TRANZIT VENERE 2012
I konačno smo dočekali tranzit Venere preko Sunca na pola ove godine koju mnogi povezuju sa smakom sveta. Ne znam za njih ali meni je zamalo bio smak sveta kad sam noć pred tranzit shvatio da neće biti vedro. Jedina stvar koja mi je preostala je da tražim lokaciju koja će imati veće šanse da nešto snimim.
Istočna Srbija je meni najlbliža lokacija gde je predviđeno bilo koliko-toliko vedro jutro. Tačnije poluvedro.
Prevoj od Rtnja prema Sokobanji je na visini od nešto preko 800m nadmorske visine; idealna lokacija: ne preterano daleko, autom se stiže do kraja, dovoljno visoko. Sa spakovanom opremom u 0300h sam krenuo - Drang nach osten!
Kad sam stigao na cilj shvatio sam zašto je dobro planiranje bar 50% uspeha u bilo kojoj operaciji. Sa prevoja koji je obrastao šumom nemoguće je teleskopom videti bilo šta osim zenita. Jedva sam našao lokaciju izdignutu od puta gde žbunje i drveće ne pravi toliki problem, imao sam mali prorez tačno ka istoku.
Pošto je vetar bio severni a ja sam bio 6-7km vazdušne linije jugoistočno od Šiljka možete predpostaviti da su se neki iskidani cumulusi humilisi formirali nad planinom i prolazili tačno iznad mene. Srećom pa su se topili veoma brzo i nisu preterano smetali posmatranju i snimanju.
Atmosfera je, očekivano, bila krajnje nestabilna pa sam jedva mogao da pogodim fokus. Naročito je bilo interesantno uočiti turbulenciju koja ide ispred ili iza oblaka, Sunce bukvalno pliva a Venera poprima za kratko vreme sve moguće geometrijske oblike - izuzev kružnog. Međutim, nakon jednog sata telesko se adaptirao na ambijentalnu temperaturu a Sunce malo izdiglo iznad turbulentnih slojeva pa je razlika odmah bila uočljiva. Sledeće tri fotke predstavljaju maksimum turbulencije:
Nakon toga ide period stabilnije slike, što je itekako primetno. Takođe su brzine shuttera dosta veće pa i to igra ulogu.
Sve slike su snimljene teleskopom SW BD 150/750, eos 20d, eq6, Baader astrosolar filter. Na kraju kompozit od interesantnijih momenata koji obuhvataju treći i četvrti kontakt:
Istočna Srbija je meni najlbliža lokacija gde je predviđeno bilo koliko-toliko vedro jutro. Tačnije poluvedro.
Prevoj od Rtnja prema Sokobanji je na visini od nešto preko 800m nadmorske visine; idealna lokacija: ne preterano daleko, autom se stiže do kraja, dovoljno visoko. Sa spakovanom opremom u 0300h sam krenuo - Drang nach osten!
Kad sam stigao na cilj shvatio sam zašto je dobro planiranje bar 50% uspeha u bilo kojoj operaciji. Sa prevoja koji je obrastao šumom nemoguće je teleskopom videti bilo šta osim zenita. Jedva sam našao lokaciju izdignutu od puta gde žbunje i drveće ne pravi toliki problem, imao sam mali prorez tačno ka istoku.
Pošto je vetar bio severni a ja sam bio 6-7km vazdušne linije jugoistočno od Šiljka možete predpostaviti da su se neki iskidani cumulusi humilisi formirali nad planinom i prolazili tačno iznad mene. Srećom pa su se topili veoma brzo i nisu preterano smetali posmatranju i snimanju.
Atmosfera je, očekivano, bila krajnje nestabilna pa sam jedva mogao da pogodim fokus. Naročito je bilo interesantno uočiti turbulenciju koja ide ispred ili iza oblaka, Sunce bukvalno pliva a Venera poprima za kratko vreme sve moguće geometrijske oblike - izuzev kružnog. Međutim, nakon jednog sata telesko se adaptirao na ambijentalnu temperaturu a Sunce malo izdiglo iznad turbulentnih slojeva pa je razlika odmah bila uočljiva. Sledeće tri fotke predstavljaju maksimum turbulencije:
Nakon toga ide period stabilnije slike, što je itekako primetno. Takođe su brzine shuttera dosta veće pa i to igra ulogu.
Sve slike su snimljene teleskopom SW BD 150/750, eos 20d, eq6, Baader astrosolar filter. Na kraju kompozit od interesantnijih momenata koji obuhvataju treći i četvrti kontakt:
Da, to je to! Posmatrajući tvoj rad, ovo je bilo više nego očekivano od tebe.Divno! Hvala. Pozdravlja te jedna MI..
ОдговориИзбришиHvallla... :-)
ОдговориИзбриши