06.07.2009.

MIZAR I ALKOHOL

Nisam imao šta da radim, nisam hteo da odem do grada i da se napijem pa sam rešio da ostanem kući i nešto posmatram. Vreme je bilo nikakvo za osmatranje, vlaga na sve strane i neki tanki oblaci kroz koje je i pun Mesec bilo nemoguće posmatrati a kamoli slikati. Okrenuo sam se Mizaru i njegovom pratiocu koji su na 90x dobro ispunjavali vidno polje (to je i najbolje uvećanje za taj višestruki sistem) i to je ostalo zabeleženo na klipu.
Kropovanje osnovne zvezde, tj samog Mizara je dalo neke zanimljive fenomene. Prvo boja koja se uopšte nije razlikovala kod obe zvezde; obe su delovale plavo samo što je postojala razlika u magnitudi. Kasnije sam proverio i saznao da se zaista ne razlikuju a to sam isprva pripisivao hromatskoj aberaciji i lošoj vidljivosti.



Na drugom cropu koji predstavlja zaista iživljavanje jer je u nivou pogleda kroz (koji?!) teleskop na 4500x vidi se da optika zaista ne zalužuje takvo maltretiranje. Primetne su naznake loše kolimacije ali u svakom pojedinačnom frejmu toga nema. Zaključio sam da je Registax bio više zbunjen od mene; jedini način da sa njim stakirate dvojnu je da stavite ogroman kvadrat zvani alignbox. Kod manjih on izvodi parodiju na proces stakiranja.
Sledeće što se da zapaziti je da je prečnik obe zvezde po 4-5 sekundi što je nedopustivo. Sa tim ću sutra malo da vidim Neptun... Opet sam prizvao u pomoć razgledanje frejmova i setio se da je kropovanje iznosilo za faktor oko 50 što je obesmislilo bilo kakav dalji zaključak. Na rezoluciji 640x480 i originalnih 90x bez optičkog zuma takav crop je svakako detaljna inspekcija svih mogućih napravljenih grešaka. A svakako da je prvenstveno obrada najvećim delom odgovorna za nepravilan oblik zvezda.




http://picasaweb.google.com/lh/photo/q1kiKbycYKsRjxCwllDzNg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Zaključak: 450 frejmova u Registaxu, Canon A560, plossl 10mm i 130/900 newton koji još nije za bacanje. Trebalo je samo staviti 4x optički.
Uzimajući u obzir činjenicu da je sve snimljeno sa 30 frejmova u sekundi jasno je zašto je dobrim delom preskočena atmosfera. Međutim to me je onemogućilo da primetim još jednog člana sistema koji sa Mizarom i Alkorom čini trougao. Dotični je osme magnitude. Dole je slika na 150x gde se vide dvojni Mizar i Alkor; koma je evidentna kod Mizara i pratioca. Upotrebljeno oko 700 frejmova sa istim podešenjima izuzev optičkog zuma 1.7




Нема коментара:

Постави коментар