ASTEROID KOJI TO NIJE
Kada su momci iz Catalina Sky Survey otkrili ovaj objekt (C/2013 US10) i proglasili ga istog momenta asteroidom pre dve godine, bila je Noć veštica. Da li je ta atmosfera bila odgovorna za malu zabunu - ne zna se, ali je sasvim sigurno da iz tog ugla niko nije mogao unapred da predpostavi šta će se desiti.
A desilo se da su otkrili najlepšu kometu 2015-te godine.
Mogu da zamislim njihovo čuđenje kad je asteroid ubrzo počeo da kuva i pokazuje znake kome.
Svrha projekta Catalina je otkrivanje i praćenje asteroida, kometa i NEO objekata (Near Earth Objects, oni koji prolaze blizu naše planete i mogu biti opasni). U tom cilju koriste se dva Schmidt teleskopa, jedan od 1.5m i drugi od 68cm aperture; vrlo karakterističnog f-odnosa za Schmidt kamere: f2 i f1.7. To obezbeđuje kratke ekspozicije na kojima se sve vidi što bi trebalo da se vidi, uz karakteristično široko vidno polje.
Recimo da je na jednoj jedinoj ekspoziciji od 30sec moguće snimiti zvezdu 21.5 magnitude!
Vidno polje većeg teleskopa je jedan ugaoni stepen a drugog 3x3 stepena. Idealno za brze pretrage.
Ugledao sam se na Amerikance i rešio da im pokažem kako se to radi. Krenuo sam da uradim isto što i oni; pritom takođe koristeći 30sec, široko vidno polje i široku blendu. Naravno, izbor je pao na Canon EF 50, zaustavljen na f2.8 - nisam hteo da koristim ruski helios. Ne da ne bih povredio patriotska osećanja amerikanaca, već jednostavno zato što je rusko staklo jednostavno optički mnogo lošije.
Planirao sam da snimim mlad Mesec, Veneru i kometu 8. decembra ali je tada bilo oblačno. Posle nekoliko dana se razvedrilo i opcija je bila da još nešto uguram u kadar, recimo neku planinu. Tako sam sve izračunao i isplanirao u metar i sekundu, odakle i čime. Dole vidite Jagodinu, iza je planina Rtanj a na nebu Venera i kometa Catalina C/2013 US10.
Čekajte, ne vidite Rtanj? Ni ja.
Magla i sumaglica u dolini Morave su potpuno onemogućile pogled na planinu. Mislim da sad ameri vrište od smeha.
Sve je snimljeno sa tripoda, ukupno 30 snimaka po pola minuta na f2.8 i ISO1600. U obradi sam pokušao na nekoliko načina da nateram Iris da sažvaće fajlove, ali nije išlo. Zato sam na svim snimcima obrisao zemlju i TIF-ove ubacio u DSS, kasnije sam povo uklopio nebo i zemlju.
U obradi se jedva pojavio rep koga apsolutno ni u naznakama nema na pojedinačni snimcima.
Ono što je čudno to je da je kometin rep usmeren nadole i blago udesno a ne nasuprot Sunca (koje je dole levo). To je sad iz ove perspektive malo nelogično, ali setimo se da komete imaju dva repa: jonski i rep sastavljen iz prašine. Ovde se vidi prašina; ona ukazuje na putanju komete - to je neka vrsta traga koji je kometa ostavila iza sebe. Jonski rep je, nasuproto tome, uvek okrenut na suprotnu stranu od Sunca.
Na osnovu vidljivog repića možemo da zaključimo da će ova kometa narednih meseci da se kreće prema Arkturusu i dalje prema Canes Venatici. Inače se očekuje da 12. januara 2016g kometa bude najbliža Zemlji (0.7 A.J.) a Suncu je bila najbliža 6. novembra. Faktički, sad se kometa udaljuje od Sunca a lagano približava nama.
U praksi to je i razlog za relativno dugo stagniranje kometinog sjaja na oko 6mag. Vremenom se ipak očekuje da sjaj padne ali ćemo itekako imati prilike za fotografisanje. Inače je trenutno udaljena od nas oko 1.3 A. J.
A desilo se da su otkrili najlepšu kometu 2015-te godine.
Mogu da zamislim njihovo čuđenje kad je asteroid ubrzo počeo da kuva i pokazuje znake kome.
Svrha projekta Catalina je otkrivanje i praćenje asteroida, kometa i NEO objekata (Near Earth Objects, oni koji prolaze blizu naše planete i mogu biti opasni). U tom cilju koriste se dva Schmidt teleskopa, jedan od 1.5m i drugi od 68cm aperture; vrlo karakterističnog f-odnosa za Schmidt kamere: f2 i f1.7. To obezbeđuje kratke ekspozicije na kojima se sve vidi što bi trebalo da se vidi, uz karakteristično široko vidno polje.
Recimo da je na jednoj jedinoj ekspoziciji od 30sec moguće snimiti zvezdu 21.5 magnitude!
Vidno polje većeg teleskopa je jedan ugaoni stepen a drugog 3x3 stepena. Idealno za brze pretrage.
Ugledao sam se na Amerikance i rešio da im pokažem kako se to radi. Krenuo sam da uradim isto što i oni; pritom takođe koristeći 30sec, široko vidno polje i široku blendu. Naravno, izbor je pao na Canon EF 50, zaustavljen na f2.8 - nisam hteo da koristim ruski helios. Ne da ne bih povredio patriotska osećanja amerikanaca, već jednostavno zato što je rusko staklo jednostavno optički mnogo lošije.
Planirao sam da snimim mlad Mesec, Veneru i kometu 8. decembra ali je tada bilo oblačno. Posle nekoliko dana se razvedrilo i opcija je bila da još nešto uguram u kadar, recimo neku planinu. Tako sam sve izračunao i isplanirao u metar i sekundu, odakle i čime. Dole vidite Jagodinu, iza je planina Rtanj a na nebu Venera i kometa Catalina C/2013 US10.
Čekajte, ne vidite Rtanj? Ni ja.
Magla i sumaglica u dolini Morave su potpuno onemogućile pogled na planinu. Mislim da sad ameri vrište od smeha.
Sve je snimljeno sa tripoda, ukupno 30 snimaka po pola minuta na f2.8 i ISO1600. U obradi sam pokušao na nekoliko načina da nateram Iris da sažvaće fajlove, ali nije išlo. Zato sam na svim snimcima obrisao zemlju i TIF-ove ubacio u DSS, kasnije sam povo uklopio nebo i zemlju.
U obradi se jedva pojavio rep koga apsolutno ni u naznakama nema na pojedinačni snimcima.
Ono što je čudno to je da je kometin rep usmeren nadole i blago udesno a ne nasuprot Sunca (koje je dole levo). To je sad iz ove perspektive malo nelogično, ali setimo se da komete imaju dva repa: jonski i rep sastavljen iz prašine. Ovde se vidi prašina; ona ukazuje na putanju komete - to je neka vrsta traga koji je kometa ostavila iza sebe. Jonski rep je, nasuproto tome, uvek okrenut na suprotnu stranu od Sunca.
Na osnovu vidljivog repića možemo da zaključimo da će ova kometa narednih meseci da se kreće prema Arkturusu i dalje prema Canes Venatici. Inače se očekuje da 12. januara 2016g kometa bude najbliža Zemlji (0.7 A.J.) a Suncu je bila najbliža 6. novembra. Faktički, sad se kometa udaljuje od Sunca a lagano približava nama.
U praksi to je i razlog za relativno dugo stagniranje kometinog sjaja na oko 6mag. Vremenom se ipak očekuje da sjaj padne ali ćemo itekako imati prilike za fotografisanje. Inače je trenutno udaljena od nas oko 1.3 A. J.
Коментари
Постави коментар