DIVLJE JAGODE

Australijanci ako žele da posmatraju Mesec i ako pogledaju ovog meseca pun Mesec oko ponoći, biće prijatno iznenađeni činjenicom da im je on skoro u zenitu. S druge strane Austrijanci mogu samo da gunđaju, pošto je Mesec u meridijanu, kad je najviši na horizontu, i dalje veoma nisko. Kod mene u Nirnbergu pun Mesec postiže tačno deset stepeni visine i ni sekund više.

Astrofotografi mogu samo obrnuta osećanja da imaju, budući da Mesec prilično smeta. Ali uzrok ovog kretanja je ipak malo kompleksniji i obuhvata pojmove kao što su Mesečevi čvorovi (nodusi) i precesija Mesečeve orbite. Nodus je tačka gde jedna orbita preseca drugu pod nekim uglom, u ovom slučaju Mesečeva orbita seče ekliptiku. Period za koji orbita napravi pun krug odstupanja od ekliptike iznosi 18.6 godina i onim pažljivijima na času će odmah biti jasno da kad se Mesec nalazi u ili blizu jednog ili drugog nodusa - upravo tad je jedino moguće pomračenje Meseca ili Sunca. Onima koji su još upućeniji u nebesku mehaniku pašće u oči velika sličnost između ovog perioda (18.6 godina) i tzv sarosa (18 godina i 11 dana) što doduše nije isto ali ima istu osnovu. Saros je period nakon pomračenja koji treba da protekne da bi Sunce, Zemlja i Mesec imali iste položaje u prostoru, ne potpuno iste ali najsličnije moguće. Sasvim je jasno da je saros bio veoma koristan za predviđanje budućih pomračenja i bio je poznat još vavilonskim astronomima, kao i starogrčkim i srednjevekovim. 

Termin saros je skovao Edmund Hejli koji je to navodno pročitao u jednom vizantijskom spisu (Suda), tačnije svaštarskoj kompilaciji koja je predstavljala neku verziju leksikona. Zapravo u toj knjizi koja ima 30 hiljada pojmova nema nijednog termina "saros", ali nema veze, termin se odavno odomaćio.

Pun Mesec, dakle, ove godine i ovog meseca ide prema jugu a za devet godina će biti na severu. Trenutno je to ekstremno izraženo ali već iduće godine ciklus ide unazad, a zašto je to važno - pa i nije važno. Bilo je važno ljudima u bronzanom dobu koji su gradili megalitske opservatorije, pošto osim Sunčevog kalendara postojao je i Mesečev. Za Sunce je problem bio što niko nije znao koliko zapravo godina ima dana, a za Mesec je prepreka za kalendar bila upravo ova oscilacija njegove putanje, tako da su naši paganski i varvarski preci koristili oba nebeska tela u pokušaju da se orijentišu u vremenu. Danas jedini značaj ove oscilacije Mesečeve orbite mogu biti nešto izraženije plime i potencijalni uticaj na El Ninjo fenomen.

 

Treba imati u vidu da nije ovo 18-godišnje kretanje Meseca jedina oscilacija na njegovoj putanji. U toku godine pun Mesec takođe oscilira na sličan način kao i Sunce, samo obrnuto. To onda znači da je leti Sunce na nebu danju visoko dok je pun Mesec noću upadljivo nisko. Zimi oni menjaju uloge.

Nirnberg je pet stepeni severnije od Jagodine. A ako u odnosu na moju lokaciju odemo još severnije, tačnije 13 stepeni, doći ćemo do norveške vukoselendre Bydal odakle pun Mesec u ponoć stoji tačno na južnom horizontu. Oni tamo, dakle, mogu videti samo komadić Meseca i to svega nekoliko minuta dnevno. Ali nemojte misliti da se tamošnji astrofotografi tome raduju: tamo je sad dan 24h. Doduše Sunce samo malo zađe ispod horizonta u 23:00h ali izlazi opet u 3:30h, i sve vreme je potpuno svetlo.

Ovaj pun Mesec, dakle junski, poznat je i kao jagodičasti Mesec (strawberry Moon), nije potrebno objašnjavati da divlje jagode stižu početkom juna - ili je možda ipak potrebno mlađim naraštajima? Opštepoznata je stvar da u zapadnoj kulturi svaki Mesec svakog meseca ima drugi naziv i ovo nije ništa drugo nego folklorni naziv za koji se tvrdi da potiče od američkih Indijanaca. Međutim, istina je da postoji prilična rašomonijada oko tih naziva, različiti autori navode različite spiskove i primetno je da, ukoliko su Indijanci zaista koristili te nazive, oni svakako variraju od plemena do plemena odnosno od regiona do regiona. Jedni će tako Mesec opisati "to je onaj kad se sadi kukuruz" a drugi "kad bizoni stignu". Tako se junski pun Mesec zove još i vrući, cvetni, medovača Mesec; a slična tematika važi i za ostale mesece.

 

Termin almanah, ako izuzmemo nas koji smo osamdesetih bili klinci odrasli na Mikijevom Almanahu, kultnom stripu, vuče vrlo nepoznato poreklo. Iako se pretpostavalja da je reč arapska ona to zapravo nije, zapravo su srednjevekovni španski Arapi na svom dijalektu skovali al_manakh što označava otprilike kalendar. Već oko 1500 godine su se u Engleskoj pojavile prve štampane verzije almanaha, tačnije svaštarske kompilacije koje su predstavljale neku verziju obilja izmešanih informacija: kalendar, horoskop, predviđanja budućnosti, saveti iz oblasti poljoprivrede ili vođenja domaćinstva. Čak je nekad bilo i klasičnog humora ili lokalne politike, ali tipično je da se svaki almanah štampao jednom godišnje i važio je za tu godinu.

Razumljivo je da su almanasi bili štampani u velikim tiražima, obično tek ispod Biblije i da su zbog svoje prolaznosti tematike veoma retko sačuvani. I danas u Nemačkoj postoje takva izdanja, a bilo ih je i u bivšoj Jugoslaviji. U Americi je Bendžamin Frenklin prvi pravi novac zaradio štampajući Poor Richard's Almanack, tačnije svaštarsku kompilaciju koja je predstavljala neku verziju farmerske razbibrige; zarada na njemu je bila veća od štampanja Pensilvanijske Gazete na kojoj je paralelno radio. Osim novca almanah mu je doneo i enormnu popularnost u narodu što je kasnije iskorišćeno za ulazak  u političku arenu.

Međutim, njegov almanah je štampan svega dvadesetak godina. Nasuprot tome i danas postoje neka izdanja, recimo Old's Farmers Almanac koji je prvi put odštampan 1792. godine a još uvek se izdaje, u proseku tiraž je oko tri miliona kopija godišnje. Tematika je potpuno ista, svaštarska kao i kod ostalih, s tim što je ovo publikacija koja je prva punom Mesecu dodelila nadimke u zavisnosti kog meseca u godini padaju; da bi zvučalo ubedljivije to je pripisivano Indijancima i njihovom folkloru.

Jedna od veoma bitnih stvari u poljoprivredi, osim kalendara naravno, je i predviđanje vremena. Mi danas možemo da predvidimo vremenske obrasce relativno precizno za desetak dana unapred, s tim da se preciznost prvog dana može smatrati na preko 95% a idući dalje postepeno opada. To je povezano sa napretkom našeg poznavanja meteorologije, kao i napretkom u tehnici osmatranja i procesorskoj snazi. Međutim, nekad to uopšte nije bilo tako i Old's Farmers Almanac je donosio još iz XVIII veka dugoročnu vremensku prognozu za koju će svako ko ima imalo mozga shvatiti da je isto što i horoskop. Osnivač almanaha, Roberth Thomas je, navodno, formulu za izračunavanje vremena držao zaključanu u malom kovčegu. I pored toga što formulu niko nikad nije video (a kako videti nešto što ne postoji) ovaj časopis i danas tvrdi da je efikasnost njihove prognoze iz tog perioda bila veoma velika, pre svega jer se bazira na solarnoj aktivnosti. A to onda znači da je dotični almanah, tačnije svaštarska kompilacija koja predstavlja neku verziju predviđanja zemaljskog vremena, predviđala i pege i solarne erupcije i na Suncu a ne samo na Zemlji. 

Sunčeva meteorologija, o kako je to napredno!

Od koga je, mnogo je. Danas dotični časopis regularno koristi usluge agencije NOAA po više osnova i to plaća zelenom valutom, toliko o Tomasovoj formuli. Ovaj blog je mesto koje nije naklonjeno pseudonauci i možemo ga posmatrati tačnije kao svaštarsku kompilaciju koja predstavlja neku verziju naučnog, fotografskog i astrofotografskog dnevnika potpisnika ovih redova. A on po prirodi stvari gaji snažan animozitet prema svemu što je ordinarno naklapanje bez ikakvih dokaza. I kad pogledamo efikasnost predviđanja vremena koje imamo trenutno na raspolaganju u ovom časopisu, za period od pet godina nivo pogođenih prognoza je statistički analiziran i iznosio je između 50.7% i 51.9%. Fenomenalan rezultat, imajući u vidu da će random lupetanje dati pogađanje od tačno 50.0%. Pa čak i tako nasumično predviđanje, takoreći horoskopska meteorologija, je bilo cenzurisano tokom Drugog svetskog rata. Zašto?

Vrlo jednostavno, nemački špijun je uhapšen 1942. godine sa primerkom Starog farmera u džepu.