TVRĐAVA I SEVERNJAČA
U srednjevekovnoj srpskoj državi značajan deo prihoda je dolazio od rudarenja. Vaditi, topiti i kovati metale je u to doba bilo veoma važno i za svakodnevni život, a i u vojne svrhe. Praktično onaj ko upravlja time imaće mogućnosti da za vrlo kratko vreme nagomila značajno bogatstvo.
Nekoliko regiona se tada izdvajalo po značaju za rudarenje a najvažniji su Kopaonik, Rudnik i Kosovo. Sve je između njih bilo premreženo karavanskim putevima koje je trebalo nadgledati.
Možda neko i pogodi lokaciju sa koje je ovo fotografisano ako navedem da je pogled (logično) ka istoku, vidi se izlazeći Mesec, desno na horizontu je Jastrebac, levo na horizontu Rtanj a u sredini Stara Planina. Dobro, druge dve planine se i ne vide tako jasno na ovom širokougaonom snimku ali su se u momentu zalaska Sunca - odnosno u momentu kad je fotografija nastala - itekako videle golim okom. Mogao sam da upotrebim neki drugi objektiv da bi se dotične planine bolje videle, ali nisam zbog toga ovde došao.
Klupa u nedođiji... to onda i ne bi trebalo da je neka nedođija?
Nadgledanje karavana i rudnika nije bilo moguće izvesti sedenjem na klupi. U srednjem i starom veku za tako nešto su služile tvrđave na uzvišenom i nepristupačnom terenu, zahvaljujući činjenici da je razvoj tadašnjeg oružja bio na mnogo nižem nivou nego danas. Upotreba luka i strele, katapulta i tadašnje artiljerije je itekako bila zavisna od visine na kojoj je onaj koji ispaljuje, pa je veća visina značila i bolji domet - uz bolji pogled na bojno polje. Uzevši to u obzir, pre hiljadu godina su se tvrđave počele graditi od kamena, umesto kao do tad sa drvenim zidom (palisad). Vatreno oružje i artiljerija su svoju revoluciju doživeli u XIV i XV veku pa je zid tvrđave u tom momentu morao da bude mnogo deblji a broj kula veći da bi odbrana mogla da funkcioniše.
Utvrđenje Koznik se nalazi na kupastom brdu visine 900mnv u blizini Aleksandrovca. U blizini je strateški važna raskrsnica a mesto je perfektno za ovaj tip gradnje, budući da je vrh brda sa tri strane praktično nepristupačan (za teške opsadne sprave i potkopavanje i miniranje). Četvrtu (južnu) je trebalo samo bolje utvrditi i to je to.
Ako hoćete da obiđete ovo mesto, par saveta.
Dobro bi bilo da se informišete o položaju cisterne (južni deo tvrđave) pošto je opasno upasti u nju. Četiri bunara su i dalje aktivni i ispunjeni su vodom.
Bolje bi bilo ići sa nekim ko dobro poznaje tvrđavicu, a još bolje bi bilo nositi štapove za bockanje po snegu.
Najbolje od svega bi bilo - ne ići zimi po snegu, a leti zbog poskoka.
Kad sumiramo šta nikako ne treba raditi, a što sam ja upravo uradio, dolazimo i do par interesantnih konstatacija. Recimo jedna prilično čudna konstatacija je da do tvrđave postoji sprovedeno osvetljenje, nešto što u planini poslednje očekujete. Ili konstatacija da se po drvenim delovima konstrukcije nikako ne treba pentrati jer je propadanje praktično pitanje momenta.
Dolazak do vrha brda je moguć sa zapadne strane, tu postoji makadamski put koji kreće sa magistrale i pogodan je za terenska vozila, ili vozila koja vlasnici žele uskoro da prodaju. Postoji i markirana staza koja je dosta strma. Sa severoistočne strane, odnosno iz sela Grčak put je manjeg nagiba i dosta lakši za uspon, osim toga pritom prolazite i krod zaseok Grad.
Snimak je nastao sabiranjem 35 pojedinačnih fotosa od 30sec, objektivom na 14mm. Pošto je ovo očišćena i klonirana verzija, postoji i originalni snimak gde se vidi i genijalno postavljena rasveta na vrhu planine.
Što je najgore, rasveta RADI. Niko je nije opljačkao, demolirao niti na drugi način uništio. Nije da bi mi bilo žao kad bi se to desilo, ali to je druga tema. Ako imate Severnjaču u kadru onda dužina zvezdanih tragova nema nikakve veze sa žižnom daljinom objektiva. Drugim rečima, to što sam ovde iskoristio širokougaoni objektiv za snimanje ne znači da su zvezdani tragovi kraći. Međutim, ako kadar izmestimo tako da bude udaljeniji od Severnjače - situacija se menja u potpunosti.
U ovom slučaju je korišćen teleobjektiv na 250mm:
Ovde su zvezdani tragovi neuporedivo duži, iako je složeno samo devet snimaka od po pola minuta. Međutim, da sam 250mm uperio u Severnjaču - tragovi bi bili neuporedivo kraći, tačnije isto bi bilo kao da je snimljeno širokougaonim objektivom. Teleobjektiv je najbolji način da dobijete duge tragove za vrlo kratko vreme.
Nekoliko regiona se tada izdvajalo po značaju za rudarenje a najvažniji su Kopaonik, Rudnik i Kosovo. Sve je između njih bilo premreženo karavanskim putevima koje je trebalo nadgledati.
Možda neko i pogodi lokaciju sa koje je ovo fotografisano ako navedem da je pogled (logično) ka istoku, vidi se izlazeći Mesec, desno na horizontu je Jastrebac, levo na horizontu Rtanj a u sredini Stara Planina. Dobro, druge dve planine se i ne vide tako jasno na ovom širokougaonom snimku ali su se u momentu zalaska Sunca - odnosno u momentu kad je fotografija nastala - itekako videle golim okom. Mogao sam da upotrebim neki drugi objektiv da bi se dotične planine bolje videle, ali nisam zbog toga ovde došao.
Klupa u nedođiji... to onda i ne bi trebalo da je neka nedođija?
Nadgledanje karavana i rudnika nije bilo moguće izvesti sedenjem na klupi. U srednjem i starom veku za tako nešto su služile tvrđave na uzvišenom i nepristupačnom terenu, zahvaljujući činjenici da je razvoj tadašnjeg oružja bio na mnogo nižem nivou nego danas. Upotreba luka i strele, katapulta i tadašnje artiljerije je itekako bila zavisna od visine na kojoj je onaj koji ispaljuje, pa je veća visina značila i bolji domet - uz bolji pogled na bojno polje. Uzevši to u obzir, pre hiljadu godina su se tvrđave počele graditi od kamena, umesto kao do tad sa drvenim zidom (palisad). Vatreno oružje i artiljerija su svoju revoluciju doživeli u XIV i XV veku pa je zid tvrđave u tom momentu morao da bude mnogo deblji a broj kula veći da bi odbrana mogla da funkcioniše.
Utvrđenje Koznik se nalazi na kupastom brdu visine 900mnv u blizini Aleksandrovca. U blizini je strateški važna raskrsnica a mesto je perfektno za ovaj tip gradnje, budući da je vrh brda sa tri strane praktično nepristupačan (za teške opsadne sprave i potkopavanje i miniranje). Četvrtu (južnu) je trebalo samo bolje utvrditi i to je to.
Ako hoćete da obiđete ovo mesto, par saveta.
Dobro bi bilo da se informišete o položaju cisterne (južni deo tvrđave) pošto je opasno upasti u nju. Četiri bunara su i dalje aktivni i ispunjeni su vodom.
Bolje bi bilo ići sa nekim ko dobro poznaje tvrđavicu, a još bolje bi bilo nositi štapove za bockanje po snegu.
Najbolje od svega bi bilo - ne ići zimi po snegu, a leti zbog poskoka.
Kad sumiramo šta nikako ne treba raditi, a što sam ja upravo uradio, dolazimo i do par interesantnih konstatacija. Recimo jedna prilično čudna konstatacija je da do tvrđave postoji sprovedeno osvetljenje, nešto što u planini poslednje očekujete. Ili konstatacija da se po drvenim delovima konstrukcije nikako ne treba pentrati jer je propadanje praktično pitanje momenta.
Dolazak do vrha brda je moguć sa zapadne strane, tu postoji makadamski put koji kreće sa magistrale i pogodan je za terenska vozila, ili vozila koja vlasnici žele uskoro da prodaju. Postoji i markirana staza koja je dosta strma. Sa severoistočne strane, odnosno iz sela Grčak put je manjeg nagiba i dosta lakši za uspon, osim toga pritom prolazite i krod zaseok Grad.
Snimak je nastao sabiranjem 35 pojedinačnih fotosa od 30sec, objektivom na 14mm. Pošto je ovo očišćena i klonirana verzija, postoji i originalni snimak gde se vidi i genijalno postavljena rasveta na vrhu planine.
Što je najgore, rasveta RADI. Niko je nije opljačkao, demolirao niti na drugi način uništio. Nije da bi mi bilo žao kad bi se to desilo, ali to je druga tema. Ako imate Severnjaču u kadru onda dužina zvezdanih tragova nema nikakve veze sa žižnom daljinom objektiva. Drugim rečima, to što sam ovde iskoristio širokougaoni objektiv za snimanje ne znači da su zvezdani tragovi kraći. Međutim, ako kadar izmestimo tako da bude udaljeniji od Severnjače - situacija se menja u potpunosti.
U ovom slučaju je korišćen teleobjektiv na 250mm:
Ovde su zvezdani tragovi neuporedivo duži, iako je složeno samo devet snimaka od po pola minuta. Međutim, da sam 250mm uperio u Severnjaču - tragovi bi bili neuporedivo kraći, tačnije isto bi bilo kao da je snimljeno širokougaonim objektivom. Teleobjektiv je najbolji način da dobijete duge tragove za vrlo kratko vreme.
Коментари
Постави коментар