DVE RECKE

Nekih par desetina kilometara od Nirnberga se nalazi selo Tauchenreuth (Tauhenrojt). Radi se o vrlo malom mestu, kao i sve unaokolo nekih otprilike hiljadu godina starom, a sasvim slučajno i o najvišoj tački susedne opštine Lauf an der Pegnitz. Omiljeno je mesto za pešačenje, pogled je na sve strane budući da se radi o vrhu brda, i sveukupno reč je o romantičnom mestu. Kad sam video dve... jabuke, šljive, kruške, štagod, shvatio sam - sve je to lepo ali dvaput je dvaput.

To je i prilika da se fotografiše mlad Mesec sa Saturnom u pozadini. Još dve recke ubeležene.

Pre stotinak godina ovde je instaliran drveni rezervoar za vodu i selo je dobilo vodovod koji je, neizmenjen, funkcionisao sve do sedamdesetih godina. Upravo to je i najviša tačka okoline (436 nmv) gde ima smisla postaviti astronomsku opremu. Na žalost, na grebenima uvek ima vetra a pošto se temperatura bližila nuli, čestitao sam i sebi i opremi što smo uopšte izdržali.

Jean-Louis Pons je rođen u predvečerje Francuske Revolucije i u mladosti je radio kao potrčko na Marsejskoj opservatoriji. Niko ga tamo nije uzimao za ozbiljno i bio je predmet podsmeha iako se videlo da dečko obećava; razlog je bio veoma prost: astronomi u to vreme su bili uglavnom bogati ljudi, lišeni problema oko konstantne trke zvane obezbeđivanje egzistencije. Pons je, nasuprot tome, poticao iz vrlo siromašne porodice - nije čak imao ni formalno obrazovanje i sve što je znao o astronomiji, naučio je na opservatoriji. Primera radi, jednom prilikom mu je baron fon Zah, astronom, dao ideju da se baci na proučavanje povezanosti pojave kometa i sunčevih pega. To bi otprilike bilo kao kad bi neko danas tražio korelaciju između masona i pingvina, drugim rečima baron ga je poslao negde da mu ne bi smetao.

Ispostavilo se da mu je dao najbolji mogući savet u istoriji astronomije.

Pons je danas poznat kao čovek koji je otkrio najviše kometa u istoriji: što sam, što sa drugim ljudima, bio je srećne ruke kad su se udarale recke prilikom svakog otkrića i pripisuju mu se ukupno 37 otkrića. Već u vreme baronovog saveta Pons je pravio sopstvene refraktore, ponekad bruseći stakla godinama, i pomoću njih su nastala početna otkrića (1801. je otkrio prvu kometu zajedno sa Messier-om). Radilo se o instrumentima kraće žižne daljine i veće aperture nego što je to za to vreme uobičajeno, vrlo slično današnjim "shorty" refraktorima. Iako njegove beleške ne odaju preteranu pedantnost i preciznost, činjenica je da je Žan-Luj Pons vizuelno bio obdaren tzv fotografskim pamćenjem što je u doba vizuelne astronomije bilo očigledno presudni kvalitet. Pamtiti zvezdano nebo od juče i tražiti promene večeras, to može svako, ali pitanje je koliko dobro a on je tu briljirao.

Do 1818. godine Pons je bio asistent na Marsejskoj opservatoriji a onda je otišao u Toskanu, tada nezavisno vojvodstvo a danas deo Italije. Bio je prvo šef opservatorije u gradiću Luka, a potom i direktor opservatorije u Firenci. Sve vreme se bavio onim što i jeste njegov posao, tj osmatranje i nalaženje kometa. Recimo da tri periodične komete nose njegovo ime ((7/P, 12/P i 273/P) a otkrio je i kometu Enke (2/P Encke), doduše, pre njega su to "otkriće" izveli i Messier, Mechain i Caroline Herschell. Nakon otkrića ove zadnje, Johan Franc Enke je iz nekoliko pojavljivanja sumnjivih kometa, kao i rezultata nekoliko posmatranja zadnje komete izračunao otprilike orbitu i ispostavilo se da je veoma kratka: oko tri godine i nešto malo preko. To se do tad smatralo nemogućim, sve ostale komete imaju mnogo duže periode, ali je i činjenica da je na ovo prvi posumnjao Pons koji je Enkeu dao ideju da se baci na mukotrpne proračune. Zato su se svi u tadašnjoj naučnoj zajednici i složili da kometa dobije ime po Enkeu, mada je on lično do kraja života nju nazivao "Ponsova kometa". Prilično velikodušno, ali kad se zna da je Enke, iznerviran Napoleonovim bekstvom sa Elbe i činjenicom da zato sasvim sigurno sledi novi evropski rat, momentalno 1814. otišao i prijavio se vojsku da bi tamo bio artiljerijski poručnik - jasno je da se takav idealista retko sreće. Nije hteo da ubeleži recku.

Kometa 12/P Pons Brooks je ipak malo dužeg perioda, 71 godinu, što je svrstava u Hejlijev tip kometa koje imaju orbitalni period između 20 i 200 godina. Ne računajući Hejlijevu kometu, Pons Bruks je najsjajnija periodična kometa sa procenjenom apsolutnom magnitudom na oko 5mag. Apsolutna magnituda je teoretski sjaj nekog objekta koji bi on imao kad bismo ga smestili na neku standardizovanu udaljenost; za zvezde je to 10 parseka (32 svetlosne godine), za objekte u Sunčevom sistemu - jedna astronomska jedinica. 

A večeras je ova kometa 2.4 astronomske jedinice, dakle ne baš blizu ali dovoljno da se detektuje jedna od većih kometa.

Na slici je zeleni kanal, rastegnut pošteno; u pitanju je isečak iz obrađenog snimka koji je snimljen na 100mm žižne daljine. Pošto precizno merenje magnitude na ovaj način ne ide, dolazi u obzir samo procena i to je da se radi o 7.5-8mag i tu je reč o prividnoj magnitudi, sa uračunatom apsorpcijom pošto se ovaj region nalazio na tridesetak stepeni visine.

Kako se vizuelno procenjuje magnituda, vrlo prosto, defokusirate teleskop. Onda je mutne oblačiće veoma lako porediti po sjaju; isto je potrebno uraditi i fotografski - Gaussian blur dakle:

Ovde treba reći da je to sjaj kome a ne i repa, kao i da u sjaj komete ulaze i neke male okolne zvezdice (izbrojao sam četiri sjaja oko 12-13mag unutar same kome) tako da je prava magnituda komete sasvim sigurno niža, možda verovatno oko 9-10mag koliko je po poslednjim izveštajima iznosila.

Kompletan snimak od 41x30sec pokazuje da sam imao problema sa cirusima iznad glave. Vega je celo nebo obojila plavičastim oreolom, a vidi se i čuveni trougao.

Malo jasnije se vidi kometa na levom isečku koji je u originalnoj rezoluciji, a desno se nalazi samo zeleni kanal ali linearno obrađen. Naravno, nema nikakvih detalja po pitanju repa; ako je nečega tu i bilo - cirusi su to lepo zamaskirali.

Ove godine je ova kometa nekoliko puta eksplodirala, veće erupcije su bile u julu (porast za 5mag, 100x skok sjaja), oktobru (40x) i dve u novembru (1.11. i 14.11.). Sasvim sigurno biće ih još, pošto je ovaj objekat po tome odavno poznat. Ko bude iduće godine bio u prilici da posmatra američko pomračenje Sunca u aprilu, neće moći prilikom totala da ne primeti ogromnu sjajnu kometu koja je blizu svog periheliona, a i skoro najbliža Zemlji u tom momentu. Mislim da treba očekivati dosta materijala za APOD...

Krajem XIX veka William Robert Brooks, koji je inače važio za opsesivnog lovca na komete, otkrio ih je 27 i time ušao u istoriju kao drugi najuspešniji lovac na komete, posle Ponsa, razume se; otkrio je novu kometu koja je imala običaj da povremeno eksplodira i uveća svoj sjaj. Sa magnitudom 3mag postala je objekat vidljiv golim okom a pregledom putanje videlo se da se savršeno poklapa sa Ponsovom kometom iz 1812. godine. Time je naziv ove komete kompletiran a lokalni astronom iz sela Ženeva, na obali jezera Seneka, inače država Njujork, je u tefter upisao još jednu recku.