MARKARIAN CHAIN (II)

Naravno da je za astrofotografiju bitno koristiti instrumente koji nemaju hromatsku aberaciju. U praksi sem reflektorskih teleskopa koji dominiraju na profesionalnoj sceni (Richey-Chrétien, Cassegrain, Schmitt, vrlo retko klasični Newtonian) imamo i apohromate i ED varijante refraktora koji su najčešći na manjim aperturama, tj. kod amatera. Razlog je i to što kod katadioptera odnosno reflektora hromatske aberacije ni teoretski nema.
Neko upotrebljava i vrlo kvalitetne teleobjektive koji imaju dosta dobru korekciju boja pa rezultati često budu veoma prihvatljivi. Češće je, međutim, da teleobjektiv klasičnog (refraktorskog) dizajna ima brdo hromatske aberacije. Ja imam takav jedan...



Markarianov galaktički lanac čine M84 (NGC 4374), M86 (NGC 4406), NGC 4477, NGC 4473, NGC 4461, NGC 4458, NGC 4438 i NGC 4435. Ukupno 7 od ovih nabrojanih predstavljaju pravu galaktičku grupu, tačnije imaju koherentno kretanje. Ostale (manje) galaksijice predstavljaju slučajnu superpoziciju.
Fotka je nastala iz 78 snimaka po 30sec objektivom Pentacon 200 na f5.6 i ISO 800. Sve je stajalo na newtonianu 150/750 i EQ6.
Vrlo očigledno je da je ovde nemoguće korigovati hromatsku aberaciju. Smanjenjem blende postižu se isti rezultati, pa sam sklon da pomislim da bi verovatno ovako izgledala astrofotografija ahromatom.