NEMOJ DA TE BIJE MALER

Maler... Reč koja je u srpski došla iz nemačkog (Malör) a u njega iz francuskog (Malheur) i u svim jezicima označava isto: peh, nesrećan slučaj ili nešto neprijatno. Ako uzmemo u obzir da sam ovih dana pokušavao da na sve načine fotografišem kometu A6 Lemmon, a kad smo već kod te oznake, kao što zna svaki vlasnik A6, maler je kod takvog auta zapravo jedno potpuno prirodno i konstantno stanje.

Nakon popravljanja radara i kamera prošlog meseca tešili smo se automehaničar i ja međusobno, pošto imamo iste automobile i iste probleme; nebitno koliko je koštalo ali je de facto bolelo (koliko sam toga fotografskog/astrofotografskog mogao za te pare da nakupujem, bolje da ne razmišljam o tome); posle dakle sređivanja mogao sam da se uputim negde van grada, bez bojazni da ću tamo i da ostanem. 

Prva lokacija, brdo van grada i nije tako loša sa aspekta LP-a samo kad ne bi bilo avijacije. Avioni tu preleću tik iznad glave na svom putu do obližnjeg nirnberškog aerodroma. Ako nešto fotografišete, naročito nekim malo širim objektivom onda se stvari komplikuju. Nisu to avionska svetla na deset hiljada metara, ovo su reflektori od kojih čovek može da preplane a senzori da dobiju hot/stuck piksele i svakako u obradi takvih frejmova ništa ne pomaže osim desni taster>delete. Pauzirao sam snimanje kad god bi se putnički avion pojavio i nastavljao dalje kad prođe, i tako nekoliko puta, ali zaista nisam očekivao napad mornarice. Naime, neposredno pored brda prolazi kanal Rajna-Majna-Dunav (i to čak preko mosta!) a brodski reflektori nisu ništa slabiji od avionskih. Problem je u tome što je brodu trebalo dobrih desetak minuta da prođe, za razliku od aviona.

Nebitno, izdržah.

Ovde je, osim broda, maler predstavljao i skoro pun Mesec, pa je zato boja neba plava a detalji repa komete dobrim delom izbrisani. Više puta je ponovljeno da separacija finih tonova tamnih objekata se može izvući samo većom aperturom, a pedesetica na f2.8 ima svega 18mm aperture, tako da je sve ovo za nju uspeh. Dakle, 27 snimaka po 30sec.

Snimanje je ponovljeno teleobjektivom na 135mm i sedmicom (7D) ali sa dodatnim malerima od strane avijacije. Sedam snimaka je moralo da bude izbačeno, Iris nikako nije hteo da odradi registraciju i sve je upalilo nakon što sam navedene snimke izbacio i sve odradio ponovo. Primer jednog škarta:

 

Zaista ne znam kako je ovo zbunjivalo algoritam Irisa kad on radi sa zvezdama a ne linijama, ali eto; slično se dešava i kad imam zemlju u kadru. Treba napomenuti da sam probao i da programu zadam parametre registracije (jedna zvezda a zatim jedna zona) ali sam onda dobio rotaciju kadra. Opa bato - nisam dobro useverio. A uvek sam i sumnjao u taj tražilac.

OK, idemo dalje, ovo je 30x10sec na f5, što će reći 27mm aperture, ohoho, detalji već iskaču. Finalni rad je namerno zatamnjen da bi se istakao rep, jato levo je M12:

 

Ako se uzme u obzir da su najsjajnije članice ovog zbijenog jata magnitude 12mag, onda ovih 27mm stakla uopšte nisu za bacanje. Uostalom, na fulfrejmu svi 200mm objektivi imaju ovaj isti vidni ugao kao i 135mm na kropu, imaju i mnogo drugih prednosti ali ovo staklo za delić cene modernog FF 70-200 2.8 objektiva radi za sve pare (Btw, novi 70-200 su preko dve hiljade neke valute, nebitno koje, isto je). Doduše, ono što nije moguće prenebregnuti to je da moderni 200mm f2.8 objektiv ima aperturu od preko 70mm i to onda postaje vrlo validan astrograf.

Proputovati stotinak kilometara i proveriti na autoputu da li sve asistencije na autu rade, ništa prostije a moguće je spojiti lepo sa korisnim. Dakle, ruševine srednjevekovnog dvorca u selu Altenštajn su bile finalna destinacija, koje su ovde prikazane na grafici iz Meyer's Universum-a od pre dvesta godina, romantičnoj višetomnoj knjizi sa hiljadu grafika koja je nešto između geografskog atlasa i istorije umetnosti; doduše ovde vrlo maštovito i u suštini netačno prikazane ali sasvim u skladu sa tadašnjim vremenom.  Položaj komete, Meseca, odnosno istoka i zapada je omogućavao da (možda) napravim neki interesantan snimak.

Maler: piše lepo na Guglu da Altenštajn radi do 21:00h, odlično za startrails u novembru. Ali zapravo radi dok ne padne mrak, tj do 16-17h i kasnije nije moguće ući, preskakanje preko nečijih imanja i ograda usred sela nisam računao u validnu opciju. Jedino što sam uspeo to je ovo:

 

Kometa je već bila nisko i nikakve koristi nije bilo od astrotreka, eto ga maler ponovo. Đavo mi nije dao mira i rešio sam da kombinujem snimak FF i krop aparata, odnosno pedeseticu i 135mm. Rezultat je kič na kvadrat, ali u pitanju je bila čista radoznalost - da, može. Bilo je malo problema oko selekcija ali ako se uzme u obzir da je ovo čista egzibicija onda i nema mnogo veze. To što su me svi iskritikovali neću da računam kao maler već kao moju svesnu tendenciju da ponekad treba i zabrljati i stoga klečati na kukuruzu.

Panorama celog sela snimljena na 17mm; generalno fler od punog Meseca nisam hteo da uklanjam. HDR je sklopljen od tri različite ekspozicije.

Sutradan je opet bilo vedro i idealno za astrofotografiju, ako se izuzme pun Mesec, naravno. A i njega je moguće korisno upakovati u kadar:

Paljba na sledeću lokaciju gde je širokougaoni objektiv kao stvoren za pejzaže, što je zapravo i moja inicijalna fotografska ljubav.

 

Širokougaoni... 

Večerašnji maler NoI: Zaboravio sam kući pedeseticu. Genije će stoga upotrebiti širokougaoni 17-40L za fotografiju komete. To što će za kometu A6 na fotografiji biti potreban mikroskop, to nema veze.

 Evo i verzije sa mikroskopom gde je dodatno pritegnut kontrast:

 

Snimljeno je ukupno šest snimaka na 17mm i f4, 30sec eksponiran svaki. Praćeno je astrotrekom i bilo bi snimljeno više ali se pojavio dodatni maler: gomila osoba sa posebnim potrebama je svetlela reflektorima desno po obali. Posle pet minuta su dotični atletičari protrčali pored mene, svako je naravno nosio lampu na glavi koja po intenzitetu nije bila daleko od erbasove, ili mi se u tom momentu tako činilo. Ja i kad noću okasnim sa trekingom ilil planinarenjem nikad ne koristim lampu, naprosto adaptirano oko je sasvim dovoljno za kretanje. Eventualno lampa posluži u gustoj četinarskoj šumi, ali takve dogodovštine (iako mi se često dešavaju) iz razloga susreta sa divljači gledam da minimiziram. Naročito ne vidim potrebu za lampom u noćima punog Meseca, ali eto, nismo svi isti.

U redu, shvatio sam, spakovao sam sve dok mi meteor nije pao na maleroznu glavu ili štagod. Pravo kući.

Nisam mogao da odolim i nekoliko kilometara od jezera postoji veoma romantično mesto. Problem je u tome što se magla ubrzano valjala preko brežuljka, dosta čudno ali očigledno je u pitanju visoravan s jedne strane sa koje magla curi dalje u dolinu. Snimio sam gomilu snimaka za startrails i zatim pokušao kući da sve sklopim, ali nije bilo moguće upotrebiti nijedan snimak osim prvog. Razlog: maler. Sve je zamagljeno.

Sam objektiv 17-40 se kao i svi L-ovi računa u zaštićene od vlage, nije to prava vodootpornost ali su svi prekidači, bajonet i zum i fokus prstenovi zaštićeni posebnim dihtunzima, koje ostali (jeftiniji) Canon objektivi nemaju. Za potpunu vodootpornost se traži zaštitni filter napred, ali to uopšte nije bitno - kod mene su svi objektivi vodootporni, naročito oni za koje to proizvođač nije naglasio; oni su najotporniji na kišu recimo pošto su jeftini. Često imam skuplji filter na objektivu nego objektiv. Ali pravi problem ne leži tu, već u činjenici da sa mokrim prednjim elementom neće biti moguće da se snimi fotografija. I tu dolazimo do suštine zašto samo upotrebio samo jedan jedini snimak, i to ovaj:

 

 

Na dnu kadra se, tik iznad drveća vidi Veliki Medved, Severnjača je gore i desno. Odustao sam od mog omiljenog fog-filtera jer imam fog oko sebe, a i zbog činjenice da je dotični filter neuporedivo osetljivji na magljenje. Verujem da ne bi izdržao ni pet sekundi; objektiv je zaštićen zonericom velikom kao omanja šerpa, fog-filter sve to nema.

Nakon što se posle par dana pun Mesec malo sklonio krenem da fotografišem kometu - ovog puta C/2025 R2 (SWAN). Ona se trenutno udaljava od nas i gubi sjaj, tako da je prilika sad il' nikad. Snimljeno je 28x30sec, zapravo snimljeno je duplo više ali sam ostatak pobrisao zbog malera, tj magljenja prednjeg elementa.

Svejedno, kometica je tu. Malo kropovano sa 135mm, a dodatno izvučena kometa se vidi ovde:

Neko oštro oko bi moglo da zapazi veliku mrlju na nebu ispod komete; radi se o... Pa naravno, maleru, gigantskom parčetu prašine na senzoru, a što sam primetio tek kući prilikom obrade. Dok sam ujednačio tonalitet mrlje i okoline skoro sam osedeo, a jedino što se jasno izdvaja je jasan gubitak šuma na području (bivše) mrlje. 

Vidim da mi ni ovo ne ide, sledeći put se držim startrails fotografije, to znam da mi ide. Novembarskih minus osam su naprosto idealni da petica snima bez dark-frejm redukcije, em mali šum zbog velikog senzora, em zbog niske temperature. Snimani su frejmovi po dva minuta na ISO1600 i koliko nema šuma najbolje svedoči ovaj isečak iz pojedinačnog snimka, bez ikakve obrade, bez oštrenja ili redukcije šuma:

Još jednom: to je triput veća rezolucija od originalne, uvećano metodom Nearest Neighbor koja samo uvećava piksele i favorizuje oštre ivice i šum. Dakle, nekome ko se oduvek patio sa kropovima kao meni, ovo je definitivno dobro.

Finalna fotka je morala da bude dosvetljena light-painting tehnikom:

E sad idu maleri: pošto se prošli put sve maglilo, ovog puta sam okrenuo zonericu tako da gornji deo zbog vertikalnog kadra dođe gore, odnosno da izigrava kišobran kako atmosferska vlaga ne bi orosila prednji element. Ono u čemu sam se ja prešao je činjenica da inženjeri veoma često jako dobro znaju zašto su nešto tako napravili i zašto to nešto nije dobro drugačije podešavati. Dakle:

U onom mraku ovo mi je promaklo, nema veze; odseći ću tragove zonerice i dobiti kockasti kadar, ali prilikom obrade sam primetio da mi jedan frejm od dva minuta fali - daljinski je očigledno ispao iz štekera. Setio sam se da sam brljao to priključku i eto, imam startrails sa prekidom.

Najveća odvala, baš kao i torta, stiže na kraju: posle nekoliko dana aurora je bila na dnevnom redu. Svi su na internetu brujali samo o tome, CME je na putu i slično. Dođem odnekud uveče kući, i već na parkingu, usred grada zapazim da aurora divlja na severu, a bogami i u zenitu. Sivkaste trakaste strukture nepogrešivo otkrivaju ogromnu erupciju, momentalno vadim aparat i tirpod i sve to fotografišem. Nemam vremena da izlazim iz grada, ovo je sad i ovde, dok odem deset minuta negde sve može da prestane. Proveravam aplikaciju na mobilnom koja prikazuje apsurdno nisku aktivnost, ili kasni ili ne znam šta, ali su očigledno minuti u pitanju, ako ne i sekunde.

Sipam karticu na komp, otvaram u PS-u i krećem da obrađujem. Malo me brine gradski WB, očigledno nije lepo podešeno, i onda...

Maler.

 

Sve do zadnje fotke su zapravo oblaci. Prozračni neki niski, nisu cirusi jer su oni visoko, ali oblaci. Zato je i WB boje gradskog LP-a.

Mislim da ću astrofotografiju da batalim na neko neodređeno vreme. Čisto da razbijem maler.