dirao. Na prvoj slici je uvećanje odvaljeno na na nekih 1-1500x i opet su detalji vidljivi što mi je drago.



Jedna od stvari koja predstavlja problem za snimanje planeta kod 150/750 je fokalna dužina. To se svuda u svetu rešava barlowom ali svaki barlow, bio on i najkvalitetniji degradira sliku. Ukoliko je slika degradirana i fokus se teško nalazi. Tome treba dodati i lažne boje ukoliko barlow nije apohromat.
Dole je vidljivo sve od nabrojanih problema sem da je Jupiter smanjen na 60% originalne veličine, radi boljeg vizuelnog efekta.