RAZNORAZNI (MLADI) MESECI
Mlad Mesec može da bude interesantan za snimanje, naročito na izlasku/zalasku. Pošto se po definiciji u tom momentu nalazi blizu Sunca logično je da ga tad i treba loviti, najbolje je dok je Sunce malo ispod horizonta. Definitivno astronomska avantura koja zahteva najmanje skupe i komplikovane opreme.
Primer za to je i prva fotka, sasvim slučajno uhvaćen jutarnji Mesec koji čak nije ni snimljen tripodom: aparat je stajao na krovu auta. Objektiv fiksni 58mm:
Sam momenat mladog Meseca je jako teško snimiti. Potrebno je imati solidnu žižnu daljinu (najbolje teleskop) jer se tanki srp star do 24h jako teško uočava. Pritom je potrebno znati tačno gde se nalazi, traženje na terenu obično ne daje rezultate. Prethodno se pripremite u smislu gde očekujete Mesec u odnosu na zemaljske orijentire i u odnosu na Sunce a zatim tamo usmerite kameru.
Uostalom, evo primera. Mesec star dan ipo (znači da je osvetljeno samo 7.8% njegove površine) koga sam jedva ugledao tek nakon zalaska Sunca, ali je uredno snimljen na prethodnim slikama. Objektiv helios 44:
Na sledećoj slici imate i Veneru u gornjem delu kadra; čudno ali nju je bilo lakše naći golim okom. Njen sjaj u tom momentu je bila -4 magnituda.
Sledećeg dana Mesec se dovoljno odmaknuo tako da je bilo lako naći ga. Problem je bio hladni front koji se baš tad pojavio na horizontu, tako da je to bila trka između mene i oluje ko će pre da dođe do Meseca.
Anyway, Mesec i oluja:
Mala pomoć: Mesec je dole levo. Nije lako uočiti ga na 17mm... :-)
Malo skretanje sa teme: na prethodnoj i narednoj slici imate horizontalnu traku oblaka, to je jet-stream (mlazna struja), polje izuzetno brzih ali prostorno ograničenih vetrova na velikoj visini. Lepo za videti ali još lepše za znati da to krajnje efektno ruši seeing potreban za astrofotografiju.
Inače ovo je veoma bitan deo dana (pola sata pre i nakon zalaska Sunca) kad je moguće dobiti raznorazne svetlosne efekte na zemlji i nebu. Ovde se recimo kriju mamatusi:
Nešto što je vrlo efektno je ako uz sliku Meseca prethodno ukomponujete neki detalj na zemlji. To može da bude bilo šta, drvo, planina ili arhitektura. Nije loše posvetiti malo vremena planiranju pre snimanja.
Generalno jedan od najlepših momenata kod mladog Meseca je njegov zalazak. Međutim, tu ima dosta začkoljica. Jedna od najčešćih zabluda je da treba uvek koristiti teleskop.
Teleskop na horizontu daje jako slabe rezultate. Razloga ima više: f5 newtoniani npr imaju jako osetljivu zonu gde je slika u fokusu; drugim rečima fokus se ne nalazi ni brzo ni lako. Drugi razlog je (eventualno) pomeranje ogledala kad je teleskop u horizontalnom položaju. Ovo je očekivano; newt nije ni dizajniran da se koristi drugačije sem vertikalno. Ogledalo ako se pritegne držačima sa prednje strane - da, biće nepokretno ali daće primetno slabije optičke rezultate prilikom snimanja. Razlog je mikroskopska deformacija njegovog oblika.
Sledeći problem je gustina atmosfere kad gledate horizontalno. Tu nema pomoći a teleskopi veće aperture zahvataju veću "porciju" atmosfere pa je i turbulencija u njima veća.
I poslednji razlog je uobičajena temperaturna razlika između optike teleskopa i spoljne sredine. Budite sigurni da, čim izvadite teleskop odnekud, da će postojati popriličan gradijent. Neko prosečno vreme za hlađenje je sat vremena za 150/750; vreme koje po pravilu nemate.
Od pomoći je live-wiev ali ni on nije svemoguć, nekad slika bude poprilično tamna čak i za takvo fokusiranje. Preporuka je da pretodno fokusirate na udaljeno gradsko svetlo, tv-repetitor ili šta god ima dovoljnog kontrasta.
Kao što vidite, ništa nije lako sa teleskopom. Možda se neko seti da stavi restriktor aperture napred i f5 teleskop pretvori u f18 sistem, oštar i bez opstrukcije, ali možete jedino da budete sigurni u činjenicu da će vam tad obavezno faliti svetla. Drugim rečima dobitak oko kontrasta i tolerancije fokusa je neprimetan u poređenju sa produžavanjem ekspozicije i posledičnim pomeranjem Meseca.
Zato je najbolje ovo snimati manjim refraktorima ili teleobjektivima. Tu svih ovih problema nema. Živeli!
Primer za to je i prva fotka, sasvim slučajno uhvaćen jutarnji Mesec koji čak nije ni snimljen tripodom: aparat je stajao na krovu auta. Objektiv fiksni 58mm:
Uostalom, evo primera. Mesec star dan ipo (znači da je osvetljeno samo 7.8% njegove površine) koga sam jedva ugledao tek nakon zalaska Sunca, ali je uredno snimljen na prethodnim slikama. Objektiv helios 44:
Na sledećoj slici imate i Veneru u gornjem delu kadra; čudno ali nju je bilo lakše naći golim okom. Njen sjaj u tom momentu je bila -4 magnituda.
Sledećeg dana Mesec se dovoljno odmaknuo tako da je bilo lako naći ga. Problem je bio hladni front koji se baš tad pojavio na horizontu, tako da je to bila trka između mene i oluje ko će pre da dođe do Meseca.
Anyway, Mesec i oluja:
Mala pomoć: Mesec je dole levo. Nije lako uočiti ga na 17mm... :-)
Malo skretanje sa teme: na prethodnoj i narednoj slici imate horizontalnu traku oblaka, to je jet-stream (mlazna struja), polje izuzetno brzih ali prostorno ograničenih vetrova na velikoj visini. Lepo za videti ali još lepše za znati da to krajnje efektno ruši seeing potreban za astrofotografiju.
Inače ovo je veoma bitan deo dana (pola sata pre i nakon zalaska Sunca) kad je moguće dobiti raznorazne svetlosne efekte na zemlji i nebu. Ovde se recimo kriju mamatusi:
Nešto što je vrlo efektno je ako uz sliku Meseca prethodno ukomponujete neki detalj na zemlji. To može da bude bilo šta, drvo, planina ili arhitektura. Nije loše posvetiti malo vremena planiranju pre snimanja.
Generalno jedan od najlepših momenata kod mladog Meseca je njegov zalazak. Međutim, tu ima dosta začkoljica. Jedna od najčešćih zabluda je da treba uvek koristiti teleskop.
Teleskop na horizontu daje jako slabe rezultate. Razloga ima više: f5 newtoniani npr imaju jako osetljivu zonu gde je slika u fokusu; drugim rečima fokus se ne nalazi ni brzo ni lako. Drugi razlog je (eventualno) pomeranje ogledala kad je teleskop u horizontalnom položaju. Ovo je očekivano; newt nije ni dizajniran da se koristi drugačije sem vertikalno. Ogledalo ako se pritegne držačima sa prednje strane - da, biće nepokretno ali daće primetno slabije optičke rezultate prilikom snimanja. Razlog je mikroskopska deformacija njegovog oblika.
Sledeći problem je gustina atmosfere kad gledate horizontalno. Tu nema pomoći a teleskopi veće aperture zahvataju veću "porciju" atmosfere pa je i turbulencija u njima veća.
I poslednji razlog je uobičajena temperaturna razlika između optike teleskopa i spoljne sredine. Budite sigurni da, čim izvadite teleskop odnekud, da će postojati popriličan gradijent. Neko prosečno vreme za hlađenje je sat vremena za 150/750; vreme koje po pravilu nemate.
Od pomoći je live-wiev ali ni on nije svemoguć, nekad slika bude poprilično tamna čak i za takvo fokusiranje. Preporuka je da pretodno fokusirate na udaljeno gradsko svetlo, tv-repetitor ili šta god ima dovoljnog kontrasta.
Kao što vidite, ništa nije lako sa teleskopom. Možda se neko seti da stavi restriktor aperture napred i f5 teleskop pretvori u f18 sistem, oštar i bez opstrukcije, ali možete jedino da budete sigurni u činjenicu da će vam tad obavezno faliti svetla. Drugim rečima dobitak oko kontrasta i tolerancije fokusa je neprimetan u poređenju sa produžavanjem ekspozicije i posledičnim pomeranjem Meseca.
Zato je najbolje ovo snimati manjim refraktorima ili teleobjektivima. Tu svih ovih problema nema. Živeli!
Коментари
Постави коментар