NOVA M42 KROZ TELESKOP
Ovaj post bi mogao i da nosi naziv "primena HDR tehnike u astrofotografiji".
Postoji nekoliko mogućnosti za korišćenje ove tehnike koje se razlikuju. Moguće je align odraditi u bilo kom drugom softveru, moguće je raditi u Photoshopu ručno i mukotrpno, moguće je koristiti layere ili dodavati/oduzimati kompletne slike. Rezultat je približno isti.
U svakom slučaju ja sam ovde koristio tri snimka: 4x30sec ISO400; 4x30sec ISO800; 30x30sec ISO1600. Na prvoj su se videli lepo detalji Trapeziuma, na trećoj je skoro cela maglina bila preeksponirana. Vaš zadatak je da selektujete preeksponirane sektore (color range ili ručno), podesite modify>feather na 2-3 ili nešto malo više. Nakon toga se ubaci poseban layer sa slikom koja predstavlja kraću ekpoziciju, odredite blending mode (recimo screen, mada treba nekad isprobavati) i podesite transparenciju. Ovo sve ide odokativno, nema jednoznačnih pravila.
Nakon dobijanja kompozita tek ide prava obrada: levels, color balance, saturation... Po potrebi i noise reduction a softver koji najčešće koristim je NoiseNinja.
U svakom slučaju i ovde važi staro softversko pravilo da se ista stvar može uraditi na više različitih načina. HDR kombinovanje je prilično moćan alat u fotografiji a ponekad i u astrofotografiji (konkretno Orionova maglina je najbolji primer) i jednom kad savladate tehniku snimanja i obrade stalno ćete se vraćati ovome. Dokaz je činjenica da na webu ne postoji nijedna iole ozbiljna/lepa fotografija Orionove magline koja nije urađena u HDR tehnici.
Postoji nekoliko mogućnosti za korišćenje ove tehnike koje se razlikuju. Moguće je align odraditi u bilo kom drugom softveru, moguće je raditi u Photoshopu ručno i mukotrpno, moguće je koristiti layere ili dodavati/oduzimati kompletne slike. Rezultat je približno isti.
U svakom slučaju ja sam ovde koristio tri snimka: 4x30sec ISO400; 4x30sec ISO800; 30x30sec ISO1600. Na prvoj su se videli lepo detalji Trapeziuma, na trećoj je skoro cela maglina bila preeksponirana. Vaš zadatak je da selektujete preeksponirane sektore (color range ili ručno), podesite modify>feather na 2-3 ili nešto malo više. Nakon toga se ubaci poseban layer sa slikom koja predstavlja kraću ekpoziciju, odredite blending mode (recimo screen, mada treba nekad isprobavati) i podesite transparenciju. Ovo sve ide odokativno, nema jednoznačnih pravila.
Nakon dobijanja kompozita tek ide prava obrada: levels, color balance, saturation... Po potrebi i noise reduction a softver koji najčešće koristim je NoiseNinja.
U svakom slučaju i ovde važi staro softversko pravilo da se ista stvar može uraditi na više različitih načina. HDR kombinovanje je prilično moćan alat u fotografiji a ponekad i u astrofotografiji (konkretno Orionova maglina je najbolji primer) i jednom kad savladate tehniku snimanja i obrade stalno ćete se vraćati ovome. Dokaz je činjenica da na webu ne postoji nijedna iole ozbiljna/lepa fotografija Orionove magline koja nije urađena u HDR tehnici.
Коментари
Постави коментар