(NE)VIDLJIVA ZVEZDA
Nije retkost da se u davna (srednjevekovna) vremena astronomske kartografije s vremena na vreme uoči poneka jeres. Jeres bi ovde bila pojava koja krši crkvenu dogmu (koja vuče poreklo još od Aristotela) oko nepromenljivosti nebeske sfere - komete nisu jeres ali nove i supernove bi to svakako bile. Tako je Tycho Brahe 1572. godine uzburkao javnost jer je objavio knjigu De nova stella, koja je precizno opisivala pojavu nove zvezde koju su te jeseni zabeležili mnogi evropski posmatrači.
Doduše Tycho-u je bilo lako: dok je tih dana inkvizicija besnela i u najveće slala ljude na lomaču (sve u svemu preko hiljadu ljudi je spaljeno pod raznim, uglavnom apsurdnim optužbama) na severu je reformacija bila neuporedivo blaža prema onima koji ispoljavaju drugačije mišljenje.
Dok se inkvizicija svojim progonima u suštini trudila da striktno očuva poredak u Papskoj državi, ni John Flamsteed tih problema nije imao. Čak naprotiv - njegov posao je da kartografiše nebo u kontekstu pomorske navigacije, a znamo da je engleskoj imperiji u XVII i kasnije to bilo od krucijalnog značaja. I tako je Flamsteed bio u prilici da pribeleži nešto slično onome što je Brahe otkrio jedan vek pre toga. Bila je to zvezda 3 Cass koju ni vekovima kasnije a ni danas nikako nije moguće ponovo locirati. Doduše u njenoj blizini se nalazi veoma sumnjiv radio-izvor Cassiopeia A, ali se proračun njenog širenja nikako ne poklapa sa položajem zvezde 3 Cass. Verovatno se radi o jednostavno nepreciznosti samog Flamsteed-a, mada je čudno da čovek sa kvadrantom bude neprecizan kad je posao Kraljevskog astronoma jednostavno da bude po svaku cenu precizan.
Sam Flamsteed je bio krajnje zabrinut za svoju naučnu reputaciju za slučaj da se otkrije i najmanja njegova greška, makar i nenamerna. Zbog toga je ceo svoj radni vek proveo u opsesivnom proveravanju rezultata svojih posmatranja, pa je izostalo objavljivanje toliko željenog atlasa - objavljen je tek nakon njegove smrti. Ovi čudni fenomeni sa zvezdama kojih čas ima a čas nema svakako su bili jedan od glavnih razloga zašto je Flamsteed oklevao sa objavljivanjem atlasa. Drugi takav fenomen je bila zvezda koju je Bayer označio kao x Cygni (chi - čita se hi) i koju je ubeležio kao zvezdu četvrte magnitude. Flamsteed je tu zvezdu označio kao 17 Cyg, belu zvezdu pete magnitude. Budući da je tačno jedan stepen južno prava zvezda x Cygni, jasno je da je Flamsteed gledao u momentu oko minimuma, jer - očigledno je da je x Cygni promenljiva.
Naravno da je nepromenljivost nebesa kao dogma otišla u paramparčad tih godina - Gottfried Kirch je dobrim delom zaslužan za to. On je, prateći situaciju oko Novae Vulpeculae (zvanično prva nova zabeležena u istoriji, prethodno su uočavane supernove), u junu 1686.g. primetio da se Bayer-ova x Cygni ne može detektovati. Nastavio je da osmatra taj sektor i u oktobru iste godine ponovo uočio zvezdu magnitude 5. Vremenom je odredio period promenljive: 404.5 dana.
Danas se mi skoro u potpunosti slažemo sa njegovim procenama oko perioda (uzimamo 408 dana), s tim da je i sam Kirch napomenuo da periodi variraju u dužini. Takođe nema jasnog pravila oko maksimalnog sjaja - sve između 4.0 i 6.0mag je uobičajeno, mada maksimum ponekad izlazi i iz tog opsega. Minimum je obično između 11 i 14mag.
Ovo su prilično velike oscilacije čak i za jednu dugoperiodičnu promenljivu. U pitanju je Mira tip promenljive čiji sjaj više ili manje haotično osciluje za oko 1500-10 000 puta u proseku. Takođe je zanimljivo da je njen prečnik najveći blizu minimuma (prosečan čovek bi mislio da je obrnuto) dok su sjaj i temperatura u minimumu, logično, minimalni. Posledično, možemo pretpostaviti a to je i potvrđeno da je njen prečnik zapravo najmanji mesec dana pre maksimuma. Ovo je potvrđeno interferometrijom, gde je izmereno da prečnik šeta od 19 do 26mas.
Spektralni tip ove zvezde je padao u M klasu u XIX veku. Tada se spektar merio samo na najsjajnijim zvezdama, dakle ovde u maksimumu, i zaista bi se reklo da x Cygni može da se nađe na kraju M klase ali danas je upravo iz razloga lakše diferencijacije uspostavljena S klasa. Unutar te klase dominira cirkonijumska apsorpciona linija (ZrO). Dakle, x Cygni šeta od S6 do S9, a ponekad u minimumu se desi da bude i S10 - za ovu poslednju kategoriju je x Cygni jedini primer na nebu.
Pošto je ovo snimano polovinom septembra, dakle oko mesec dana pre zvezdinog maksimuma, moglo bi se reći da je njen prečnik na minimumu. Upravo u tom momentu je karakteristično da počinje eksplozivni porast sjaja koji za mesec dana iznosi prosečno oko 4-4.5 magnituda. Ja nisam bio u prilici da snimam porast sjaja, jesen je potpuno nezahvalna za astrofotografiju zbog oblaka, ali ako sve bude kako treba u maju sledeće godine imaćemo minimum. Biće to lepa prilika da se ponovi ovaj isti kadar.
Doduše Tycho-u je bilo lako: dok je tih dana inkvizicija besnela i u najveće slala ljude na lomaču (sve u svemu preko hiljadu ljudi je spaljeno pod raznim, uglavnom apsurdnim optužbama) na severu je reformacija bila neuporedivo blaža prema onima koji ispoljavaju drugačije mišljenje.
Dok se inkvizicija svojim progonima u suštini trudila da striktno očuva poredak u Papskoj državi, ni John Flamsteed tih problema nije imao. Čak naprotiv - njegov posao je da kartografiše nebo u kontekstu pomorske navigacije, a znamo da je engleskoj imperiji u XVII i kasnije to bilo od krucijalnog značaja. I tako je Flamsteed bio u prilici da pribeleži nešto slično onome što je Brahe otkrio jedan vek pre toga. Bila je to zvezda 3 Cass koju ni vekovima kasnije a ni danas nikako nije moguće ponovo locirati. Doduše u njenoj blizini se nalazi veoma sumnjiv radio-izvor Cassiopeia A, ali se proračun njenog širenja nikako ne poklapa sa položajem zvezde 3 Cass. Verovatno se radi o jednostavno nepreciznosti samog Flamsteed-a, mada je čudno da čovek sa kvadrantom bude neprecizan kad je posao Kraljevskog astronoma jednostavno da bude po svaku cenu precizan.
Sam Flamsteed je bio krajnje zabrinut za svoju naučnu reputaciju za slučaj da se otkrije i najmanja njegova greška, makar i nenamerna. Zbog toga je ceo svoj radni vek proveo u opsesivnom proveravanju rezultata svojih posmatranja, pa je izostalo objavljivanje toliko željenog atlasa - objavljen je tek nakon njegove smrti. Ovi čudni fenomeni sa zvezdama kojih čas ima a čas nema svakako su bili jedan od glavnih razloga zašto je Flamsteed oklevao sa objavljivanjem atlasa. Drugi takav fenomen je bila zvezda koju je Bayer označio kao x Cygni (chi - čita se hi) i koju je ubeležio kao zvezdu četvrte magnitude. Flamsteed je tu zvezdu označio kao 17 Cyg, belu zvezdu pete magnitude. Budući da je tačno jedan stepen južno prava zvezda x Cygni, jasno je da je Flamsteed gledao u momentu oko minimuma, jer - očigledno je da je x Cygni promenljiva.
Naravno da je nepromenljivost nebesa kao dogma otišla u paramparčad tih godina - Gottfried Kirch je dobrim delom zaslužan za to. On je, prateći situaciju oko Novae Vulpeculae (zvanično prva nova zabeležena u istoriji, prethodno su uočavane supernove), u junu 1686.g. primetio da se Bayer-ova x Cygni ne može detektovati. Nastavio je da osmatra taj sektor i u oktobru iste godine ponovo uočio zvezdu magnitude 5. Vremenom je odredio period promenljive: 404.5 dana.
Danas se mi skoro u potpunosti slažemo sa njegovim procenama oko perioda (uzimamo 408 dana), s tim da je i sam Kirch napomenuo da periodi variraju u dužini. Takođe nema jasnog pravila oko maksimalnog sjaja - sve između 4.0 i 6.0mag je uobičajeno, mada maksimum ponekad izlazi i iz tog opsega. Minimum je obično između 11 i 14mag.
Ovo su prilično velike oscilacije čak i za jednu dugoperiodičnu promenljivu. U pitanju je Mira tip promenljive čiji sjaj više ili manje haotično osciluje za oko 1500-10 000 puta u proseku. Takođe je zanimljivo da je njen prečnik najveći blizu minimuma (prosečan čovek bi mislio da je obrnuto) dok su sjaj i temperatura u minimumu, logično, minimalni. Posledično, možemo pretpostaviti a to je i potvrđeno da je njen prečnik zapravo najmanji mesec dana pre maksimuma. Ovo je potvrđeno interferometrijom, gde je izmereno da prečnik šeta od 19 do 26mas.
Spektralni tip ove zvezde je padao u M klasu u XIX veku. Tada se spektar merio samo na najsjajnijim zvezdama, dakle ovde u maksimumu, i zaista bi se reklo da x Cygni može da se nađe na kraju M klase ali danas je upravo iz razloga lakše diferencijacije uspostavljena S klasa. Unutar te klase dominira cirkonijumska apsorpciona linija (ZrO). Dakle, x Cygni šeta od S6 do S9, a ponekad u minimumu se desi da bude i S10 - za ovu poslednju kategoriju je x Cygni jedini primer na nebu.
Pošto je ovo snimano polovinom septembra, dakle oko mesec dana pre zvezdinog maksimuma, moglo bi se reći da je njen prečnik na minimumu. Upravo u tom momentu je karakteristično da počinje eksplozivni porast sjaja koji za mesec dana iznosi prosečno oko 4-4.5 magnituda. Ja nisam bio u prilici da snimam porast sjaja, jesen je potpuno nezahvalna za astrofotografiju zbog oblaka, ali ako sve bude kako treba u maju sledeće godine imaćemo minimum. Biće to lepa prilika da se ponovi ovaj isti kadar.
Коментари
Постави коментар