LOPTA U BESKRAJU

Decembarski mlad Mesec je bio idealan razlog za izaći van grada: iluminacija od svega 3.5% ga je činila prilično interesantnim. Mesec je bio star samo jedan dan tog 23. decembra, a vreme idealno za fotografisanje - oblaci su se razišli na zapadu a ostalo ih je gomila na istoku, ali to mi je nebitno.
Krenuli smo u brda između Jagodine i Svilajnca i tamo napravili zasedu.

Veoma lepo se vidi pepeljasta svetlost: odsjaj Zemlje na neosvetljenoj strani Meseca. Tačnije, oni sad tamo uživaju u prizoru pune Zemlje, možda se isto tako zaljubljeni drže za ruke...
Objektiv 50mm, f7.1, ISO320, brzina zatvarača - 10 sekundi. Možda malo duže ali je sve zato ispalo glatko. Jedina čudna stvar je što se Mesec malo pomerio na toj slici, ali dobro, sa tim sa unapred i računao.

Pošto se svetlost dana veoma brzo smanjivala, bukvalno iz sekunde u sekundu (ako oči lažu svetlomer ne laže) ovde sam morao to da produžim na 25sec. Pritom sam dobio i zamrljan oblak gore. Toliko mi je oblak bio simpatičan da sam za sledeću fotku okrenuo aparat ka severu i našao slične oblake koji su svetleli crvenkasto:
 

Zatim sam se posvetio Mesecu: blenda se otvara na f4.5 (nikakav problem za prajmove), ISO800 i dužina 4sec. Detalji na Mesecu iskaču, odličan rezultat za objektiv od 100e.

Onda je pala noć. Od šarenog neba ni traga. Moralo je da se nešto preduzme - f2.8, ISO1000, vreme izlaganja 25sec - panorama severnih oboda Jagodine sa Crnim Vrhom desno u pozadini:

Vreme je bilo da se izvadi teleobjektiv; jeste da je Mesec veoma brz ako se snima sa tripoda ali sve je stvar kompromisa. Ovde je brzina bila 5sec, f5.6, 142mm:

I na kraju sledi sam zalazak Meseca, tačno 3.2sec na 200mm. Vidi se i neki požar u polju iznad grada.