PROJECT TRIFID
Velika većina ljudi je čula za Orionovu maglinu, verovatno najspektakularni svetleći oblak u našem galaktičkom ćošku. Mnogo manje je, međutim, poznata Trifid nebula (list deteline) mada po svojoj lepoti nimalo ne zaostaje. Razlozi su pre svega veća udaljenost Trifid magline, tj M20 po Messier klasifikaciji - skoro četiri puta je nama dalja Trifid od Orionove magline. Takođe je Trifid smeštena jako nisko na letnjem nebu pa se njena struktura gubi u gustoj atmosferi.
Poenta astrofotografije je da ona ide tamo gde ljudsko oko ne može, čak ni pomoću teleskopa.
Ovaj snimak je nastao kombinovanjem 72 pojedinačna snimka od po pola minuta na ISO1600 kroz 150mm reflektorski teleskop. Na levoj strani snimka (tj ka severu) je rastureno zvezdano jato M21 koje je sastavljeno iz 36 članica koje su ispod 12 magnitude (ukupno ih ima šezdesetak ako ubrojimo i slabije), znači poprilično su dobro vidljive i u amaterskim instrumentima. Dimenzije samog jata su oko 13 minuta a ukupan sjaj 5.9mag što znači da je dotično jato perfektno vidljivo u dvogledu. Podaci o udaljenosti ovog gusto napakovanog klastera se prilično razlikuju, autori navode sve između 2 i 4 hiljade svetlosnih godina.
Sa desne strane se vidi M20 kompleks, odnosno Trifid maglina. Sličnost sa listom deteline je upadljiva, šteta samo što ima svega tri lista.
Upadljivo je da se kompleks sastoji iz 4 celine: malog zvezdanog jata, emisione magline (crveni regioni), reflektujuće magline (plavo) i tamne magline (pojasi prašine koji zaklanjaju crveni region, označeno kao Barnard 85).
Kad se sve uračuna sama M20 ima skoro pola stepena u prečniku što je čini idealnom amaterskom metom.
Malo o samom snimanju: pošto se objekt nalazi jako nisko (dvadesetak stepeni) veliki je uspeh to snimiti iz ravnice, samim tim što su u pravcu juga sa moje lokacije gledano smešteni Ćuprija i Paraćin. Mislim da je ovo neki vrh koji je moguće izvući nemodifikovanim aparatom; nešto preko toga bi se dalo postići CLS filterom i/ili boljom lokacijom.
Takođe snimanje koje počinje na ambijentalnih 26C ne obećava ništa drugo sem mnogo šuma. Zato sam se potrudio da snimim što više snimaka da bi šum bio koliko-toliko anuliran.
Poređenja radi, evo prošlogodišnjeg snimka teleobjektivom od 200mm na kome se vidi i M8 uz M20 i M21. Tu je moguće uočiti zašto su refraktorske konstrukcije najkontrastnije po pitanju outputa.
55x30sec:
Poenta astrofotografije je da ona ide tamo gde ljudsko oko ne može, čak ni pomoću teleskopa.
Ovaj snimak je nastao kombinovanjem 72 pojedinačna snimka od po pola minuta na ISO1600 kroz 150mm reflektorski teleskop. Na levoj strani snimka (tj ka severu) je rastureno zvezdano jato M21 koje je sastavljeno iz 36 članica koje su ispod 12 magnitude (ukupno ih ima šezdesetak ako ubrojimo i slabije), znači poprilično su dobro vidljive i u amaterskim instrumentima. Dimenzije samog jata su oko 13 minuta a ukupan sjaj 5.9mag što znači da je dotično jato perfektno vidljivo u dvogledu. Podaci o udaljenosti ovog gusto napakovanog klastera se prilično razlikuju, autori navode sve između 2 i 4 hiljade svetlosnih godina.
Sa desne strane se vidi M20 kompleks, odnosno Trifid maglina. Sličnost sa listom deteline je upadljiva, šteta samo što ima svega tri lista.
Upadljivo je da se kompleks sastoji iz 4 celine: malog zvezdanog jata, emisione magline (crveni regioni), reflektujuće magline (plavo) i tamne magline (pojasi prašine koji zaklanjaju crveni region, označeno kao Barnard 85).
Kad se sve uračuna sama M20 ima skoro pola stepena u prečniku što je čini idealnom amaterskom metom.
Malo o samom snimanju: pošto se objekt nalazi jako nisko (dvadesetak stepeni) veliki je uspeh to snimiti iz ravnice, samim tim što su u pravcu juga sa moje lokacije gledano smešteni Ćuprija i Paraćin. Mislim da je ovo neki vrh koji je moguće izvući nemodifikovanim aparatom; nešto preko toga bi se dalo postići CLS filterom i/ili boljom lokacijom.
Takođe snimanje koje počinje na ambijentalnih 26C ne obećava ništa drugo sem mnogo šuma. Zato sam se potrudio da snimim što više snimaka da bi šum bio koliko-toliko anuliran.
Poređenja radi, evo prošlogodišnjeg snimka teleobjektivom od 200mm na kome se vidi i M8 uz M20 i M21. Tu je moguće uočiti zašto su refraktorske konstrukcije najkontrastnije po pitanju outputa.
55x30sec:
Коментари
Постави коментар