LETNJE EGZIBICIJE
Leto je jako interesantno jer se tada vidi letnji tj južni deo Mlečnog Puta, primetno spektakularniji od zimskog; ali leto je interesantno i jer nema ničeg lepšeg od letnje noći. Međutim, koliko god nama bilo lepo senzorima i nije baš jer je digitalni šum snažno povezan sa ambijentalnom temperaturom. Dovoljno je reći da isti senzor na +5C bez problema podnosi duge ekspozicije i visoke ISO vrednosti dok taj isti senzor na +25C naprosto eksplodira i postaje skoro neupotrebljiv (osim ako se ne radi stakiranje).
Ponekad mi padne na pamet da danas naprosto znam više trikova i da bi neki objekt snimljen ponovo posle nekoliko godina izgledao bolje. Pritom koristim istu opremu i istu tehniku snimanja - razlika bi trebalo da bude u obradi. Zato sam u nedostatku interesantnijih objekata ponovo snimio galaksiju M109 u Velikom Medvedu. Zanimalo me je koliko će to biti bolje od prethodnog pokušaja iz 2010 godine.
Pa i nije nešto bolje. Ako pogledate prethodni pokušaj - radilo se o superiornoj transparenciji i planini, a ovde imamo ravnicu nekoliko kilometara vazdušnom linijom od centra Jagodine. Ni najbolja obrada to ne može da nadoknadi.
Desno je zvezda Phad koja čini sazvežđe Velikog Medveda, u pitanju je mlada zvezda A0 klase koja je još uvek obavijena slojevima gasa preostalim iz cirkumstelarnog diska. Sa par puta većom masom od Sunčeve, ova zvezda ima i nešto veću temperaturu od naše zvezde - nešto iznad 9000 stepeni na površini. Upravo zbog boje i temperature je dugo vremena unazad korišćena kao etalon u zvezdanoj klasifikaciji na osnovu spektra, budući da se isti nije menjao kroz vreme. To je bitno jer veliki procenat zvezda otpada na promenljive a one prilikom pulsacije imaju i promene u spektru.
Isečak u punoj rezoluciji:
Ova galaksija je otkrivena od strane Mechain-a 1781g a posle dve godine Messier je uvrstio u svoj katalog na pretposlednjem mestu. Vidi se da je reč o spiralnoj galaksiji sa prečkom (ništa neuobičajeno, dve trećine spiralnih galaksija ima prečku), po Hablovoj klasifikaciji ove galaksije nose oznaku SB (spiral, barred).
Godine 1956 tamo je eksplodirala supernova koja je dostigla najveću magnitudu od 12.5. Budući da sve supernove tip Ia imaju isti sjaj (reč je o eksploziji belog patuljka koga zatrpava materijom susedni crveni džin) jasno je da je ovo bila lepa prilika da se proceni udaljenost do ove galaksije. I procenjena je na okvirno 84 miliona svetlosnih godina.
Snimak čine 76 pojedinačnih poluminutnih ekspozicija na ISO1600, eos 20d i teleskop reflektor 150/750. Gore iznad uzaludno je tražiti UGC6969 jer se njeno jezgro nazire jedino ako ste pod dejstvom haluciongenih supstanci; dok je ista satelitska galaksijica jasno vidljiva na snimku iz 2010. Njena ukupna magnituda je 15.2. Eto koliki je uticaj kombinacije svetlosnog zagađenja i male nadmorske visine.
A da ne bude da nisam celo leto radio skoro ništa, evo i nekih snimaka Mlečnog Puta. U pitanju su snimci sa tripoda, znači da sam bio limitiran ekspozicijom na 30sec, ovde se vidi pomak zvezda pa je praktično i to previše. Sve je snimljeno Tamronom 17-50 na 17mm i 2.8.
Prilikom jedne vedre večeri u šumadijskim brdima ispostavilo se da je transparencija odlična. Visoka ambijentalna temperatura je učinila da šum bude zastupljen više nego što je uobičajeno a samim tim i u obradi se moglo manje ići.
Sve što leti u orbiti izuzetno lako se uočava u letnjim mesecima. Razlog je kratka noć odnosno ugao pod kojim padaju Sunčevi zraci. Na ovom snimku se vidi nekoliko satelita, a ako ne to onda verovatno svemirskog otpada.
Na kraju imamo pogled na severni Mlečni Put, odnosno jesenje izdanje. Upadljivo manje spektakularan, njegov prosek vade Andromedina galaksija sasvim desno u sredini kadra i dvostruko jato u centru. Da bih dobio neke detalje ovde su spojene dve slike po 30sec tako da faktički imamo jednu sliku od jednog minuta - prethodne dve slike su pojedinačne na 30sec.
Sad jedan trik iz obrade. Pošto na 30sec, ISO1600 i 2.8 naprosto nema dovoljno detalja (možda bi i bilo kad bi moj aparat imao ISO6400 i još da to dobro izgleda, ali to je problem i za FF danas, naročito na 25C) moram nešto da učinim da se pojave detalji. Uprkos upotrebi opcije curves imamo naprosto mnogo šuma a ako preteramo i bendinga, tako da to otpada.
Rešenje je da se na osnovnoj slici napravi duplikat, na njemu primeni median filter na 25-30 otprilike. Cilj je eliminisati sve zvezde ali ostaviti krupnu strukturu Mlečnog Puta. Nakon ovoga se ta slika primeni na osnovnu tj originalnu i blending mod stavi na "add" ili "screen", opacity na oko 50%. Razlika između ovih modova je suptilna, ali "add" daje nešto oštriju razliku između svetlih i tamnih partija.
Kao i u svemu u životu, ovde je važno ne preterati. Ako imate već pritegnutu sliku do maksimuma onda ova metoda može da pojača bending.
Ponekad mi padne na pamet da danas naprosto znam više trikova i da bi neki objekt snimljen ponovo posle nekoliko godina izgledao bolje. Pritom koristim istu opremu i istu tehniku snimanja - razlika bi trebalo da bude u obradi. Zato sam u nedostatku interesantnijih objekata ponovo snimio galaksiju M109 u Velikom Medvedu. Zanimalo me je koliko će to biti bolje od prethodnog pokušaja iz 2010 godine.
Pa i nije nešto bolje. Ako pogledate prethodni pokušaj - radilo se o superiornoj transparenciji i planini, a ovde imamo ravnicu nekoliko kilometara vazdušnom linijom od centra Jagodine. Ni najbolja obrada to ne može da nadoknadi.
Desno je zvezda Phad koja čini sazvežđe Velikog Medveda, u pitanju je mlada zvezda A0 klase koja je još uvek obavijena slojevima gasa preostalim iz cirkumstelarnog diska. Sa par puta većom masom od Sunčeve, ova zvezda ima i nešto veću temperaturu od naše zvezde - nešto iznad 9000 stepeni na površini. Upravo zbog boje i temperature je dugo vremena unazad korišćena kao etalon u zvezdanoj klasifikaciji na osnovu spektra, budući da se isti nije menjao kroz vreme. To je bitno jer veliki procenat zvezda otpada na promenljive a one prilikom pulsacije imaju i promene u spektru.
Isečak u punoj rezoluciji:
Ova galaksija je otkrivena od strane Mechain-a 1781g a posle dve godine Messier je uvrstio u svoj katalog na pretposlednjem mestu. Vidi se da je reč o spiralnoj galaksiji sa prečkom (ništa neuobičajeno, dve trećine spiralnih galaksija ima prečku), po Hablovoj klasifikaciji ove galaksije nose oznaku SB (spiral, barred).
Godine 1956 tamo je eksplodirala supernova koja je dostigla najveću magnitudu od 12.5. Budući da sve supernove tip Ia imaju isti sjaj (reč je o eksploziji belog patuljka koga zatrpava materijom susedni crveni džin) jasno je da je ovo bila lepa prilika da se proceni udaljenost do ove galaksije. I procenjena je na okvirno 84 miliona svetlosnih godina.
Snimak čine 76 pojedinačnih poluminutnih ekspozicija na ISO1600, eos 20d i teleskop reflektor 150/750. Gore iznad uzaludno je tražiti UGC6969 jer se njeno jezgro nazire jedino ako ste pod dejstvom haluciongenih supstanci; dok je ista satelitska galaksijica jasno vidljiva na snimku iz 2010. Njena ukupna magnituda je 15.2. Eto koliki je uticaj kombinacije svetlosnog zagađenja i male nadmorske visine.
A da ne bude da nisam celo leto radio skoro ništa, evo i nekih snimaka Mlečnog Puta. U pitanju su snimci sa tripoda, znači da sam bio limitiran ekspozicijom na 30sec, ovde se vidi pomak zvezda pa je praktično i to previše. Sve je snimljeno Tamronom 17-50 na 17mm i 2.8.
Prilikom jedne vedre večeri u šumadijskim brdima ispostavilo se da je transparencija odlična. Visoka ambijentalna temperatura je učinila da šum bude zastupljen više nego što je uobičajeno a samim tim i u obradi se moglo manje ići.
Sve što leti u orbiti izuzetno lako se uočava u letnjim mesecima. Razlog je kratka noć odnosno ugao pod kojim padaju Sunčevi zraci. Na ovom snimku se vidi nekoliko satelita, a ako ne to onda verovatno svemirskog otpada.
Na kraju imamo pogled na severni Mlečni Put, odnosno jesenje izdanje. Upadljivo manje spektakularan, njegov prosek vade Andromedina galaksija sasvim desno u sredini kadra i dvostruko jato u centru. Da bih dobio neke detalje ovde su spojene dve slike po 30sec tako da faktički imamo jednu sliku od jednog minuta - prethodne dve slike su pojedinačne na 30sec.
Sad jedan trik iz obrade. Pošto na 30sec, ISO1600 i 2.8 naprosto nema dovoljno detalja (možda bi i bilo kad bi moj aparat imao ISO6400 i još da to dobro izgleda, ali to je problem i za FF danas, naročito na 25C) moram nešto da učinim da se pojave detalji. Uprkos upotrebi opcije curves imamo naprosto mnogo šuma a ako preteramo i bendinga, tako da to otpada.
Rešenje je da se na osnovnoj slici napravi duplikat, na njemu primeni median filter na 25-30 otprilike. Cilj je eliminisati sve zvezde ali ostaviti krupnu strukturu Mlečnog Puta. Nakon ovoga se ta slika primeni na osnovnu tj originalnu i blending mod stavi na "add" ili "screen", opacity na oko 50%. Razlika između ovih modova je suptilna, ali "add" daje nešto oštriju razliku između svetlih i tamnih partija.
Kao i u svemu u životu, ovde je važno ne preterati. Ako imate već pritegnutu sliku do maksimuma onda ova metoda može da pojača bending.
Коментари
Постави коментар