14.12.2012.

POGLED KROZ BADEOV PROZOR

Američki astronom nemačkog porekla Walther Baade je prvi prepoznao najsjajniji sektor Mlečnog Puta kao pravac u kome se nalazi centar naše galaksije. Međutim, taj sektor, smešten na granici Strelca i Škorpije, ispresecan je i okružen mnogim tamnim oblacima prašine. Prašina efektivno apsorbuje svetlost u vidljivom spektru tako da mi iza tih oblaka definitivno ne možemo da vidimo.
Ovde se tamni oblaci vide oko rubova  slike a i levo od NGC6528 se vidi jedan manji oblak prašine. Zapravo, Badeov prozor je jedan od nekoliko sektora (doduše najveći po površini) kroz koje je moguće zaviriti u centralno ispupčenje naše galaksije.

Koristeći teleskop 16 puta većeg prečnika od mog (Hooker 2.5m) , naravno da je Bade došao i do nekih interesantnih zaključaka. U prvom redu su zaključci oko oblika Mlečnog Puta i centralnog ispupčenja, nešto što mi danas uzimamo zdravo za gotovo. I još valja napomenuti da je Badeov prozor prečnika oko jednog stepena sa centrom u klasteru NGC6522.


Sa leve strane najsjajnija zvezda u kadru je Nash, odnosno Gamma Sagittarii, magnitude 3. Od interesantnih objekata na slici tu je zbijeno jato NGC6528, mali klaster prečnika ispod 4 minuta. Sa svojih 9.5mag nije naročito upadljivo jato, ali je pravilno kružnog oblika i prilično je zbijeno. Obratite pažnju da najsjanije zvezde u ovom jatu imaju magnitudu 16; tj u proseku su slabijeg sjaja. To onda znači da su ove zvezde praktično vizuelno nevidljive i u najvećim amaterskim teleskopima danas.
Ceo minut većeg prečnika je zbijeno jato NGC6522, kao i za celu magnitudu sjajnije. W. Herschell je naglasio da je reč o pravilno kružnom objektu, sa istaknutim prelazom između tamnije periferije i sjajnijeg jezgra. Ono što je bitno kod ovog objekta je da se smatra ubedljivo najstarijim od par stotina globularnih jata u našoj galaksiji: NGC6522 se procenjuje starim 12 milijardi godina. 

Oba ova jata se procenjuju na po jednu svetlosnu godinu u prečniku; udaljenost od nas je oko 25-28 hiljada svetlosnih godina a njihova pojedinačna udaljenost od centra galaksije je deset puta manja - oko 2 hiljade svetlosnih godina.


Još jednom da napomenem da je snimanje ovog dela Mlečnog Puta ubedljivo najbogatijeg zvezdama bilo prilično pipavo. Ukupno 36 snimka po 30sec je bilo dovoljno da se malo smanji čuveni letnji šum senzora, ali u obradi je postalo evidentno da se realne boje ovog regiona teško mogu pogoditi. U prvom redu je činjenica da se centralno ispupčenje naše galaksije zbog apsorpcije prašine malo više boji crvenkasto, ali je tu doprinela i činjenica da je sve snimano na ispod 16 stepeni visine nad horizontom. Znači, koliko god delovalo siromašno plavom bojom - to je zato što je i u realnosti tako obojeno.



Нема коментара:

Постави коментар