JATO I (NE)VIDLJIVE MAGLINE

Robert Julius Trumpler (u originalu Trümpler) je imao interesantan životni put. Da ste ga pitali šta je on zapravo, teško da bi vam znao reći, osim što bi rekao da je naturalizovani Amerikanac - i to bi bilo potpuno tačno. Rođen je u Švajcarskoj, u Cirihu, gde je i upisao tamošnji Univerzitet ali je brzo prešao na Univerzitet u Getingenu (Nemačka). Ovaj potonji je bio i mesto gde je doktorirao a oduvek je važio za jedan od elitnih: spisak onih koji su tamo studirali ili predavali je prilično impresivan. Samo Nobelovih nagrada ovde ima do sada 44.

Gospodin Trimpler je postao Trampler 1915.godine time što je, usred rata, emigrirao u USA. Ratovi i politika ga uopšte nisu zanimali već nauka, kao i šansa da se dalje razvija njegova naučna karijera. Ubrzo se skrasio na opservatoriji Lick gde se posvetio proučavanju otvorenih zvezdanih jata i strukturi naše Galaksije. Upravo je ovo bilo nešto što ga je proslavilo, dakle sistem klasifikacije otvorenih jata koji je nazvan po njemu.

Jesenje noći nam donose sazvežđe Cefej (Cepheus) skoro u zenitu a tamošnjih objekata ima dosta. U prvom redu to su otvorena jata i pokoja maglina, kao što jednom zasvežđu usred Mlečnog Puta i priliči; a galaksija i zbijenih jata ima obrnuto proporcionalno, odnosno praktično ih i nema. Jedno od tih jata, NGC7261, vrlo često može u dvogledu da predstavlja interesantan cilj budući da je u istom vidnom polju sa susednim NGC7281. To bi predstavljalo neku sirotinjsku verziju Double Cluster-a (NGC869 i 884), podrazumeva se manje upečatljivu. Za teleskop je moguće smestiti ova dva čuda u isto vidno polje, ali ja sam centrirao samo NGC7261 iz razloga koji će kasnije biti navedeni.

Jata je otkrio gazda NGC kataloga, Herschell stariji, i opisao prvo (NGC7261) kao "...a coarse, pretty rich cluster which fills the field. Stars 10–15 magnitude". Realno, sa ovim opisom se svako može složiti ko pogleda ovo jato u teleskopu na (što je moguće) manjem uvećanju. Jato zaista iskače u prvi plan, iako nije preterano upečatljivo. Malo je, zbijeno, u dvogledu vrlo teška meta jer ga čine ne baš sjajnije zvezde. Uprkos tome u teleskopu može se detektovati na prvi pogled sa svojih možda desetak zvezdica kao oblačak i izdvojiti od okoline.

Jato se vidi u desnoj strani kadra.

Trumpler klasifikacija je bazirana na tri osnovna parametra: stepenu koncentracije, sjaju i broju zvezda u jatu.

Stepen koncetracije:

I Jata koja su izdvojena od okoline, sa jakom centralnom koncentracijom

II Jata koja su izdvojena od okoline, sa slabom centralnom koncentracijom

III Jata koja su izdvojena od okoline, bez vidljive centralne koncentracije

IV Jata koja nisu jasno izdvojena od okolnog zvezdanog polja

Sjaj:

1. Većina zvezda su skoro istog sjaja

2. Umerene razlike u sjaju

3. Jato se sastoji od svetlih i tamnih zvezda

Broj zvezda:

p Siromašno jato (poor,  ispod 50 zvezda)

m Umereno (50-100)

r Bogato (više od 100)

 

Na osnovu ove klasifikacije imamo skraćenice za svako jato, u ovom konkretnom slučaju to je II3m ili III2p, što zavisi od izvora na koji naletite: klasifikacija je zamišljena kao uputstvo koje astronomima služi da sami klasifikuju jata; ne kao večni i nepromenljivi spisak.

Dakle, ovde imamo jato sa slabom koncentracijom ili bez nje, sa umerenim ili većim razlikama u sjaju članica, nešto ispod ili iznad stotinak članica. Svako od nas da krene da klasifikuje jata verovatno bi razlike bile i veće od ovih, što samo govori koliko ponekad subjektivnosti ima u naučnom radu. Ako prežalite 400 dolara i kupite knjigu Uranometria 2000, tamo ćete pročitati da jato ima 30 članica. Za deset puta manje novca imate knjigu Star Clusters (Archinal & Hynes) koja navodi 62 članice.

A da bismo otklonili subjektivnost, trebaju nam neke malo egzaktnije metode - recimo merenje radijalnih brzina. To merenje nam kaže da je ovo jato pravo jato, odnosno da ga čine zvezde koje imaju koherentno kretanje. Ovo je, recimo, provera koju susedno i gorepomenuto jato (NGC7281, ne vidi se na snimku) nije izdržalo budući da se ispostavilo da su njegove zvezde samo nasumično raspoređene u prostoru. Eto koliko su sve i Heršelove i Tramplerove klasifikacije pale u vodu. Čak ni na WEBDA stranici nisam našao ništa interesantno vezano za ovo prvo, istinsko jato (što verovatno znači da se praktično niko do sada nije bavio ozbiljnijim istraživanjima vezanim za ovo jato, ili to jednostavno nije javno publikovano).

Ovako traljavo kadriranje gde jedno jato (NGC7261) stoji udesno a drugo (NGC7281) se čak ni ne vidi mora da ima neki razlog. 

Razlog su dve slatke male planetarne magline koje su neupadljivo obeležene prstenovima. Gornja je PK 103 +0.2, poznata i kao Minkowsky 2-52; a donja PK 103 +0.1 (Minkowsky 2-51). Magline se jedva detektuju, donja se skoro uopšte i ne vidi što je očekivano za emisionu maglinu i nemodifikovani aparat koji je praktično slep za tu frekvenciju (propušta između 2 i 5% svetlosti na 656nm). Za donju je očigledno da se vidi samo maglica oko dve zvezde dok u realnosti imamo prelep prsten sličan onome u Liri. Dve zvezde u centru su 14.5mag i 15.5mag i nisu deo magline; prava centralna zvezda ove planetarne ima mnogo manji sjaj: 20.4mag i to je izvan mog dometa.

Besomučno rastezanje je pokazalo da nešto postoji oko te dve zvezde, ali apsurdno, gas se nazire u zelenom i plavom kanalu ali ne i u crvenom. Zaprepašćujuće je koliko su noviji nemodifikovani Kanoni neosetljivi na H-alfa emisiju... Mada iskreno, za 35x30sec tj 17 ipo minuta eksponiranja sa f5 teleskopom teško da bih bolje rezultate dobio i sa mnogo boljim i skupljim kamerama. Jednostavno to je malo vremena za ovakve objekte.

Prečnik je u realnosti 47"x38" što odgovara nekom hipotetičkom jajastom Jupiteru, ali eto, ovde vidimo samo najsjajnijih 5-10" u centru.

Što se tiče druge magline odnosno Minkowsky 2-52, ona je manja ali i sjajnija. Ima prečnik od oko 18 sekundi i vidi se bez problema u sva tri kanala:

Kad smo već kod Rudolfa Minkovskog, njegov ujak Herman je bio jedan od najzapaženijih matematičara na gorepomenutom Univerzitetu Getingen, čak je predavao matematiku mladom Ajnštajnu u Cirihu, odnosno bili su Tramplerovi zemljaci i komšije. Eto koliko je (naučni) svet mali.

A koliko je Nemačka izgubila kao država a Amerika dobila tridesetih godina, svedoči sledeća anegdota. Na vlast u Nemačkoj je došla ekipa marginalaca, fanatika i sveopštih propalica koji su propovedali rasnu superiornost njih samih, okultizam i uništenje komunizma. Vrlo brzo su počeli da sprovode čistke svuda, a prvo na Univerzitetima. Za Göttingen se znalo da predstavlja matematički centar sveta, i kadrovski i brojčano. Nakon sprovedene čistke nemački ministar obrazovanja, nacista Bernhard Rust je pitao čuvenog matematičara Davida Hilberta kako je sad sa matematikom u Getingenu, nakon što je sve "pročišćeno od jevrejskog uticaja".

Hilbert je odgovorio otprilike ovo: "Pa dobro je... Nema više nijednog matematičara u Getingenu".

Rezultat u naučnom, tehnološkom, vojnom, na kraju i civilizacijskom smislu je za Nemačku bio poražavajući na duge staze. Amerika je samo iz Getingena, selendre sa današnjih sto hiljada ljudi a nekad mnogo manje, besplatno dobila Leo Šilarda, Edvarda Telera, a tamo je svoj doktorat dobio i Robert Openhajmer. Toliko o Hitlerovom genijalnom maštanju da su arijevci superiorni - Jevreji mu napraviše i atomsku i hidrogensku bombu dok je gorepomenuti genije morao da se tih dana zadovolji gorkim ukusom cijanida u ustima.