14.11.2014.

PLEJADE NA ISTOKU

...ili Vlašići (M45), po starom narodnom predanju. Nije jasno zbog čega se tako kod nas zovu, ali jedna pretpostavka se odnosi na činjenicu da Plejade izlaze na istoku. Tamo je postojbina vlaške nacionalne manjine, pa bi to moglo da bude jedno objašnjenje. Drugo objašnjenje potiče iz ruske mitologije gde se ovo jato zove Volosozari, po starom slovenskom bogu Volosu - sedam zvezda su njegovi sinovi.

Svaka kultura ima ima svoju legendu o ovom jatu, pa su tako Japanci čak iskoristili Vlašiće kao simbol i naziv jednog brenda automobila - u pitanju je Subaru. Takođe su interesantni Maori koji su po izlasku Vlašića orijentisali Novu Godinu.

Izlazak Vlašića na istoku, ispod je planina Juhor, vreme izlaganja - pola minuta.

Vlašići iznad Juhora

Na ovoj slici se ispod Vlašića naziru još i Hijade, prelepo otvoreno jato u obliku slova V, ali ovde jednim delom pokriveno izmaglicom. Najsjajnija zvezda sasvim levo je Kapela, višestruki sistem za koji je skoro utvrđeno da se kreće u istom pravcu kao i Hijade. To onda znači da je Kapela nastala unutar tog jata i da se vremenom "osamostalila".

Takva sudbina čeka i Vlašiće: vremenom se ova otvorena jata raspadaju i njihove članice se razilaze. Obično to vreme trajanja ovakvih otvorenih jata bude par stotina miliona godina.

Iz istorije ovog objekta možemo još da pribeležimo da je Galilej prvi naslutio i objasnio strukturu jata, a to se odnosi na činjenicu da osim sedam najsjajnijih članica ovo jato ima i nekoliko stotina manjih zvezda. Messier je, s druge strane, imao sasvim druge planove sa ovim jatom. Pošto njegov katalog nebeskih nejasnoća koje možete pobrkati sa kometama nije imao dovoljno objekata, tačnije imao je u jednom momentu četrdesetak; Messier je shvatio da nešto mora da preduzme. Njegov tadašnji konkurent N. L. Lacaille je već imao objavljen katalog od 42 objekta, tako da je Messier u svoj katalog ubacio i dobro poznate stvari kao što su Vlašići, Prezepe ili Orionova maglina - stvari koje niko normalan neće pomešati sa kometama, ali dobro... Sujeta je čudo.

Pre godinu dana samo fotografisao Vlašiće teleskopom, ukupno je sklopljeno 53 snimka po pola minuta na ISO1600. U vidno polje teleskopa 150/750 tačno može da stane ovo jato, i ništa više.


Maksimalno sam u obradi rastegao sliku, pa se tako vidi i malo vinjetiranje. Takođe, fokus nije pogođen od samog starta, to se vidi po duplim spajkovima. Pošto sam zadao parametre i otišao, skalamerija je odradila svoj deo posla i snimila gomilu frejmova sa pomerenim fokusom - ali se, srećom, to primećuje tek kad sliku uvećate.
Koliko je težak posao u obradi bio videćete po ovoj jednoj pojedinačnoj slici, naravno neobrađenoj, pa uporedite.


O samom jatu M45 se danas dosta zna: u pitanju je jato prečnika desetak svetlosnih godina; broj članica se danas smatra da je od nekoliko stotina do hiljadu; vidljivo je golim okom u idealnim uslovima do desetak plavih giganata. Dotični giganti su mlade i vrele zvezde, njihov sjaj je jasno pomeren ka plavom delu spektra, što se i vidi na fotografijama. S druge strane, Vlašići plove kroz predivnu refleksionu maglinu takođe plave boje - delimično zbog okolnih zvezda a i delimično zbog rasejanja svetlosti koje je najintenzivnije u plavom delu spektra.
Ono što je od skora poznato to je da ova refleksiona maglina ne predstavlja sastavni deo jata M45 kako se ranije mislilo. Period od 100 miliona godina (koliko je jato staro) je sasvim dovoljan da se svaka čestica primarne magline rasturi i oduva radijacijom samih mladih zvezda. Izgleda da jato naprosto trenutno prolazi kroz slojeve blage izmaglice međuzvezdane prašine i da je to samo jedan momenat u kretanju jata ka svom odredištu u pravcu sazvežđa Orion. U ovom momentu M45 je na polovini svog procenjenog veka trajanja.

Нема коментара:

Постави коментар