ZATVARANJE SEZONE
Računam da je ovo bila zadnja prilika ove godine da fotografišem munje noću. Kod nas u kontinentalnim predelima olujni oblaci se razvijaju noću isključivo u toplijoj polovini godine, za razliku od morske obale gde je to moguće praktično preko cele godine a naročito u jesen i zimu (kad je more toplo a kopno hladno).
U proleće može i da se desi neka oluja, ali je to skoro uvek danju; dok noćne oluje imamo prilike da vidimo samo u toku leta.
Pošto je 24. septembra sa jugoistoka nadirao jak i hladan vetar na srednjim i velikim visinama, tzv jet-stream, to je i definisalo pravac u kom će se kretati oluje. Zatekli smo se sasvim slučajno u autu, sa tripodom i fotoaparatom pa smo mogli da odemo do brda istočno od Jagodine, tj u pravcu Despotovca. Time sam imao fenomenalan pogled na nekoliko olujnih sistema koji su, jedan za drugim, prelazili uzduž masivom Juhora; od Paraćina do poteza severno od Kragujevca.
Nakon što sam se smestio na livadici koja je malo niže od puta, za slučaj da opali grom, postavio sam opremu. Pravac iz kog su dolazile oluje (JI) je bio čist a ova stranica mi je preko telefona pokazala gde su otprilike ćelije i gde ih treba očekivati. Preko mene ne bi trebalo ništa da prođe cele večeri, sudeći po podacima - ispostavilo se da je tako i bilo. Živela tehnologija, dole konzervativizam, besplatan šou je mogao da počne.
Opalio sam nekoliko test-fotki, ova konkretno je snimljena na 19mm žižne daljine i vreme je iznosilo 8 sekundi. Pošto je Mesec bio skoro pun nebo je bilo plavo ali džabe; od oblaka se skoro ništa nije videlo. Srećom kad nema astrofotografije tu su munje (bar ovog puta).
Sledeći fotos je kompozit od desetak pojedinačnih, snimljenih kroz 50mm, f4.0, ISO800, 8 sekundi. Sklapanje u Photoshopu (treba biti malo familijaran sa layer-ima i onda je sve pesma):
U prvom planu je Jagodina, iza nje Crni Vrh a iza njega okolina Kragujevca. Tamo je otprilike te noći bilo veselo...
Primetite koliko je na ovoj slici manje šuma nego na prethodnoj (iako je, apsurdno, prva na manjem ISO). To je usled stacking-a, najvećeg izuma u astrofotografiji u zadnjih... onoliko godina koliko postoje digitalni senzori.
Sledeće je bilo da uhvatim širokougaoni pogled na odlazeću oluju. Dve ekspozicije od po 15 sekundi, jedna za munje dole i jedna za unutrašnje munje gore. Imajte u vidu da je vrh ovog oblaka oko 10km, onda može da se proceni tačna udaljenost.
Takođe iz levog gornjeg ugla se uočava jedan snop jakog vetra na visini, tzv jet-stream, koji precizno pokazuje pravac pružanja oluje - sa jugoistoka na severozapad.
To bi bilo to što se tiče ove godine, mislim da do maja iduće godine neće biti toliko toplo da se stvore termičke oluje u centralnoj Srbiji. Ali tu je onda (nadam se) vedro nebo...
Za kraj još par pojedinačnih fotki sistema koji se nalazio severno od Kruševca:
Pošto je 24. septembra sa jugoistoka nadirao jak i hladan vetar na srednjim i velikim visinama, tzv jet-stream, to je i definisalo pravac u kom će se kretati oluje. Zatekli smo se sasvim slučajno u autu, sa tripodom i fotoaparatom pa smo mogli da odemo do brda istočno od Jagodine, tj u pravcu Despotovca. Time sam imao fenomenalan pogled na nekoliko olujnih sistema koji su, jedan za drugim, prelazili uzduž masivom Juhora; od Paraćina do poteza severno od Kragujevca.
Nakon što sam se smestio na livadici koja je malo niže od puta, za slučaj da opali grom, postavio sam opremu. Pravac iz kog su dolazile oluje (JI) je bio čist a ova stranica mi je preko telefona pokazala gde su otprilike ćelije i gde ih treba očekivati. Preko mene ne bi trebalo ništa da prođe cele večeri, sudeći po podacima - ispostavilo se da je tako i bilo. Živela tehnologija, dole konzervativizam, besplatan šou je mogao da počne.
Opalio sam nekoliko test-fotki, ova konkretno je snimljena na 19mm žižne daljine i vreme je iznosilo 8 sekundi. Pošto je Mesec bio skoro pun nebo je bilo plavo ali džabe; od oblaka se skoro ništa nije videlo. Srećom kad nema astrofotografije tu su munje (bar ovog puta).
Sledeći fotos je kompozit od desetak pojedinačnih, snimljenih kroz 50mm, f4.0, ISO800, 8 sekundi. Sklapanje u Photoshopu (treba biti malo familijaran sa layer-ima i onda je sve pesma):
U prvom planu je Jagodina, iza nje Crni Vrh a iza njega okolina Kragujevca. Tamo je otprilike te noći bilo veselo...
Primetite koliko je na ovoj slici manje šuma nego na prethodnoj (iako je, apsurdno, prva na manjem ISO). To je usled stacking-a, najvećeg izuma u astrofotografiji u zadnjih... onoliko godina koliko postoje digitalni senzori.
Sledeće je bilo da uhvatim širokougaoni pogled na odlazeću oluju. Dve ekspozicije od po 15 sekundi, jedna za munje dole i jedna za unutrašnje munje gore. Imajte u vidu da je vrh ovog oblaka oko 10km, onda može da se proceni tačna udaljenost.
Takođe iz levog gornjeg ugla se uočava jedan snop jakog vetra na visini, tzv jet-stream, koji precizno pokazuje pravac pružanja oluje - sa jugoistoka na severozapad.
To bi bilo to što se tiče ove godine, mislim da do maja iduće godine neće biti toliko toplo da se stvore termičke oluje u centralnoj Srbiji. Ali tu je onda (nadam se) vedro nebo...
Za kraj još par pojedinačnih fotki sistema koji se nalazio severno od Kruševca:
Коментари
Постави коментар