TO BARLOW OR NOT TO BARLOW II
Pošto mi koji radimo noćnu smenu možemo da posmatramo nebo samo danju, današnji objekt mi je bio nešto što mi generalno nikad nije interesantno: Mesec.
Na dnevnom redu je krater Copernicus (95x95km) sa pripadajućim strukturama. Snimljeno oko 17h, dakle, dok je Sunce debelo još bilo na nebu. Plavu boju i nedostatak kontrasta sam rešio u PS, samo još da napomenem da je atmosfera bila tu i tamo ok.
Setup: 150/750, 10mm okular + barlow 2x + canon a560 4x.
Najmanje strukture koje se vide su generalno kraterčići od 4-5km pa mogu da kažem da sam zadovoljan ovim (dnevnim) fotografisanjem. Noću bih imao veći opseg temperaturnih promena i na nebu i u teleskopu, tako da bi sasvim sigurno vreme hlađenja bilo dva sata. A za to vreme Luna pobegne...
Moja dosadašnja iskustva sa 130/900 i 150/750 su bila mnogo nepovoljnija kad je u pitanju fotografisanje Meseca. Razloga ima više, od nestabilne atmosfere do nedovoljno ohlađenih teleskopa. Ovog puta sam posao uradio dobro, snimano je u momentu dok su termičke oscilacije bile u (kratkotrajnoj) ravnoteži, jedan sat pre zalaska sunca. Osim toga i Mesec je bio prilično blizu zenita.
Sledeće je isti motiv ali na duplo manjoj žižnoj daljini, tačnije bez barlowa. Moram da priznam da barlow koji je kineski u suštini nije baš toliko loš, samo retko se dešava da atmosfera bude dovoljno stabilna za njegovu upotrebu. Jedina prava mana je pojava hromatske aberacije. Klip je bio oko minut ipo, 30fps, a u Registaxu je odabrano 15% za stack. Ostatak u PS.
Na dnevnom redu je krater Copernicus (95x95km) sa pripadajućim strukturama. Snimljeno oko 17h, dakle, dok je Sunce debelo još bilo na nebu. Plavu boju i nedostatak kontrasta sam rešio u PS, samo još da napomenem da je atmosfera bila tu i tamo ok.
Setup: 150/750, 10mm okular + barlow 2x + canon a560 4x.
Najmanje strukture koje se vide su generalno kraterčići od 4-5km pa mogu da kažem da sam zadovoljan ovim (dnevnim) fotografisanjem. Noću bih imao veći opseg temperaturnih promena i na nebu i u teleskopu, tako da bi sasvim sigurno vreme hlađenja bilo dva sata. A za to vreme Luna pobegne...
Moja dosadašnja iskustva sa 130/900 i 150/750 su bila mnogo nepovoljnija kad je u pitanju fotografisanje Meseca. Razloga ima više, od nestabilne atmosfere do nedovoljno ohlađenih teleskopa. Ovog puta sam posao uradio dobro, snimano je u momentu dok su termičke oscilacije bile u (kratkotrajnoj) ravnoteži, jedan sat pre zalaska sunca. Osim toga i Mesec je bio prilično blizu zenita.
Sledeće je isti motiv ali na duplo manjoj žižnoj daljini, tačnije bez barlowa. Moram da priznam da barlow koji je kineski u suštini nije baš toliko loš, samo retko se dešava da atmosfera bude dovoljno stabilna za njegovu upotrebu. Jedina prava mana je pojava hromatske aberacije. Klip je bio oko minut ipo, 30fps, a u Registaxu je odabrano 15% za stack. Ostatak u PS.
Коментари
Постави коментар