21.06.2010.

MARKARIANOV LANAC

U sazvežđu Device gde god da pogledate - naići ćete na poneku galaksiju iz M ali češće iz NGC kataloga. Većim aperturama (>250mm) posmatrati Coma/Virgo klaster galaksija može biti spektakularno. Fotografisanje takođe predstavlja veselje: ima toliko potencijalnih kandidata za fotose da je odlučivanje i kadriranje ozbiljan problem.
Jedan od klasičnih ciljeva svakog (makar malo) ozbiljnog astrofotografa bi bio galaktički lanac koji je kasnih 70-ih otkrio Benjamin Markarian.
Prve dve galaksije, koje su ujedno najsjajnije (M84 i M86) nalaze se levo i u centru, repektivno. Lanac se pruža desno i izvan granica fotosa sve do NGC4477 ali je vidljivo negde oko polovine lanca. Sem dve galaksije iz Mesijeovog kataloga tu su i NGC4388 i NGC4402, gore i dole od M86. Između njih je mala ali sjajna NGC4387 a tu su i NGC4425, NGC4435 i NGC4438 a vide se i neke koje još nisam našao po katalozima; nesumnjivo prilično niže magnitude od 14.5.



Ovo sam snimio od kuće a ne sa Crnog Vrha tako da sam okolni LP preskočio (koliko je to moguće) kratkim ekspozicijama od 20sec. Ukupno 63 slike na čuvenih ISO1600 je iskorišćeno u procesu obrade u Irisu. Iskreno, zadovoljan sam rezultatom jer sam očekivao manje galaksija na finalnoj slici.

M109 I PHAD

Ovde vidite zvezdu Phad iz Velikog Medveda sa desne strane i galaksiju M109 sa leve. Relativno je teško okom posmatrati ova dva objekta koja se razlikuju u sjaju mnogo puta (tačnije za oko 430x, ili 7.5 magnituda). Međutim, fotosenzori ne pate toliko od zaslepljivanja kao ljudsko oko.
Slika je nastala pod superiornim uslovima što se tiče transparencije: 5/5 a i Mesec mi uopšte nije nedostajao na vrhu Crnog Vrha.



Nakon što je snimanje obavljeno (40 frejmova po 20sec) na ISO1600 sledila je obrada u Irisu i PS-u. Na 100% cropu vide se i satelitske galaksije M109 što me je prilično obradovalo. Uz pomoć mog druga Lacija satelitske galaksije su identifikovane kao UGC6969 (15.2mag) koja je gore levo; UGC6923 (14.1mag) se nalazi dole i UGC6940 koja je smeštena dole levo od M109. Pritom je poslednja galaksija magnitude 16.8!



Oprema je standardna: EOS 20D, 150/750 newtonian i EQ6.

20.06.2010.

M94 SA CRNOG VRHA

Ponekad odem na Crni Vrh koji je iznad LP-a koji prave Jagodina i Kragujevac. Ovom prilikom sam bio iznenađen dobrom transparencijom a meta su mi bile galaksije u sazvežđu Canes Venatici. Lokacija je jednostavno superiorna u odnosu na sve gde sam dosad bio, uključujući i Frušku Goru. Fotos galaksije M94 me je zaprepastio preeksponiranošću centralnih regiona:



Sledi crop na kome se jasnije vide detalji galaksije koja nam je okrenuta skoro pod pravim uglom. Veliki halo sastavljen od prašine koji okružuje galaksiju je zaista naglašen:



Šum je skinut na sledećem cropu:



Ukupno 50x20sec, 9 darkova i ISO1600. Teleskop reflektor 150/750, EOS 20D i EQ6.

VIVA LA SOMBRERO!

Jedna od verovatno najsjajnijih galaksija (ako gledamo površinski sjaj) sa severne hemisfere je M104 ili Sombrero. Konkretno ovde se radi o 11.60/arcmin2 - poređenja radi M90 ima surface brightness 13.40/arcmin2 a M101 čak 14.90/arcmin2!
To nam jasno govori da ovde imamo veoma sjajan objekt kao metu. I bez obzira što je te večeri M104 bila prilično nisko, LP je divljao a vetar duvao, snimio sam dotičnu galaksiju jer je ovo bila bukvalno zadnja prilika ove godine da to uradim.



Na slici vidite tamnu ekvatorijalnu traku prašine koja se nalazi na granici rezolucije mog setupa. Tu nije toliko problem broj megapixela već ugaona rezolucija teleskopa i, pre svega, atmosferska (ne)stabilnost. Sve je ovo rezultat samo 15 slika ISO1600 a dužina izlaganja svake je bila pola minuta. Iz tog razloga je šum jednim delom ostao, jer bi njegovo skidanje narušilo strukturu galaksije. Za kraj evo cropa jedne RAW fotke koja je ušla u stakiranje:

IZMEĐU DEVOJKE I KOSE...

...odnosno između Coma i Virgo sazvežđa se nalazi, skoro tačno na granici, M90. To je prilično velika galaksija magnitude 9.5 i uobičajeno niske površinske sjajnosti od 13.4/arcmin2. Njena interesantna struktura sa sjajnim nukleusom i spiralom oko koje stoji halo su je preporučili za snimanje.
Gore levo se vidi M89 a desno iznad je mala ali sjajna NGC4584. Na finalnom stacku je bilo vidljivo dosta galaksija ali je prilikom smanjivanja fona neba i skidanja šuma dobar deo nažalost otpao. Nakon stakiranja u Irisu i osnovne obrade u PS-u nesvakidašnje je to što sam strukturu galaksije naznačio unsharp mask filterom.



Za ovu sliku je iskorišćeno 54 frejmova po 20sec na ISO1600.



Jedina stvar kojom relativno nisam zadovoljan je činjenica da sam možda malo više skinuo šum i zatamnio nebo. Takođe balans boja nije baš savršen a sve to proističe iz položaja odakle je snimljeno - mnogo svetlosnog zagađenja se kasnije u obradi teško skida a da se ne jave ovakvi nedostaci.

PUN MESEC I M57

Nimalo pametna ideja snimati planetarnu maglinu pri izlasku punog Meseca. Međutim, neke stvari su mi išle na ruku: f5 teleskop, velika površinska sjajnost ove magline, Mesec koji je tek izašao, recimo. Ali bilo je i otežavajućih faktora: opet Mesec. I stabilnost atmosfere koja je bila precizno opisana terminom horor.
Uprkos svemu, dobio sam simpatičnu sličicu M57. Vrlo malo slika je iskorišćeno za stakiranje: 16x20sec i (meni lično) neuobičajeno nizak ISO800.



Bezdušno kropovanje uobičajeno za udaljene i sitne deepsky objekte otkriva prave razmere atmosferske nestabilnosti. Dve centralne zvezde u maglini šetaju između 14.5 i 16mag ali ovde nisu jasno bile vidljive, vidi se jedva jedna. Takođe naznake strukture prstena su obrisane i sve to svedoči u prilog zaista velike atmosferske nestabilnosti.



Sve u svemu, interesantan eksperiment i ništa više. Mislim da ću M57 tek da slikam u budućnosti.

POPRAVNI ISPIT ZA M51

Jedna od verovatno najlepših i najčešće snimanih galaksija sa severne hemisfere je M51. Imajući u vidu kako sam snimio istu kompaktom/idiotom A560 a neposredno nakon toga i EOS-om 20D, logično je bilo da mi sledi popravni.
Iskreno, nije bilo teško dobiti bolji rezultat.
Idemo redom sa podacima: 58 fotki po 20sec, ISO1600, Skywatcher 150/750. Moj prošli poduhvat snimanja M51 je prošao katastrofalno zbog promašenog fokusa, što ovde nije bio slučaj. Sem toga, bilo je više načina da se finalni stack obradi, tj da se istaknu određene pojedinosti ove fotke. Zato sam ja ovde stavio nekoliko verzija M51 zajedno sa poslednjom koja predstavlja početni stack.







M101

Na brzinu sam snimio ovaj objekt jer sam hteo da te večeri uhvatim još nešto. Ovde je samo 23 snimka stakirano a zbog problema sa balansom sam svaku ograničio na po 20sec. Znam da je blizu severa uvek moguće pustiti duže ekspozicije ali nije bilo vremena da ponovo proveravam setup - žurilo mi se.



U obradi su se vrlo brzo pojavile tamne skoro vertikalne pruge oko sjajnijih zvezda sa desne strane. Pojma nemam o čemu se radi sem da sam to viđao i na fotosima koji su nastali hlađenim kamerama a ne samo SLR aparatima. Upravo je to bio razlog zašto kraci ove prilično velike galaksije nisu više istaknuti.




Teleskop 150/750 na EQ6 montaži, EOS 20D.