MISTERIJA NESTALE KOSE
Jedno od onih sazvežđa čiji pomen kod ljubitelja galaksija izaziva ekstazu je svakako Berenikina Kosa (Coma Berenices). Nije reč o kosoj padini niti o košenju trave već je nešto treće u pitanju.
Egipatski kralj Ptolemej III je morao hitno da ode u rat protiv Seldžuka i da ostavi svoju tek venčanu suprugu kući. Samu. Naravno da se ona plašila da sad ekspresno ne postane udovica, pa je boginji Afroditi obećala žrtvu samo da bi joj se muž vratio kući u jednom komadu.
Muž se vratio, Turci su nadrljali i kraljica Berenika je odsekla svoju dugu plavu kosu na koju je bila izuzetno ponosna, a zatim je stavila na žrtvenik Afroditinog hrama. Kad se kasnije ispostavilo da je kosa nestala - dvorski pesnik Konon i dvorski astronom Kalimah su uradili nešto što se od vernih dvorjana i očekivalo: pronašli su nestalu kosu upravo na nebu. Od tog dana mi ovo sazvežđe nimalo poltronski nazivamo Berenikina Kosa.
Da se ograničimo samo na galaksije, u ovom sazvežđu se krije jedan deo Virgo klastera odnosno galaktičkog jata. Severno od Virgo klastera se nalazi Koma klaster i oboje čine čuveni Koma-Virgo skup, s tim da je Koma znatno udaljeniji deo skupa. U Koma jatu je pre 60 godina izbojano oko 30 hiljada galaksija sjajnijih od 19mag, a najsajnije dve su trinaeste magnitude - uporedite to sa Virgo jatom i videćete koliko je Koma jato udaljenije. Danas se Koma jato procenjuje na 320 miliona svetlosnih godina udaljeno od centra Jagodine.
Ali ja danas nemam nameru da vam prikažem fotku Koma klastera već nečeg deset puta bližeg.
NGC4559 je udaljena, procene kažu, između 29 i 51 milion svetlosnih godina i nema nikakve veze sa Koma klasterom (kao, uostalom, i većina najpoznatijih galaksija iz sazvežđa Koma: M64 npr). Ova pomalo nepravilna spiralna galaksija se procenjuje na nekih 120 hiljada svetlosnih godina u prečniku, što bi bio red veličine naše galaksije.
Ono što je ovde interesantno to je da je ova galaksija puna raznoraznih emisionih regiona u infracrvenom spektru. Iskusni posmatrači će iskoristiti tri naše zvezde, iz naše galaksije, kao orijentir za nalaženje ove galaksije.
Ukupno izlaganje je iznosilo samo 17min, odnosno 34 snimka po pola minuta, ISO1600, eos 20d. Uprkos kratkom izlaganju na invertovanom i blago resemplovanom (uvećanom) snimku se regularno uočava emisioni region IC3550 magnitude 17.
Nije to izdvojeno iz razloga prikazivanja snage moćnog instrumenta aperture 6 inča već vrlo praktičnije: IC3550 je bio domaćin 2012. i ponovo 2014. godine pojave jedne veoma retke pojave - LBV (Luminous Blue Variable). Istu danas nisam zabeležio, ali je njen položaj unutar emisionog regiona jasno vidljiv.
Dakle, plave promenljive su veoma retke (sveukupno par desetina otkriveno, od kojih neke to danas više nisu) upravo iz razloga što je to jedan relativno kratak stadijum u zvezdanoj evoluciji. U pitanju su plavi supergiganti sa temperaturama značajno iznad crvenih giganata: tipična LBV ima 10-25 hiljada K izmerenih na površini. U momentu provale i erupcije LBV pada na 8500K za sve LBV, nevezano za njihov početni sjaj. Pritom neke skoče a nekima padne luminoznost, što je takođe čudno (moguće je da to ima veze sa emisijom materijala, moja pretpostavka; mnoge imaju oko sebe izgrađene nebule kao recimo Eta Carinae).
Sjajne plave promenljive generalno žive samo nekoliko miliona godina, dok je eruptivna faza uvek ispod milion godina. One naprosto veoma brzo troše svoj materijal u eruptivnoj fazi i moguće je iz godine u godinu pratiti njihov razvoj i promenu izbačenog materijala, ponovo najbolji primer za to je Eta Carinae. Premda se ranije dešavalo da erupcija neke LBV bude proglašena za supernovu, situacija je malo složenija: stadijum LBV prethodi eksploziji supernove, ukoliko je masa zvezde progenitora 20-25 Sunčevih. Kod masivnijih zvezda od toga, na prelazu iz stadijuma sagorevanja vodonika u sagorevanje helijuma, zvezda prolazi kroz stadijum Volf-Rajetove zvezde, još jedne egzotične vrste masivnih i veoma toplih zvezdi.
Ako vam sve ovo deluje apstraktno i kao nešto što se dešava samo u udaljenim galaksijama, izađite leti i pronađite sazvežđe Labuda (Cygnus) iznad u zenitu. Centralna zezda u krstu je početni orijentir, zatim dva stepena desno, prema jugu, jedina zvezda pete magnitude je vaš cilj.
To je 34 Cygnus ili P Cygni; zvezda koja je pre 400 godina imala provalu sjaja na 3mag, a zatim u narednih 25 godina pala ispod praga vidljivosti. Narednih decenija se ovaj ciklus javljanja i nestanka ponavljao još nekoliko puta, a sto godina kasnije se zvezda ustalila na sadašnjoj otprilike petoj magnitudi.
Egipatski kralj Ptolemej III je morao hitno da ode u rat protiv Seldžuka i da ostavi svoju tek venčanu suprugu kući. Samu. Naravno da se ona plašila da sad ekspresno ne postane udovica, pa je boginji Afroditi obećala žrtvu samo da bi joj se muž vratio kući u jednom komadu.
Muž se vratio, Turci su nadrljali i kraljica Berenika je odsekla svoju dugu plavu kosu na koju je bila izuzetno ponosna, a zatim je stavila na žrtvenik Afroditinog hrama. Kad se kasnije ispostavilo da je kosa nestala - dvorski pesnik Konon i dvorski astronom Kalimah su uradili nešto što se od vernih dvorjana i očekivalo: pronašli su nestalu kosu upravo na nebu. Od tog dana mi ovo sazvežđe nimalo poltronski nazivamo Berenikina Kosa.
Da se ograničimo samo na galaksije, u ovom sazvežđu se krije jedan deo Virgo klastera odnosno galaktičkog jata. Severno od Virgo klastera se nalazi Koma klaster i oboje čine čuveni Koma-Virgo skup, s tim da je Koma znatno udaljeniji deo skupa. U Koma jatu je pre 60 godina izbojano oko 30 hiljada galaksija sjajnijih od 19mag, a najsajnije dve su trinaeste magnitude - uporedite to sa Virgo jatom i videćete koliko je Koma jato udaljenije. Danas se Koma jato procenjuje na 320 miliona svetlosnih godina udaljeno od centra Jagodine.
Ali ja danas nemam nameru da vam prikažem fotku Koma klastera već nečeg deset puta bližeg.
NGC4559 je udaljena, procene kažu, između 29 i 51 milion svetlosnih godina i nema nikakve veze sa Koma klasterom (kao, uostalom, i većina najpoznatijih galaksija iz sazvežđa Koma: M64 npr). Ova pomalo nepravilna spiralna galaksija se procenjuje na nekih 120 hiljada svetlosnih godina u prečniku, što bi bio red veličine naše galaksije.
Ono što je ovde interesantno to je da je ova galaksija puna raznoraznih emisionih regiona u infracrvenom spektru. Iskusni posmatrači će iskoristiti tri naše zvezde, iz naše galaksije, kao orijentir za nalaženje ove galaksije.
Ukupno izlaganje je iznosilo samo 17min, odnosno 34 snimka po pola minuta, ISO1600, eos 20d. Uprkos kratkom izlaganju na invertovanom i blago resemplovanom (uvećanom) snimku se regularno uočava emisioni region IC3550 magnitude 17.
Nije to izdvojeno iz razloga prikazivanja snage moćnog instrumenta aperture 6 inča već vrlo praktičnije: IC3550 je bio domaćin 2012. i ponovo 2014. godine pojave jedne veoma retke pojave - LBV (Luminous Blue Variable). Istu danas nisam zabeležio, ali je njen položaj unutar emisionog regiona jasno vidljiv.
Dakle, plave promenljive su veoma retke (sveukupno par desetina otkriveno, od kojih neke to danas više nisu) upravo iz razloga što je to jedan relativno kratak stadijum u zvezdanoj evoluciji. U pitanju su plavi supergiganti sa temperaturama značajno iznad crvenih giganata: tipična LBV ima 10-25 hiljada K izmerenih na površini. U momentu provale i erupcije LBV pada na 8500K za sve LBV, nevezano za njihov početni sjaj. Pritom neke skoče a nekima padne luminoznost, što je takođe čudno (moguće je da to ima veze sa emisijom materijala, moja pretpostavka; mnoge imaju oko sebe izgrađene nebule kao recimo Eta Carinae).
Sjajne plave promenljive generalno žive samo nekoliko miliona godina, dok je eruptivna faza uvek ispod milion godina. One naprosto veoma brzo troše svoj materijal u eruptivnoj fazi i moguće je iz godine u godinu pratiti njihov razvoj i promenu izbačenog materijala, ponovo najbolji primer za to je Eta Carinae. Premda se ranije dešavalo da erupcija neke LBV bude proglašena za supernovu, situacija je malo složenija: stadijum LBV prethodi eksploziji supernove, ukoliko je masa zvezde progenitora 20-25 Sunčevih. Kod masivnijih zvezda od toga, na prelazu iz stadijuma sagorevanja vodonika u sagorevanje helijuma, zvezda prolazi kroz stadijum Volf-Rajetove zvezde, još jedne egzotične vrste masivnih i veoma toplih zvezdi.
Ako vam sve ovo deluje apstraktno i kao nešto što se dešava samo u udaljenim galaksijama, izađite leti i pronađite sazvežđe Labuda (Cygnus) iznad u zenitu. Centralna zezda u krstu je početni orijentir, zatim dva stepena desno, prema jugu, jedina zvezda pete magnitude je vaš cilj.
To je 34 Cygnus ili P Cygni; zvezda koja je pre 400 godina imala provalu sjaja na 3mag, a zatim u narednih 25 godina pala ispod praga vidljivosti. Narednih decenija se ovaj ciklus javljanja i nestanka ponavljao još nekoliko puta, a sto godina kasnije se zvezda ustalila na sadašnjoj otprilike petoj magnitudi.
Коментари
Постави коментар