29.05.2011.

M57 DRIZZLE

Ukoliko imamo dve ili više slika istog objekta snimljene pod različitim uglovima moguće je dobiti veću rezoluciju od nativne. To bi u jednoj rečenici bila opisana tehnologija drizzle koju je NASA obilato koristila prilikom snimanja fotki sa Hubble-a. Deluje primamljivo, jel?
Tehnologiju ovog tipa koristi čak i novi Hasselblad H4D 200MS (sa upitnim efektima) što znači da nema opravdanja za isprobavanje u astrofotografiji. Međutim, neke preduslove treba ispuniti:

1) rezolucija kamere treba da bude manja od rezolucije optike i
2) atmosfera mora da bude dovoljno stabilna da bi podržala takve egzibicije.

Naravno da nisam imao ispunjen nijedan od ovih uslova.
Ali to nije razlog za izbegavanje ekseprimentisanja...
Prvo sam snimio 7 fotki po 13sec na ISO800. Iskombinovane u DSS-u i PS-u prikazuju ono što je približno moguće postići teleskopom 150/750 i kamerom eos 20d.



Ovde vidite crop 1000x1000 sa originalne fotke ali moram da se ogradim: atmosfera je bila vrlo transparentna, ujedno i neverovatno turbulentna. Rezultat je bio veoma mala rezolucija i nemogućnost postizanja oštrijeg fokusa (ovo je najbolje što je moglo).
Snimljeno je ukupno 31 slika, sve po 13sec i ISO800. Snimane su pod 4 različita ugla, rotirao sam aparat u fokuseru vodeći računa da uglovi budu pomalo nasumični a ne pod 90 stepeni. Pod tim okolnostima je moguće dobiti drizzle efekat. U samom startu sam u DSS odabrao drizzle 3x efekat i bio zaprepašćen porukom posle pola sata "out of memory". Onda sam se setio da samo jedna od tih 31 fotke ima dimenzije 10512 x 7008, odnosno tričavih 73 megapixela.
Tačnije, od mog (nimalo slabog) kompjutera se očekivalo da sve to sredi u TIF formatu i još na 32 bita. Mislim da bi mi trebalo desetak ovakvih računara za tako nešto.

Odlučio sam da radim sa isečcima iz originalnih RAW-ova. Isečci su bili dimenzija 1000x1000 a drizzle sam pametno spustio na 2x. Takođe sam prethodno posebno stakirao sve fotke iz jedne orijentacije senzora, tek potom sam kombinovao 4 steka pod različitim uglovima. Na kraju je sve prošlo i PS (curves, levels, uobičajene neke kerefeke) tako da ovde imate 2000x2000 fotos kao rezultat:



Budimo realni. Da je atmosfera bila stabilnija možda bi se neki efekat i mogao očekivati. Uostalom, u startu sam smatrao da je eos 20d sa svojih 8.5 Mpix i uobičajenim zavrzlama tipa kolimacija, turbulencija, hlađenje i fokusiranje skoro na limitu što se tiče rezolucije. Tačnije, nije moguće izvući neke mnogo bolje rezultate.
Ostaje ponavljanje ovog eksperimenta kad atmosfera bude bila stabilnija - zvezde su i u zenitu treperile dok sam snimao; bila je to najgora atmosferska turbulencija ove godine.

Нема коментара:

Постави коментар