JUPITER OPET

Mislim da ima smisla stalno slikati jedan isti objekt jer on pre ili kasnije ispadne vrhunski. Trenutno je od planeta Jupiter u povoljnoj poziciji a ako tome dodate veliki prečnik i izuzetnu sjajnost koja bi i CMOS web kamere mogla da zadovolji - eto standardne mete. U ovom slučaju je korišćen veliki zoom od 12x što daje preko 1100x. To je stvorilo određene probleme: sjajnost je morala da bude na minimumu da bi bio najjače izražen kontrast kod ovakvog objekta a istovremeno se na snimcima razaznaje šum. Složeno je 2700 frejmova (30 u sekundi) i očekivao sam da to bude neki maksimum zbog brze rotacije planete. Ispostavilo se da je atmosfera usko grlo u sistemu jer je Jupiter iz frejma u frejm menjao oblik. Takođe nisam siguran da je fokus bio potpuno ispravan, prečnik najmanjih detalja na površini drastično odudara od nekih mojih drugih snimaka Jupitera. Skywatcher 130/900 afokalno plossl 10 i Canon A560; procesirano u Registaxu i PS-u.

 

Ispod se nalaze još dva snimka koji su rezultat obrade kraćeg klipa, snimljenog iste večeri (1000 frejmova). Prvo sam se upustio u standardnu obradu u Registaxu i ujednačavanje pixela u PS-u a sledeći snimak je agresivnija obrada preko median, blur, unsharp mask koja nije dala sitnije detalje na površini već veći kontrast i uravnoteženiju sliku bez šuma. Činjenica je da za bolji snimak treba imati bolju kameru a ne bolji teleskop. Sem toga ova grupa snimaka je iz klipa koji je u startu bio podešen na veću osvetljenost.

U toku obrade sateliti su se izgubili kod druge slike, kao što vidite. Zaslužan je opcija curves; idući put to treba selektovati.

Na kraju ovo predstavlja osnovni snimak kome su samo slajderi podešeni u Registaxu: