NOVEMBARSKO SUNCE

Sunčeve pege su se uvek pojavljivale a zna se da su najučestalije upravo sad, u vreme sunčevog maksimuma. To se poklapa sa pojavama jonskih baklji i eksplozivnih erupcija na našoj zvezdi, kao i aurorama na našoj planeti.
Analizom geoloških depozita došlo se do zaključka da  je 11-godišnji ciklus postojao još u prekambrijskom periodu - to je vreme od postanka planete do kambrijuma (4.5 milijardi do pre pola milijarde godina). Sasvim dovoljno da se poklopi sa današnjim cilkusom sunčeve aktivnosti.

Ovde vidimo pege koje su klasifikovane kao 1890, 1891 i 1887; prva grupa pega je blizu centra slike.

 

Ovo je interesantno iz razloga što je Kraljevska opservatorija u Belgiji pre 6h otkrila CME (coronal mass ejection) odnosno erupciju upravo unutar 1890 kompleksa. Zahvaljujući tome što je koronalna masa usmerena malo južno od ravni ekliptike ovo će nas zasad promašiti. Očekuje se jedino manji udarni talas za 4 dana tj 12. novembra; znači da sama izbačena masa relativno sporo putuje. Severnjacima želim lepe aurore.

Nešto konkretniji pogled na grupu pega; sasvim gore levo je navedena 1890; dole je 1891. Napravio sam početničku grešku što nisam ispravno orijentisao da sever bude striktno gore, ali šta da se radi - ne ide sad sve ponovo da obrađujem. 

Mala 1892 pega prema horizontu:

Zadnje dve su originalna rezolucija teleskopa 150/750 i 20d a zatim uvećane za 25%; malo dodatnog oštrenja se podrazumeva. Sve je jedan snimak, ISO200 i 1/1250sec.

U suštini ovo možete da uporedite sa satelitskim snimkom:

(SOHO, credit ESA and NASA)