MANASTIR MANASIJA I RANI MRAZ
U srednjem veku je bilo popularno praviti tvrđave i manastire na ne baš pristupačnim ali strateški zanimljivim mestima. Logika je bila valjda da će tako biti manje izloženi napadima i preživeti eventualne opsade.
Što se tiče Manasije pored Despotovca to je samo delimično bilo tačno. Manastir su Turci više puta razorili uprkos maloj tvrđavi sa 11 kula koja okružuje kompleks. Ovih dana je rasveta bila ugašena zahvaljujući radovima na rekonstrukciji pa je bilo idealno za noćno fotografisanje. Ako se tu doda (zamalo) pun Mesec kao jedan ogromni softbox (setite se njegovog pomeranja) onda to i nije tako loše...
Jedina lokacija u maloj dolini koja gleda na istok je upravo ova. Smestio sam opremu i poprilično se smrzavao na nekih 0 stepeni, oko sat vremena kad se sve uračuna. Ukupno je snimljeno 76 poluminutnih ekspozicija, ISO1600 i f7.1 na 20mm. Kasnije je sve spajano i dorađivano u PS CS3.
Generalno, teško da su mogle da se koriste duže ekspozicije, sam kadar je bio prilično svetao, a šum na ISO1600 se ionako anulira korišćenjem više ekspozicija.
Trebalo je itekako voditi računa o položaju Meseca. Zato sam čekao da prođe ponoć kako bi Mesec bio na zapadu. Uostalom, evo jedne neobrađene slike sa Mesecom malo izvan kadra - vidi se flare u desnom uglu:
Možda možete da primetite Orion u centru kadra, ali je on potpuno utopljen u sjaj neba. Zato je trebalo koristiti poluminutne ekspozicije i snimati sa Mesecom iza leđa.
U povratku nisam odoleo a da se ne igram sa maglom koja je prekrila doline. U prvom planu je rani mraz a gore Mizar i Alkor, odnosno deo Velikog Medveda.
Što se tiče Manasije pored Despotovca to je samo delimično bilo tačno. Manastir su Turci više puta razorili uprkos maloj tvrđavi sa 11 kula koja okružuje kompleks. Ovih dana je rasveta bila ugašena zahvaljujući radovima na rekonstrukciji pa je bilo idealno za noćno fotografisanje. Ako se tu doda (zamalo) pun Mesec kao jedan ogromni softbox (setite se njegovog pomeranja) onda to i nije tako loše...
Jedina lokacija u maloj dolini koja gleda na istok je upravo ova. Smestio sam opremu i poprilično se smrzavao na nekih 0 stepeni, oko sat vremena kad se sve uračuna. Ukupno je snimljeno 76 poluminutnih ekspozicija, ISO1600 i f7.1 na 20mm. Kasnije je sve spajano i dorađivano u PS CS3.
Generalno, teško da su mogle da se koriste duže ekspozicije, sam kadar je bio prilično svetao, a šum na ISO1600 se ionako anulira korišćenjem više ekspozicija.
Trebalo je itekako voditi računa o položaju Meseca. Zato sam čekao da prođe ponoć kako bi Mesec bio na zapadu. Uostalom, evo jedne neobrađene slike sa Mesecom malo izvan kadra - vidi se flare u desnom uglu:
Možda možete da primetite Orion u centru kadra, ali je on potpuno utopljen u sjaj neba. Zato je trebalo koristiti poluminutne ekspozicije i snimati sa Mesecom iza leđa.
U povratku nisam odoleo a da se ne igram sa maglom koja je prekrila doline. U prvom planu je rani mraz a gore Mizar i Alkor, odnosno deo Velikog Medveda.
Коментари
Постави коментар