KOMETA IZNAD PLANETE MAJMUNA
Dakle, kometa po imenu C/2015 O1 (PANSTARRS) je te večeri nastup započela u sazvežđu Velikog Medveda. Samo da napomenem da je Veliki Medved u proleće u zenitu; prolazak komete kroz zenit je blagoslov koji se ne dešava tako često na severnoj hemisferi i treba ga iskoristiti maksimalno. Njen sjaj na ovom sajtu je predviđen da bude maksimalno 13.6mag a koma je predviđeno da ima prečnik od jednog minuta. Na drugim mestima astronomske zajednice na internetu, recimo na ovom, vidimo da je sjaj komete projektovan na 15.0mag. Ove varijacije nisu nikakvo čudo; komete su poznate kao prilično nepredvidive kad je predviđanje u pitanju. Takođe, sabiranje sjaja koji je "razmazan" na području nepravilnog oblika (podseća na zarez) je jako neprecizno i nezahvalno. Po nekim uobičajenim shvatanjima vizuelnih astronoma, za posmatranje difuznog objekta magnitude 13 i niže bi bio potreban minimalno 16" teleskop (40cm) u divljini i pod tamnim nebom, mada je jednostavna detekcija svakako moguća i u nešto manjim teleskopima. Naročito ako imate nečim da to fotografišete.
Pošto je na dnevnom redu malo teži objekat odlučio da polovinom maja izvidim jednu lokaciju o kojoj se ispredaju bajke: Crni Vrh kod Jagodine. Premda ponegde piše da je to vrh kod Kragujevca, bliži je i dostupniji Jagodini a i katastarski se nalazi na području Jagodine. Jedini problem sa ovim ostrvskim vrhom visine 707m je činjenica da do njega vodi makadam koji ponekad popravi vojska a ponekad civilna vlast (obratite pažnju na upotrebu priloga "ponekad"), a po pravilu te popravke se dese baš pre monsunskih kiša. U prevodu: ako običnim autom krenete velike su šanse da ćete postati kum sa majstorom koji popravlja trap. Ovo mesto ima i svojih dobrih strana: turbulencija je obično mnogo manja nego na Južnom Kučaju a i nebo je prilično tamno na samo 13km vazdušne linije od centra Jagodine, odnosno 16km od centra Kragujevca.
Moj jedini kontakt sa vizuelnom astronomijom je - traženje objekata. To je nešto što ne nameravam da napustim ni kad jednog dana stigne GoTo montaža. Naprosto, orijenacija u tražiocu a zatim u vidnom polju teleskopa je suviše često zabavna i suviše retko frustrirajuća da bi bila napuštena. Ako izuzmemo traženje, sav moj rad se svodi na displej fotoaparata. I upravo te večeri je traženje upalo u onu kategoriju "frustrirajuće". A zašto, odgovor je veoma prost i uvek isti: nedovoljna i neadekvatna priprema. Dakle, imao sam par screenshot-ova iz Winstars-a i Stellarium-a i to je to; nisam se uopšte nešto iscrpnije pripremao. A to je zato što se kometa nalazila nepuna dva stepena od Alioth-a, Epsilon UMa, zvezde u repu magnitude 1.76. Nađem ja otprilike taj deo gde treba snimati, ali tamo naprosto nema ničega. I tako nekoliko puta; i na kraju rešim da snimim taj deo neba za koji mislim da krije kometu, a kasnije se može videti da li je bilo uspešno ili ne.
Jednu stvar sam zaboravio: kometa te magnitude je toliko tamna da je nikakva sila neće izvući na svetlost displeja tamo negde u sred gore zelene; naročito ako je eksponiranje 30sec i ISO1600. Moj je zadatak bio da teleskop pozicioniram naslepo i da ne gubim mnogo vremena na detaljno zumiranje snimaka, ali to je nešto što sam shvatio tek posle dobrih pola sata frustracije. Nebo je bilo vrlo dobro do odlično, svi light-ovi su pokazivali brutalno crno nebo do te mere da sam morao dodatno da proverim podešavanja, da li nisam recimo ISO zaboravio na 800 ili 400...
Poređenja radi, levo je isečak u 100% rezoluciji jednog light-a sa Crnog Vrha, desno iz Končareva. Na desnom snimku je Eskimo nebula ali to je nebitno, ovo je uzeto čisto ilustrativno. Ništa drugo nije menjano na snimcima, takvi su izašli iz kamere.
Ako se prebaci u monohromatski mod i malo rastegne, razlike su još uočljivije:
Ovde je upečatljivo koliko mi (šta mi, ja!) gubimo signala samim tim što se nalazimo na lokacijama koje nisu optimalne. Da se na snimku desno nalazila neka galaksija, njeni periferni delovi bi sasvim sigurno bili potpuno nevidljivi jer nebo (odnosno LP) popuni te periferne delove čiji je sjaj isti ili manji u odnosu na fon neba.
Na stack-u od 32 snimka po pola minuta se kometa jedva uočavala. Razlog nije toliko slab sjaj već algoritam stekinga - kometa se pomerala i svoj ionako mali sjaj rasipala po velikoj površini. Uostalom, probajte da nađete kometu:
Sumnjiva mrlja se nalazi između centra i 11h, evo isečka u 100% rezoluciji:
Iris je opremljen i mnogim drugim korisnim opcijama. Ponekad pomislim da bi Christian Buil zbog svog izuzetnog poznavanja astronomije, fotografije i matematike u srednjem veku obavezno bio spaljen kao veštac. Nama danas ostaje samo da mu se zahvalimo za činjenicu da je njegov program i dalje besplatan - a besplatan je zato što njegovo okruženje nema ni jedan jedini piksel koji upućuje na to da je XXI vek nastupio. Grafički gledano, najveći deo programa se odvija iz komandne linije koja podseća na DOS a ostatak okruženja podseća na starije verzije Windows-a. To je ono što plaćate kod mnogih novijih programa za obradu astrofotki - atraktivan dizajn uvek više košta od ostatka sadržaja, kao uostalom i u svemu ostalom u životu; dok matematika i algoritmi kao što vidimo mogu da se u principu dobiju i besplatno.
Ipak meni to nije smetalo već naprotiv - volim da učestvujem u što je više moguće koraka procesa nastanka fotografije. Za početak je trebalo izmeriti položaj komete na prvom i poslednjem frejmu, a onda izračunati proteklo vreme, odnosno dužinu trajanja snimanja, u ovom slučaju 27 minuta i 48 sekundi. Međutim samu dužinu treba preračunati i izraziti u pikselima po satu (misli se na brzinu prividnog kretanja komete). Kometa se kretala u x ravni odnosno horizontalno +18 piksela a u y vertikalno -7 piksela. Dalje, ovih nepunih pola sata je 0.0196 dana tj 0.4704 sati što daje +38.265 piksela na sat u x ravni i -14.88 u y ravni.
Stvar zbog koje bi Buil bio spaljen je čarobna komanda TRANS2 koja uzima u obzir sve ove gorepomenute parametre. To je proces ponovne registracije snimaka ali ovog puta u odnosu na kretanje komete. Jednostavnim aritmetičkim sabiranjem (komanda ADD2) dobija se ovakav 32-bitni monohromatski stack:
Lenjir u šake i merenje u Photoshopu može da počne: prečnik glave komete je jednak ostalim zvezdama magnitude 10-15mag u kadru i iznosi 7.1 ugaonu sekundu; ništa čudno obzirom da su glave skoro svih kometa oduvek opisivane kao stelarne; koma je prečnika 48 sekundi.
Isti snimak ali stekiran metodom kappa_sigma i u boji; vidi se da nema baš nikakvog vidljivog poboljšanja.
Reč-dve o objektu koji je snimljen. Ova kometa je označena kao C/2015 O1 PANSTARRS i sve te oznake ipak nešto znače. Oznaka C znači da se radi o neperiodičnoj kometi (P označava periodične), dok termin O1 u oznaci komete znači da se radi o prvoj kometi otkrivenoj u periodu druge polovine jula 2015. godine (svaka polovina meseca u godini ima svoje slovo a druga polovina jula je označena sa O). Klasifikacija je dalje ovde malo odstupila od realnog stanja u smislu da su sve komete zapravo periodične, samo zbog lakšeg praćenja u toku istorije sve komete čiji period obilaska oko Sunca iznosi više od 200 godina - smatraju se neperiodičnim. Vrlo često se ranije dešavalo, zapravo redovno je to bio slučaj da se periodične komete koje se iznova vraćaju posmatraju kao zasebna nebeska tela. Hejlijevu kometu (da, Halley se čita Hejli ili Heli, na užas onih malobrojnih koji ne znaju engleski jezik) je recimo otkrivala gomila hroničara svakih sedamdesetak godina i tako par hiljada godina unazad.
Prepreka ovakvom haosu bi bila tačna matematička determinacija kometine putanje, samim tim i predviđanje njenog budućeg dolaska. Smatra se da je nekoliko posmatranja kometinog položaja dovoljno da se računanjem odredi njena putanja - ali se podrazumeva da tih nekoliko posmatranja i beleženja vremena i položaja budu veoma precizni. To je počelo da se radi u XVIII veku a na veoma sličan način se radi i danas, s tim što mnoge komete možemo velikim teleskopima ili Hablom pratiti i u aphelu (najudaljenijem delu putanje). Primera radi, najčuvenija kometa se trenutno nalazi u Hidri i ima magnitudu 25mag. Pošto je granična magnituda Habla 31mag pomislili biste kako bi bilo lepo snimiti dotičnu... Slažem se ali do sada 1P/Halley je snimio jedino njegov kopneni brat VLT i evo tog snimka.
Putanja komete C/2015 O1 je toliko izdužena da je odrednica "neperiodična" zapravo veoma prikladna. U perihelu kometa prilazi Suncu na 3.7 astronomske jedinice a u aphelu se udaljava 74 hiljada astronomskih jedinica. To je nešto više od jedne svetlosne godine! Pritom kometa dostiže srednji sloj Ortovog oblaka. Jasno je da je ovoj kometi potreban dug vremenski period da okonča jedan obilazak oko Sunca, i u njenom slučaju to iznosi sedam miliona godina. Prošli put kad je kometa prolazila pored Zemlje na njenoj površini nije bilo ljudi. Majmun poznat pod nazivom Sahelanthropus je vladao centralnom Afrikom i podela na šimpanze i ljude se još nije ni nazirala. Dovoljno govori činjenica da nemamo dovoljno dokaza da dotičnog pretka proglasimo za sposobnog da hoda na dve noge...
Skeptik sam da ćemo ikada moći da precizno izračunamo položaj Zemlje i ove komete u njenom prethodnom prolazu ovdašnjim ćoškom kosmosa. Sedam miliona godina je strahovito mnogo vremena... Razlog nije toliko procesorska snaga (koja se lako proizvede i napabirči na jednom mestu) koliko nepreciznost podataka koje prikupljamo danas o položaju komete, a što sve može da dovede do veoma velike greške kako sežu putanje u prošlost. Ali to je još i manji problem u odnosu na činjenicu da je u proteklih sedam miliona godina ko zna koliko poznatih i nepoznatih nebeskih tela vršilo svoj gravitacioni uticaj na ovu kometu, menjajući joj putanju.
I sve to zbog krajnje hipotetičke mogućnosti da su majmuni u centralnoj Africi videli ovu kometu na svom nebu, pitajući se kad će kometu ponovo videti i kako će onda taj svet izgledati.
Pošto je na dnevnom redu malo teži objekat odlučio da polovinom maja izvidim jednu lokaciju o kojoj se ispredaju bajke: Crni Vrh kod Jagodine. Premda ponegde piše da je to vrh kod Kragujevca, bliži je i dostupniji Jagodini a i katastarski se nalazi na području Jagodine. Jedini problem sa ovim ostrvskim vrhom visine 707m je činjenica da do njega vodi makadam koji ponekad popravi vojska a ponekad civilna vlast (obratite pažnju na upotrebu priloga "ponekad"), a po pravilu te popravke se dese baš pre monsunskih kiša. U prevodu: ako običnim autom krenete velike su šanse da ćete postati kum sa majstorom koji popravlja trap. Ovo mesto ima i svojih dobrih strana: turbulencija je obično mnogo manja nego na Južnom Kučaju a i nebo je prilično tamno na samo 13km vazdušne linije od centra Jagodine, odnosno 16km od centra Kragujevca.
Moj jedini kontakt sa vizuelnom astronomijom je - traženje objekata. To je nešto što ne nameravam da napustim ni kad jednog dana stigne GoTo montaža. Naprosto, orijenacija u tražiocu a zatim u vidnom polju teleskopa je suviše često zabavna i suviše retko frustrirajuća da bi bila napuštena. Ako izuzmemo traženje, sav moj rad se svodi na displej fotoaparata. I upravo te večeri je traženje upalo u onu kategoriju "frustrirajuće". A zašto, odgovor je veoma prost i uvek isti: nedovoljna i neadekvatna priprema. Dakle, imao sam par screenshot-ova iz Winstars-a i Stellarium-a i to je to; nisam se uopšte nešto iscrpnije pripremao. A to je zato što se kometa nalazila nepuna dva stepena od Alioth-a, Epsilon UMa, zvezde u repu magnitude 1.76. Nađem ja otprilike taj deo gde treba snimati, ali tamo naprosto nema ničega. I tako nekoliko puta; i na kraju rešim da snimim taj deo neba za koji mislim da krije kometu, a kasnije se može videti da li je bilo uspešno ili ne.
Jednu stvar sam zaboravio: kometa te magnitude je toliko tamna da je nikakva sila neće izvući na svetlost displeja tamo negde u sred gore zelene; naročito ako je eksponiranje 30sec i ISO1600. Moj je zadatak bio da teleskop pozicioniram naslepo i da ne gubim mnogo vremena na detaljno zumiranje snimaka, ali to je nešto što sam shvatio tek posle dobrih pola sata frustracije. Nebo je bilo vrlo dobro do odlično, svi light-ovi su pokazivali brutalno crno nebo do te mere da sam morao dodatno da proverim podešavanja, da li nisam recimo ISO zaboravio na 800 ili 400...
Poređenja radi, levo je isečak u 100% rezoluciji jednog light-a sa Crnog Vrha, desno iz Končareva. Na desnom snimku je Eskimo nebula ali to je nebitno, ovo je uzeto čisto ilustrativno. Ništa drugo nije menjano na snimcima, takvi su izašli iz kamere.
Ako se prebaci u monohromatski mod i malo rastegne, razlike su još uočljivije:
Ovde je upečatljivo koliko mi (šta mi, ja!) gubimo signala samim tim što se nalazimo na lokacijama koje nisu optimalne. Da se na snimku desno nalazila neka galaksija, njeni periferni delovi bi sasvim sigurno bili potpuno nevidljivi jer nebo (odnosno LP) popuni te periferne delove čiji je sjaj isti ili manji u odnosu na fon neba.
Na stack-u od 32 snimka po pola minuta se kometa jedva uočavala. Razlog nije toliko slab sjaj već algoritam stekinga - kometa se pomerala i svoj ionako mali sjaj rasipala po velikoj površini. Uostalom, probajte da nađete kometu:
Sumnjiva mrlja se nalazi između centra i 11h, evo isečka u 100% rezoluciji:
Iris je opremljen i mnogim drugim korisnim opcijama. Ponekad pomislim da bi Christian Buil zbog svog izuzetnog poznavanja astronomije, fotografije i matematike u srednjem veku obavezno bio spaljen kao veštac. Nama danas ostaje samo da mu se zahvalimo za činjenicu da je njegov program i dalje besplatan - a besplatan je zato što njegovo okruženje nema ni jedan jedini piksel koji upućuje na to da je XXI vek nastupio. Grafički gledano, najveći deo programa se odvija iz komandne linije koja podseća na DOS a ostatak okruženja podseća na starije verzije Windows-a. To je ono što plaćate kod mnogih novijih programa za obradu astrofotki - atraktivan dizajn uvek više košta od ostatka sadržaja, kao uostalom i u svemu ostalom u životu; dok matematika i algoritmi kao što vidimo mogu da se u principu dobiju i besplatno.
Ipak meni to nije smetalo već naprotiv - volim da učestvujem u što je više moguće koraka procesa nastanka fotografije. Za početak je trebalo izmeriti položaj komete na prvom i poslednjem frejmu, a onda izračunati proteklo vreme, odnosno dužinu trajanja snimanja, u ovom slučaju 27 minuta i 48 sekundi. Međutim samu dužinu treba preračunati i izraziti u pikselima po satu (misli se na brzinu prividnog kretanja komete). Kometa se kretala u x ravni odnosno horizontalno +18 piksela a u y vertikalno -7 piksela. Dalje, ovih nepunih pola sata je 0.0196 dana tj 0.4704 sati što daje +38.265 piksela na sat u x ravni i -14.88 u y ravni.
Stvar zbog koje bi Buil bio spaljen je čarobna komanda TRANS2 koja uzima u obzir sve ove gorepomenute parametre. To je proces ponovne registracije snimaka ali ovog puta u odnosu na kretanje komete. Jednostavnim aritmetičkim sabiranjem (komanda ADD2) dobija se ovakav 32-bitni monohromatski stack:
Lenjir u šake i merenje u Photoshopu može da počne: prečnik glave komete je jednak ostalim zvezdama magnitude 10-15mag u kadru i iznosi 7.1 ugaonu sekundu; ništa čudno obzirom da su glave skoro svih kometa oduvek opisivane kao stelarne; koma je prečnika 48 sekundi.
Isti snimak ali stekiran metodom kappa_sigma i u boji; vidi se da nema baš nikakvog vidljivog poboljšanja.
Reč-dve o objektu koji je snimljen. Ova kometa je označena kao C/2015 O1 PANSTARRS i sve te oznake ipak nešto znače. Oznaka C znači da se radi o neperiodičnoj kometi (P označava periodične), dok termin O1 u oznaci komete znači da se radi o prvoj kometi otkrivenoj u periodu druge polovine jula 2015. godine (svaka polovina meseca u godini ima svoje slovo a druga polovina jula je označena sa O). Klasifikacija je dalje ovde malo odstupila od realnog stanja u smislu da su sve komete zapravo periodične, samo zbog lakšeg praćenja u toku istorije sve komete čiji period obilaska oko Sunca iznosi više od 200 godina - smatraju se neperiodičnim. Vrlo često se ranije dešavalo, zapravo redovno je to bio slučaj da se periodične komete koje se iznova vraćaju posmatraju kao zasebna nebeska tela. Hejlijevu kometu (da, Halley se čita Hejli ili Heli, na užas onih malobrojnih koji ne znaju engleski jezik) je recimo otkrivala gomila hroničara svakih sedamdesetak godina i tako par hiljada godina unazad.
Prepreka ovakvom haosu bi bila tačna matematička determinacija kometine putanje, samim tim i predviđanje njenog budućeg dolaska. Smatra se da je nekoliko posmatranja kometinog položaja dovoljno da se računanjem odredi njena putanja - ali se podrazumeva da tih nekoliko posmatranja i beleženja vremena i položaja budu veoma precizni. To je počelo da se radi u XVIII veku a na veoma sličan način se radi i danas, s tim što mnoge komete možemo velikim teleskopima ili Hablom pratiti i u aphelu (najudaljenijem delu putanje). Primera radi, najčuvenija kometa se trenutno nalazi u Hidri i ima magnitudu 25mag. Pošto je granična magnituda Habla 31mag pomislili biste kako bi bilo lepo snimiti dotičnu... Slažem se ali do sada 1P/Halley je snimio jedino njegov kopneni brat VLT i evo tog snimka.
Putanja komete C/2015 O1 je toliko izdužena da je odrednica "neperiodična" zapravo veoma prikladna. U perihelu kometa prilazi Suncu na 3.7 astronomske jedinice a u aphelu se udaljava 74 hiljada astronomskih jedinica. To je nešto više od jedne svetlosne godine! Pritom kometa dostiže srednji sloj Ortovog oblaka. Jasno je da je ovoj kometi potreban dug vremenski period da okonča jedan obilazak oko Sunca, i u njenom slučaju to iznosi sedam miliona godina. Prošli put kad je kometa prolazila pored Zemlje na njenoj površini nije bilo ljudi. Majmun poznat pod nazivom Sahelanthropus je vladao centralnom Afrikom i podela na šimpanze i ljude se još nije ni nazirala. Dovoljno govori činjenica da nemamo dovoljno dokaza da dotičnog pretka proglasimo za sposobnog da hoda na dve noge...
Skeptik sam da ćemo ikada moći da precizno izračunamo položaj Zemlje i ove komete u njenom prethodnom prolazu ovdašnjim ćoškom kosmosa. Sedam miliona godina je strahovito mnogo vremena... Razlog nije toliko procesorska snaga (koja se lako proizvede i napabirči na jednom mestu) koliko nepreciznost podataka koje prikupljamo danas o položaju komete, a što sve može da dovede do veoma velike greške kako sežu putanje u prošlost. Ali to je još i manji problem u odnosu na činjenicu da je u proteklih sedam miliona godina ko zna koliko poznatih i nepoznatih nebeskih tela vršilo svoj gravitacioni uticaj na ovu kometu, menjajući joj putanju.
I sve to zbog krajnje hipotetičke mogućnosti da su majmuni u centralnoj Africi videli ovu kometu na svom nebu, pitajući se kad će kometu ponovo videti i kako će onda taj svet izgledati.
Коментари
Постави коментар