KAD JUTARNJA KOMETA POSTANE VEČERNJA
Čovek po imenu Minoru Honda je neposredno pre II svetskog rata počeo da radi u opservatoriji Hirošima. U toku svog profesionalnog života otkrio je dvanaest kometa, nekoliko novih i asteroida. Jedan od tih asteroida je i nazvan po njemu (3904 Honda).
Život češkog astronoma Antonina Mrkosa je bio mnogo zanimljiviji: učestvovao je u dve sovjetske ekspedicije na Južni Pol, a pred treću je greškom popio koncentrovani rastvarač zbog čega je jedva ostao živ. Mrkos je sumnjao da je neko pokušao da ga otruje i do kraja života je imao ozbiljne posledice. Razume se da nije ni učestvovao u ekspediciji. Osim opisanog avanturizma, Mrkos je otkrio 13 kometa i skoro 300 asteroida.
Ljudmila Pajdušakova je takođe kao astronom otkrila gomilu kometa, a poznata je i po emotivnoj vezi koju je imala sa Mrkosom. Eh... mladost - ludost.
Ovo troje su najdirektnije povezani u slučaju otkrića komete 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova. Redosled je bio baš taj: Honda je prvi otkrio kometu 1948.godine a drugo dvoje su kasnije prvi potvrdili otkriće.
U drugoj polovini decembra 2016 godine ova kometa je prošla perihel, odnosno tačku najbližu Suncu, i to na udaljenosti od 0.5 AU. Nakon toga u periodu oko 11. februara su Zemlja i kometa 45P sustigle jedna drugu i prošle na odstojanju od svega 0.1 AU. Rezultat: iz statusa jutarnje komete u roku od nekoliko dana 45P se prebacila u večernju kometu, koja se pritom još jako brzo prividno kreće na nebu.
Na ovom snimku se gore levo vidi mala svetla mrljica - to je 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova; mutna svetla mrljica dole desno je zbijeno jato M3, prastara gomila sastavljena iz pola miliona zvezda. Tu je i NGC5466, umanjena verzija prethodnog jata.
Ako neko sumnja u sposobnosti Canon-ove pedesetice f1.8, evo šta se sve vidi na stack-u od 16x8sec, f2.5, dakle ukupno faktički dva minuta. I to bez praćenja:
Magnitudu komete je jako teško u tom momentu proceniti; ono što se vidi to je da je površina kome na snimku dosta velika ali je sjaj mali. Pomaže relativna blizina komete i Zemlje, pošto je snimano 16. februara, ali je to mač sa dve oštrice. Prilikom mimoilaženja komete i Zemlje, kometa na nebu ima relativno veliku prividnu brzinu, što malo komplikuje fotografiju. To je i razlog zašto sam odabrao pedeseticu a ne teleskop; a ni praćenje mi nije u suštini bilo potrebno. Za ta dva minuta kometa je napravila fin trag, pa ako napravimo inverziju i uvećamo videćemo crticu umesto detalja:
Granična zvezdana magnituda je između 12 i 13. Dijametar kome je oko 30 minuta (to je prečnik punog Meseca) a procenjena magnituda komete 7.5-8, mada kad je o magnitudi reč radi se o softverskoj interpolaciji a ne o rezultatu merenja. Da sam upotrebio teleskop imao bih duže ekspozicije i dosta veću komu, ali isto tako ne bi bilo naznaka repa. Pritom bi kometa napravila trag toliko dug da bi zauzeo veći deo vidnog polja.
O ovoj kometi znamo dosta, pre svega jer je periodična pa se prilike za izučavanje ponavljaju na svakih pet do pet ipo godina. Prečnik nukleusa ove patuljaste komete se procenjuje na 0.9-1.3km, a boja kome je prelepa zelenkasta. Razlog je dvoatomski ugljenik, egzotična vrsta gasa koji postoji samo na preko 3500C i u vakuumu, a ispod te temperature se kondenzuje u grafit.
Osobina ove komete u perihelu je da veoma rapidno dobija i gubi sjaj; te oscilacije su više izražene od uobičajenih kad su druge komete u pitanju.
Malo sam se izveštio da stakiram više snimaka neba sa tripoda, uključujući rešavanje rotacije polja. Ovo je podrazumevalo da prilikom rotacije (desni taster>free transform) centralnu tačku pomerim daleko van snimka - u predelu gde je Severnjača ili južni nebeski pol, u zavisnosti šta je bliže. Nakon toga se zemlja lako rešava, ponovo se sve stakira ali bez pomaka, i to se putem maski lako i lepo uklopi. Uostalom, evo rezultata od 5 snimaka po 30sec:
Dakle kometa se vidi malo iznad i ulevo od čeke. Nije baš lako vidljiva (golim okom potpuno je nevidljiva) ali se oštrom obradom (curves) može izvući nešto detalja, odnosno samo naznake kome.
Osim ovoga, bilo mi je interesantno da okinem još po neki pejzaž, evo rezultata (sve su 6x30sec, osim zadnje koja je pojedinačni snimak) - Orion:
Draco - vidi se airglow oko horizonta, logično, jer to je Južni Kučaj:
Život češkog astronoma Antonina Mrkosa je bio mnogo zanimljiviji: učestvovao je u dve sovjetske ekspedicije na Južni Pol, a pred treću je greškom popio koncentrovani rastvarač zbog čega je jedva ostao živ. Mrkos je sumnjao da je neko pokušao da ga otruje i do kraja života je imao ozbiljne posledice. Razume se da nije ni učestvovao u ekspediciji. Osim opisanog avanturizma, Mrkos je otkrio 13 kometa i skoro 300 asteroida.
Ljudmila Pajdušakova je takođe kao astronom otkrila gomilu kometa, a poznata je i po emotivnoj vezi koju je imala sa Mrkosom. Eh... mladost - ludost.
Ovo troje su najdirektnije povezani u slučaju otkrića komete 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova. Redosled je bio baš taj: Honda je prvi otkrio kometu 1948.godine a drugo dvoje su kasnije prvi potvrdili otkriće.
U drugoj polovini decembra 2016 godine ova kometa je prošla perihel, odnosno tačku najbližu Suncu, i to na udaljenosti od 0.5 AU. Nakon toga u periodu oko 11. februara su Zemlja i kometa 45P sustigle jedna drugu i prošle na odstojanju od svega 0.1 AU. Rezultat: iz statusa jutarnje komete u roku od nekoliko dana 45P se prebacila u večernju kometu, koja se pritom još jako brzo prividno kreće na nebu.
Ako neko sumnja u sposobnosti Canon-ove pedesetice f1.8, evo šta se sve vidi na stack-u od 16x8sec, f2.5, dakle ukupno faktički dva minuta. I to bez praćenja:
Magnitudu komete je jako teško u tom momentu proceniti; ono što se vidi to je da je površina kome na snimku dosta velika ali je sjaj mali. Pomaže relativna blizina komete i Zemlje, pošto je snimano 16. februara, ali je to mač sa dve oštrice. Prilikom mimoilaženja komete i Zemlje, kometa na nebu ima relativno veliku prividnu brzinu, što malo komplikuje fotografiju. To je i razlog zašto sam odabrao pedeseticu a ne teleskop; a ni praćenje mi nije u suštini bilo potrebno. Za ta dva minuta kometa je napravila fin trag, pa ako napravimo inverziju i uvećamo videćemo crticu umesto detalja:
Granična zvezdana magnituda je između 12 i 13. Dijametar kome je oko 30 minuta (to je prečnik punog Meseca) a procenjena magnituda komete 7.5-8, mada kad je o magnitudi reč radi se o softverskoj interpolaciji a ne o rezultatu merenja. Da sam upotrebio teleskop imao bih duže ekspozicije i dosta veću komu, ali isto tako ne bi bilo naznaka repa. Pritom bi kometa napravila trag toliko dug da bi zauzeo veći deo vidnog polja.
O ovoj kometi znamo dosta, pre svega jer je periodična pa se prilike za izučavanje ponavljaju na svakih pet do pet ipo godina. Prečnik nukleusa ove patuljaste komete se procenjuje na 0.9-1.3km, a boja kome je prelepa zelenkasta. Razlog je dvoatomski ugljenik, egzotična vrsta gasa koji postoji samo na preko 3500C i u vakuumu, a ispod te temperature se kondenzuje u grafit.
Osobina ove komete u perihelu je da veoma rapidno dobija i gubi sjaj; te oscilacije su više izražene od uobičajenih kad su druge komete u pitanju.
Malo sam se izveštio da stakiram više snimaka neba sa tripoda, uključujući rešavanje rotacije polja. Ovo je podrazumevalo da prilikom rotacije (desni taster>free transform) centralnu tačku pomerim daleko van snimka - u predelu gde je Severnjača ili južni nebeski pol, u zavisnosti šta je bliže. Nakon toga se zemlja lako rešava, ponovo se sve stakira ali bez pomaka, i to se putem maski lako i lepo uklopi. Uostalom, evo rezultata od 5 snimaka po 30sec:
Dakle kometa se vidi malo iznad i ulevo od čeke. Nije baš lako vidljiva (golim okom potpuno je nevidljiva) ali se oštrom obradom (curves) može izvući nešto detalja, odnosno samo naznake kome.
Osim ovoga, bilo mi je interesantno da okinem još po neki pejzaž, evo rezultata (sve su 6x30sec, osim zadnje koja je pojedinačni snimak) - Orion:
Draco - vidi se airglow oko horizonta, logično, jer to je Južni Kučaj:
Коментари
Постави коментар