IZMEĐU ANDROMEDE I KASIOPEJE
Više puta sam povlačio paralelu između objektiva 50 1.8 u astrofotografiji i dvogleda u vizuelnoj astronomiji. Oni su otprilike tu negde po mogućnostima; dobar dvogled (npr 10x50 proverenog proizvođača) sa dobre lokacije može prikazati otprilike iste objekte kao i navedeni objektiv. Detalji tih objekata su, naravno, na strani astrofotografa ali u prilog posmatrača ide činjenica da on može svojom astronomijom da se bavi bukvalno trenutno i da odmah vidi objekat koji traži. Nema potrebe da snima cele večeri i da obrađuje snimke sutradan da bi se ispostavilo da na snimku nema objekta, kao što se ponekad nekima događa...
U ovom slučaju je bilo potrebno 11 snimka po 30sec svaki, dakle ukupnih pet ipo minuta snimanja da bih dobio finalni snimak. Ovo je u suštini veoma kratka ekspozicija i uspeh je dobiti bilo šta. Objektiv je zaustavljen na f2.8 što je neki minimum za prihvatljive optičke performanse. Na snimku se u rubovima vidi dosta astigmatizma što znači da je optički optimum f4.0-f5.6; na FF bio ovo na 2.8 bila prava tragedija ali na kropu može da prođe. Međutim, meni se žurilo: hteo sam nekoliko minuta možda da provedem u neobaveznom piggyback snimanju i da se onda što pre posvetim teleskopu. Svuda je teleskopsko vreme skupo, pa i na Crnom Vrhu... Nikad se ne zna šta može da se desi.
Rezultat je bio oblast između Kasiopeje i Andromede:
Dole levo vidite tri zvezde iz sazvežđa Kasiopeje a u suprotnom uglu galaksiju M31. Gradijent koji se vidi sa leve strane nije nikakva lenjost u obradi niti svetlosno zagađenje - u pitanju je oktobarski Mlečni Put. Ali u centru kadra je moguće videti nešto mnogo egzotičnije: dve pufnaste loptice; male patuljaste satelitske galaksije velike M31 (isečak u 1:1 rezoluciji):
Ove dve galaksije su dom za mnoge druge astronomske objekte. U prvom redu ono što krasi svaku galaksiju, i malu i veliku, su globularna jata. Naravno da je broj ovih jata proporcionalan veličini galaksije, tako da NGC185 ima 7 a NGC147 jedva 4 globularna jata. Broj planetarnih maglina je (respektivno) 4 i 5. Otvorenih jata, OB asocijacija i HII regiona u obe galaksije nema; premda prva (NGC185) ima i dva oblaka prašine vidljiva oko jezgra. Ona je takođe po pitanju mase veća, a to važi i za gustinu zvezda unutar same galaksije.
U redu, dosta je bilo prepisivanja suvoparnih podataka iz Hodge-ovog Atlasa Lokalne Grupe. Ove dve galaksije orbitiraju jedna oko druge (što ranije nije bilo jasno ustanovljeno) jer je razlika u radijalnim brzinama negde oko 9+/-4 km/sec. Činjenica da u NGC147 postoje promenljive tipa RR Lyrae govori u prilog pretpostavci da je zvezdana sinteza u toj galaksiji počela pre više od 10 milijardi godina - većina tamošnjih zvezda je stara nekoliko milijardi godina. Međutim, Baade je pedesetih godina prošlog veka prvi skrenuo pažnju na još jednu činjenicu vezanu za taj zvezdani sistem: dotična galaksija je de facto providna. Čak i u samom centru vi možete da vidite ono što je on u to vreme nazvao "vangalaktičke magline", tadašnji političko-korektni eufemizam za galaksije. U opticaju je u tom momentu bilo nekoliko teorija o nastanku sveta i nama možda zvuči smešno što su oni zvanično izbegavali prejudiciranje, pa je tako i šezdesetih u SFRJ galaksija u Andromedi uporno nazivana maglinom.
Ali semantika je u ovom slučaju od sekundarnog značaja. Bitno je da se ove dve svetle kuglice vide na mom snimku.
U samom sazvežđu Kasiopeje se vidi i brdo drugih interesantnih objekata. U prvom redu se iznad zvezde Caph vidi prilično veliko otvoreno jato žutih zvezda - NGC7789.
Jato ima hiljadu zvezda u opsegu od 11-18mag. Objekat je otkrila Caroline Herschell, William-ova sestra i klaster je poznat kao Karolinino jato. Neki to zovu i Jato Ruža, ili Karolinina Ruža upravo iz razloga što vizuelno ovo jato može da podseća na svetlije i tamnije oblasti, baš kao i prave latice ruže. Meni je u suštini bilo interesantno samo to koliko ovo jato dominira okolinom - i to u jednom veoma malom parčetu stakla kao što je ovaj objektiv.
I ako deluje da sam oduševljen objektivom, oduševljen sam i aparatom. Vremešna četrdesetica nije modifikovana pa je samim tim registrovanje H-alfa frekvencija otežano, ali ovde je uspela iz mraka da iskoči Pacman nebula (NGC281), zvezda gore je Shedir:
U pitanju je difuzna emisiona maglina koja u svom centru sadrži otvoreno zvezdano jato. Takođe za čuveni oblik magline je zaslužna i tamna oblast prašine, mada mene više intrigira činjenica da nemodifikovani senzor beleži maglinu ali ne i njenu boju. Maglina je praktično bezbojna sa malim tragovima crvene - u realnosti je potpuno u nijansi trule višnje. Takođe važno je imati u vidu da je ovo objekat pre za teleskop jer se tako vide i neki ovde nevidljivi elementi; Bokove globule, recimo. To su male tamne oblasti prašine koje su u suštini erodirane jakim zvezdanim vetrovima. Unutar tih globula se odvijaju nepoznati procesi, ali se danas uglavnom zna da je u pitanju rađanje najčešće višestrukih zvezdanih sistema. Evidentirano je pomoću radio-teleskopa da se u globulama odvija akrecija protozvezdanog diska i da ponekad u globulama postoje prave erupcije materije (Herbig-Haro objekti).
Naravno, ovo poslednje se u NGC281 snima Hubble teleskopom a ne objektivima, ali bitna je i dobra volja.
U ovom slučaju je bilo potrebno 11 snimka po 30sec svaki, dakle ukupnih pet ipo minuta snimanja da bih dobio finalni snimak. Ovo je u suštini veoma kratka ekspozicija i uspeh je dobiti bilo šta. Objektiv je zaustavljen na f2.8 što je neki minimum za prihvatljive optičke performanse. Na snimku se u rubovima vidi dosta astigmatizma što znači da je optički optimum f4.0-f5.6; na FF bio ovo na 2.8 bila prava tragedija ali na kropu može da prođe. Međutim, meni se žurilo: hteo sam nekoliko minuta možda da provedem u neobaveznom piggyback snimanju i da se onda što pre posvetim teleskopu. Svuda je teleskopsko vreme skupo, pa i na Crnom Vrhu... Nikad se ne zna šta može da se desi.
Rezultat je bio oblast između Kasiopeje i Andromede:
Dole levo vidite tri zvezde iz sazvežđa Kasiopeje a u suprotnom uglu galaksiju M31. Gradijent koji se vidi sa leve strane nije nikakva lenjost u obradi niti svetlosno zagađenje - u pitanju je oktobarski Mlečni Put. Ali u centru kadra je moguće videti nešto mnogo egzotičnije: dve pufnaste loptice; male patuljaste satelitske galaksije velike M31 (isečak u 1:1 rezoluciji):
Ove dve galaksije su dom za mnoge druge astronomske objekte. U prvom redu ono što krasi svaku galaksiju, i malu i veliku, su globularna jata. Naravno da je broj ovih jata proporcionalan veličini galaksije, tako da NGC185 ima 7 a NGC147 jedva 4 globularna jata. Broj planetarnih maglina je (respektivno) 4 i 5. Otvorenih jata, OB asocijacija i HII regiona u obe galaksije nema; premda prva (NGC185) ima i dva oblaka prašine vidljiva oko jezgra. Ona je takođe po pitanju mase veća, a to važi i za gustinu zvezda unutar same galaksije.
U redu, dosta je bilo prepisivanja suvoparnih podataka iz Hodge-ovog Atlasa Lokalne Grupe. Ove dve galaksije orbitiraju jedna oko druge (što ranije nije bilo jasno ustanovljeno) jer je razlika u radijalnim brzinama negde oko 9+/-4 km/sec. Činjenica da u NGC147 postoje promenljive tipa RR Lyrae govori u prilog pretpostavci da je zvezdana sinteza u toj galaksiji počela pre više od 10 milijardi godina - većina tamošnjih zvezda je stara nekoliko milijardi godina. Međutim, Baade je pedesetih godina prošlog veka prvi skrenuo pažnju na još jednu činjenicu vezanu za taj zvezdani sistem: dotična galaksija je de facto providna. Čak i u samom centru vi možete da vidite ono što je on u to vreme nazvao "vangalaktičke magline", tadašnji političko-korektni eufemizam za galaksije. U opticaju je u tom momentu bilo nekoliko teorija o nastanku sveta i nama možda zvuči smešno što su oni zvanično izbegavali prejudiciranje, pa je tako i šezdesetih u SFRJ galaksija u Andromedi uporno nazivana maglinom.
Ali semantika je u ovom slučaju od sekundarnog značaja. Bitno je da se ove dve svetle kuglice vide na mom snimku.
U samom sazvežđu Kasiopeje se vidi i brdo drugih interesantnih objekata. U prvom redu se iznad zvezde Caph vidi prilično veliko otvoreno jato žutih zvezda - NGC7789.
Jato ima hiljadu zvezda u opsegu od 11-18mag. Objekat je otkrila Caroline Herschell, William-ova sestra i klaster je poznat kao Karolinino jato. Neki to zovu i Jato Ruža, ili Karolinina Ruža upravo iz razloga što vizuelno ovo jato može da podseća na svetlije i tamnije oblasti, baš kao i prave latice ruže. Meni je u suštini bilo interesantno samo to koliko ovo jato dominira okolinom - i to u jednom veoma malom parčetu stakla kao što je ovaj objektiv.
I ako deluje da sam oduševljen objektivom, oduševljen sam i aparatom. Vremešna četrdesetica nije modifikovana pa je samim tim registrovanje H-alfa frekvencija otežano, ali ovde je uspela iz mraka da iskoči Pacman nebula (NGC281), zvezda gore je Shedir:
U pitanju je difuzna emisiona maglina koja u svom centru sadrži otvoreno zvezdano jato. Takođe za čuveni oblik magline je zaslužna i tamna oblast prašine, mada mene više intrigira činjenica da nemodifikovani senzor beleži maglinu ali ne i njenu boju. Maglina je praktično bezbojna sa malim tragovima crvene - u realnosti je potpuno u nijansi trule višnje. Takođe važno je imati u vidu da je ovo objekat pre za teleskop jer se tako vide i neki ovde nevidljivi elementi; Bokove globule, recimo. To su male tamne oblasti prašine koje su u suštini erodirane jakim zvezdanim vetrovima. Unutar tih globula se odvijaju nepoznati procesi, ali se danas uglavnom zna da je u pitanju rađanje najčešće višestrukih zvezdanih sistema. Evidentirano je pomoću radio-teleskopa da se u globulama odvija akrecija protozvezdanog diska i da ponekad u globulama postoje prave erupcije materije (Herbig-Haro objekti).
Naravno, ovo poslednje se u NGC281 snima Hubble teleskopom a ne objektivima, ali bitna je i dobra volja.
Коментари
Постави коментар