MESEČEV PAD NA STADION JAGODINE

Uvek je bio interesantan taj korak između fotografije kao preseka jednog momenta, i pokretnih slika. Odgovor su prvi dali braća Limijer, ali i mi danas možemo da se vrtimo oko te teme. Jedan od načina je time-lapse fotografija, a drugi upravo ovo: sekventna fotografija.
Iako fascinanto deluje u sportu i drugim akcionim zanimljivim oblastima fotografije, u pejzažnoj fotografiji sekvence itekako mogu da budu od koristi. Treba rešiti par tehničkih problema ali ništa komplikovano.

Crescent Moon

Prvo (nakon što odaberete objektiv, ovde je u pitanju 58mm) je postavljanje tripoda i centriranje kadra. Dobar tripod i glava su ovde esencijalni, ništa vas neće spasiti pomeranja ako su glava i tripod loši. U tom slučaju ostaje vam samo da hamu 63 tresnete o asfalt, kao ja svojevremeno, i da date pola svoje plate za normalan tripod i glavu - to je trebalo u samom startu uraditi. Za prozumer aparate može da dođe u obzir slabiji tripod, ali za DSLR sa bilo kojim objektivom ovo je jednostavno esencijalno.

Sledeća stvar koja je potrebna je intervalometar, odnosno daljinski okidač sa vremenskom funkcijom. Ako slučajno imate običan žičani okidač trebaće vam i štoperica (skoro svi današnji telefoni je imaju). Onda treba i razmisliti na koliko vremenski treba da idu ekspozicije? 
Ja sam ovde ostavio razmak od tri minuta. To je dovoljno da se Mesec pomeri više od jednog svog prečnika a ako koristite štopericu onda budite tačni u sekundu. I najmanja odstupanja se kasnije vide.

Crescent Moon

Onda se treba baviti ekspozicijom a to i nije tako prosto. Razlog je činjenica da nebo iz minuta u minut postaje sve tamnije. Ovde postoje dva različita pristupa: prvi da ekspozicija bude "zakovana" na jednu vrednost i svi naredni snimci da budu sve tamniji, i drugi da aparat svaki put iznova odredi ekspoziciju i kompenzuje ove promene.
Ja sam odabrao na drugoj slici prvi pristup i u obradi sam izvlačio Mesečeve detalje iz senke, većina modernih aparata u RAW formatu poseduje dovoljno informacija za ovako nešto. U drugom slučaju će vam najsjajniji deo Meseca jednostavno sve više i više pregorevati, pa treba i s tim računati.

Na kraju sledi obrada u PS-u, a to ne bi trebalo da bude nikakav problem: jednostavno jednu po jednu sliku ubacujete kao nove slojeve (layere) i po potrebi osvetljavate iste da bi dobili sličan efekat. Ovo se naročito oprezno radi na prvoj slici. Blending mod treba da bude lighten.

Na prvoj slici je odabran drugi pristup (jedno podešavanje izlaganja): helios 44 na f4.0, ISO200, 1/50sec. Na drugoj su parametri varirali, od 1/5sec, ISO400 do 1sec i ISO500. Pošto je vremenska sekvenca relativno kratka (18 minuta) Mesec nije stigao da izgori ali da sam duže snimao ovo bi se sigurno desilo.

Коментари