MARS, SATURN I ANTARES IZNAD RTNJA
Termin "planeta" dugujemo starim Grcima. To bi u prevodu značilo lutalica, odnosno lutajuća zvezda. A Grci su, isto kao i mnoge civilizacije pre njih, znali za pet lutajućih zvezda koje se nikad dvaput nisu javljale na istom mestu.
Planete su najčešće dobijale imena božanstava, nekako je to bilo najjednostavnije. A sve planete su na nebu pravile u jednom momentu petlje, odnosno umele su da zastanu i na jedno vreme da putuju unazad. To je bilo najkarakterističnije za Merkur i Veneru, mnogo manje za Mars a za ostale planete je to bilo teže uočljivo, ali ipak prisutno.
I eto razloga za teorije zavere u Starom Veku, kao i mogućnosti da prevaranti zgrnu pare. Konkretno astrolozi i dan-danas početak petlje neke planete definišu kao "zastoj" i to tumače kao nepovoljne prilike za sve koji su povezani sa tom planetom.
Mars je planeta koja je dobila ime po Rimskom bogu rata. Vrlo je jasno zašto je to tako ako se pogleda krvavo-crvena boja te planete. Ako preskočimo sva manje bitna beleženja posmatranja Marsa kroz istoriju, vrlo brzo dolazimo do renesansne prekretnice: Tiho Brahe je prvi čovek kome je palo na pamet da izmeri diurnalu paralaksu Marsa. I to golim okom - kasnije je ovo merenje ponovio Kristijan Hajgens teleskopom. Razlog je bio merenje distance Mars-Zemlja, a kasnije posredno i Zemlja-Sunce.
Princip je u suštini jednostavan i bazira se na promeni položaja Marsa u odnosu na fiksne zvezde. Položaj se meri ujutru i uveče (ili obrnuto) a razlika u prostoru se notificira - to bi bio najkraći i najjednostavniji opis. U praksi treba računati da je brzina rotacije Zemlje 1km za četiri sekunde meni ovde u Jagodini; na ekvatoru duplo brže, a brzina Zemlje oko Sunca mi je 120 puta veća: oko 30km/sec. Kad se sve to uračuna i izmeri ispada da jutarnja merenja položaja Marsa malo "požure" a večernja malo "zakasne" u odnosu na proračunate položaje. Razlika predstavlja jedan Zemljin ekvatorski prečnik i eto paralakse. Dobro, nije baš jedan ceo prečnik jer se Mars ne meri na horizontu, ali nebitno, i to se lako da izračunati kad se uzme u obzir ugaona visina planete nad horizontom.
Još samo da napomenem da je Mars vrlo blizu svoje opozicije (za mesec dana) i da u momentu nastanka ove fotke ima prečnik oko 12 sekundi. Dakle, planetarni fotografi - vreme je da se na njega obrati pažnja, u opoziciji će imati 18".
Na ovom kompozitu od 38 snimaka ekspozicije po 30sec kroz 50mm objektiv se vidi desno trag Marsa iznad Rtnja koji i nije baš crven. Razlog je taj što Mars jeste najcrvenija planeta ali to svakako nije najcrveniji objekat u svemiru: pogledajte zvezdu u donjem desnom uglu.
To su primetili i stari Grci pa su zvezdu prosto nazvali Anti-Ares, odnosno suparnik boga rata. Danas mi ovu zvezdu zovemo Antares - crveni supergigant je jedan od kandidata za eksploziju supernove koja može da se desi svakog momenta, a na osnovu onog što danas znamo sasvim sigurno će se desiti u narednih par stotina hiljada godina.
I da bi zamešateljstvo bilo veće, iznad levog vrha (Šiljak) komotno izlazi Saturn. Jedino nisam obeležio šljivu, eto.
Planete su najčešće dobijale imena božanstava, nekako je to bilo najjednostavnije. A sve planete su na nebu pravile u jednom momentu petlje, odnosno umele su da zastanu i na jedno vreme da putuju unazad. To je bilo najkarakterističnije za Merkur i Veneru, mnogo manje za Mars a za ostale planete je to bilo teže uočljivo, ali ipak prisutno.
I eto razloga za teorije zavere u Starom Veku, kao i mogućnosti da prevaranti zgrnu pare. Konkretno astrolozi i dan-danas početak petlje neke planete definišu kao "zastoj" i to tumače kao nepovoljne prilike za sve koji su povezani sa tom planetom.
Mars je planeta koja je dobila ime po Rimskom bogu rata. Vrlo je jasno zašto je to tako ako se pogleda krvavo-crvena boja te planete. Ako preskočimo sva manje bitna beleženja posmatranja Marsa kroz istoriju, vrlo brzo dolazimo do renesansne prekretnice: Tiho Brahe je prvi čovek kome je palo na pamet da izmeri diurnalu paralaksu Marsa. I to golim okom - kasnije je ovo merenje ponovio Kristijan Hajgens teleskopom. Razlog je bio merenje distance Mars-Zemlja, a kasnije posredno i Zemlja-Sunce.
Princip je u suštini jednostavan i bazira se na promeni položaja Marsa u odnosu na fiksne zvezde. Položaj se meri ujutru i uveče (ili obrnuto) a razlika u prostoru se notificira - to bi bio najkraći i najjednostavniji opis. U praksi treba računati da je brzina rotacije Zemlje 1km za četiri sekunde meni ovde u Jagodini; na ekvatoru duplo brže, a brzina Zemlje oko Sunca mi je 120 puta veća: oko 30km/sec. Kad se sve to uračuna i izmeri ispada da jutarnja merenja položaja Marsa malo "požure" a večernja malo "zakasne" u odnosu na proračunate položaje. Razlika predstavlja jedan Zemljin ekvatorski prečnik i eto paralakse. Dobro, nije baš jedan ceo prečnik jer se Mars ne meri na horizontu, ali nebitno, i to se lako da izračunati kad se uzme u obzir ugaona visina planete nad horizontom.
Još samo da napomenem da je Mars vrlo blizu svoje opozicije (za mesec dana) i da u momentu nastanka ove fotke ima prečnik oko 12 sekundi. Dakle, planetarni fotografi - vreme je da se na njega obrati pažnja, u opoziciji će imati 18".
Na ovom kompozitu od 38 snimaka ekspozicije po 30sec kroz 50mm objektiv se vidi desno trag Marsa iznad Rtnja koji i nije baš crven. Razlog je taj što Mars jeste najcrvenija planeta ali to svakako nije najcrveniji objekat u svemiru: pogledajte zvezdu u donjem desnom uglu.
To su primetili i stari Grci pa su zvezdu prosto nazvali Anti-Ares, odnosno suparnik boga rata. Danas mi ovu zvezdu zovemo Antares - crveni supergigant je jedan od kandidata za eksploziju supernove koja može da se desi svakog momenta, a na osnovu onog što danas znamo sasvim sigurno će se desiti u narednih par stotina hiljada godina.
I da bi zamešateljstvo bilo veće, iznad levog vrha (Šiljak) komotno izlazi Saturn. Jedino nisam obeležio šljivu, eto.
Коментари
Постави коментар