07.02.2016.

KOMETA, MRAZ I TRIPOD... I VETAR

Kao i svakom pejzažnom fotografu - tripod mi je skoro uvek spakovan u gepeku. Teleskopske montaže mogu ponekad da budu teške i komplikovane za nošenje i postavljanje, a ponekad (kao sad) neki lakši poslić možete da odradite i sa običnim tripodom.
Snimio sam 13 fotki po 15sec izlaganja svaka, znajući da u blizini Severnjače slobodno može da se pusti malo duže - čak i kroz 50mm objektiv. Najbrže se zvezde kreću na jugu, to je opštepoznati maler: tamo ima najviše astrofotografskih meta a i praćenje nekako uvek najlošije funkcioniše.

Dakle, usmerio sam vidno polje između zvezda Dubhe u V. Medvedu i Kocab u Malom Medvedu. Obe su oko druge magnitude, dakle upadljive, što nije nebitno u rane jutarnje sate - snimao sam oko 6h ujutru što je tačno sat vremena pre izlaska Sunca.
Tačno između te dve zvezde se nalazi ogranak sazvežđa Zmaja i u njemu zvezda Kappa Draconis magnitude 3.8. Vratiću se na Kappu kasnije. Sve je to bilo jedva primetno u rano januarsko jutro na -16C, fotografije su bile iz sekund u sekund sve svetlije. Južni vetar je duvao i osećaj hladnoće spuštao do minus pedeset, a ja sam trpeo bolove svaki put kad bih skinuo rukavice na nekoliko sekundi. Evo jedne neobrađene fotke:


U pretragama neba najbitniji su periodi neposredno pre i posle zalaska Sunca jer nam tad delimično bude pružen i uvid u onu stranu svemira koju sakriva dan. Nekako je uobičajeno da se tu otkrivaju nove komete i asteroidi, ali ja nisam imao potrebe to da radim budući da se ova kometa, C/2013 US10 Catalina, u tom trenutku nalazila na 60 stepeni visine i 115 stepeni udaljena od Sunca. To daje lepu marginu (neuobičajenu za komete) da bude fotografisana u pristojnije vreme, kad je nebo zaista tamno a ne ovako plavo, ali nebitno: tu sam se zatekao snimajući planete iz prethodnog posta.
Sve je složeno u DSS-u i nisam imao neka velika očekivanja, ali me ipak obradovalo što se vidi rep.


U vidnom polju možete da vidite zelenkastu kometicu sa repom sastavljenom iz gasova. Zelena boja je karakteristična za jonizaciju nekih gasova u omotaču komete zvanom koma, najčešće je to u pitanju dvoatomski ugljenik (dikarbon). Pošto pod uticajem Sunčevog vetra dolazi do rastezanja kome u pravcu suprotnom od Sunca, dobijamo jonski (gasni) rep. Vrlo često on bude zelene boje.
A rep koji nastaje oduvavanjem prašine sa glave komete se, logično, zove prašinski rep. On može da bude najčešće bezbojan ili plave boje.



Na 100% isečku se ne može jasno diferencirati koji rep je koji, mada bi jonski trebao da pod bilo kojim okolnostima bude isključivo prav. Takođe je jonski rep usmeren obavezno nasuprot Sunca, tako da moguće je da ovde dominira jonski rep.
Još jedna od relativno skoro otkrivenih činjenica je da se oko kometa mogu detektovati X zraci. To je do skora bilo nezamislivo jer se X zračenje nalazi samo kod tela veoma visokih temperatura kao što su zvezde; kod kometa je u pitanju interakcija između jona solarnog vetra sa gasovima kome. Pritom gasovi kome (koji se mogu smatrati atmosferom komete) dodaju jedan elektron jonu solarnog vetra, koji potom menja svoje stanje emitujući fotone u UV opsegu (10-400nm) ili X opsegu (ispod 10nm), sve dok ne dođe u stabilnije stanje.

Idemo dalje, šta se na ovoj slici dimenzija 4x6 stepena?
Prvo da objasnim da je objektiv C50 1.8 II vrlo štedljivo projektovan. Fokus prsten ima veoma kratak hod, otpor ne postoji i usput je sve vrlo neprecizno. Za sto evra još je i dobro, ali ja sam u samom startu za malo promašio fokus.



Znači, u centru je zvezda Kappa Zmaja, magnitude 3.85, znači da se vidi vizuelno kao malo sitnija zvezdica. Ajmo dalje - galaksija NGC4239 se ne vidi, bez obzira što sam upisao njenu poziciju. Pošto je sve ovo sveukupno nešto jedva iznad tri minuta ukupne ekspozicije, u rano jutro i već plavo nebo bilo bi neverovatno čudo da se ova galaksija vidi. A uostalom, negde sam verovatno i napisao da objektivi manje aperture (prečnika prednjeg elementa) uopšte ne blistaju kad treba da se registruju galaksije. Za tako nešto ipak postoje teleskopi.