19.11.2013.

MESEČEVA PREDSTAVA

Jedan dan nakon punog Meseca bilo je uglavnom vedro i očekivao sam da će biti lepo snimiti izlazak Meseca. Oblaci koji su počeli da se pojavljuju su uglavnom bili retki cirusi i cirostratusi; prognoza je predviđala da se do jutra potpuno naoblači i onemogući pogled na jutarnje komete. Svejedno, mogao bih da probam neki noćni pejzaž da snimim.





Ispostavilo se da izlazeći Mesec ima tendenciju da stvori svetlosni stub, reč je o odbijanju Mesečeve svetlosti o cirus iznad njega. Pored Meseca i Sunca ovakve svetlosne stubove ponekad može da stvori i Venera, a razlikujemo gornje i donje stubove. Pojavljuju se kad se svetlost sa nebeskog tela odbija o pločaste ledene kristaliće koji su orijentisani više-manje horizontalno. Naravno da su ovde cirusi i cirostratusi jedini oblaci koji ispunjavaju te uslove.
Oko ponoći, kad je Mesec već dostigao kulminaciju i približio se zenitu, predstava se zahuktala. Ogroman halo se pojavio i to nije imalo veze sa mnogo manjom koronom koja je prilično česta pojava. Znao sam da je halo od 22 stepena relativno češća pojava kod Sunca nego kod Meseca pa sam krenuo i to da snimim. Međutim, pošto je halo jedva stao u vidno polje 17mm objektiva (nešto preko 50 stepeni po manjoj osi) zaključio sam da ovde imam posla sa mnogo ređom zverkom.


Levo na ivici kadra je Jupiter a na samoj unutrašnjoj ivici prstena dole levo (na oko 7h) se vidi Betelgejz. Halo je prečnika 46 stepeni i nastaje prolaskom svetlosti kroz nasumično raspoređene prizmatične ledene kristale. Izuzetno je redak u odnosu na halo od 22 stepena i javlja se možda 4 puta godišnje - dok ovaj drugi otprilike 100 dana godišnje ima sve preduslove da se pojavi. Činjenica da je u pitanju pun Mesec ovih 4 puta godišnje spušta na verovatnih jednom u nekoliko godina.

Centralni kadar:


Nekad je izuzetno teško razlikovati halo od 46 stepeni od supralateralnih i infralateralnih lukova, pojava koje liče na odsečeni 46st halo. Takođe su ovi lukovi mnogo sjajniji i življih boja, za razliku od ovog haloa koji ima jedino vidljivu crvenu boju sa unutrašnje strane prstena.
Pogledao sam više puta da li se vidi neki od nabrojanih lukova, ali nije bilo traga od toga. Halo je bio geometrijski pravilan i sa podjednakim sjajem u svim pravcima.

Kad smo već kod svih tih haloa, među mnogim narodima je rasprostranjeno mišljenje da halo od 22 stepena predskazuje padavine narednih dan-dva. To je često tačno, ukoliko je halo nastao na cirusima koji su pretodnica olujnog fronta; međutim to nije uvek slučaj. Meni je svakako drago da sam ovog puta uspeo da vidim jednu izuzetno retku pojavu.

08.11.2013.

NOVEMBARSKO SUNCE

Sunčeve pege su se uvek pojavljivale a zna se da su najučestalije upravo sad, u vreme sunčevog maksimuma. To se poklapa sa pojavama jonskih baklji i eksplozivnih erupcija na našoj zvezdi, kao i aurorama na našoj planeti.
Analizom geoloških depozita došlo se do zaključka da  je 11-godišnji ciklus postojao još u prekambrijskom periodu - to je vreme od postanka planete do kambrijuma (4.5 milijardi do pre pola milijarde godina). Sasvim dovoljno da se poklopi sa današnjim cilkusom sunčeve aktivnosti.

Ovde vidimo pege koje su klasifikovane kao 1890, 1891 i 1887; prva grupa pega je blizu centra slike.


Ovo je interesantno iz razloga što je Kraljevska opservatorija u Belgiji pre 6h otkrila CME (coronal mass ejection) odnosno erupciju upravo unutar 1890 kompleksa. Zahvaljujući tome što je koronalna masa usmerena malo južno od ravni ekliptike ovo će nas zasad promašiti. Očekuje se jedino manji udarni talas za 4 dana tj 12. novembra; znači da sama izbačena masa relativno sporo putuje. Severnjacima želim lepe aurore.

Nešto konkretniji pogled na grupu pega; sasvim gore levo je navedena 1890; dole je 1891. Napravio sam početničku grešku što nisam ispravno orijentisao da sever bude striktno gore, ali šta da se radi - ne ide sad sve ponovo da obrađujem. 


Mala 1892 pega prema horizontu:


Zadnje dve su originalna rezolucija teleskopa 150/750 i 20d a zatim uvećane za 25%; malo dodatnog oštrenja se podrazumeva. Sve je jedan snimak, ISO200 i 1/1250sec.
U suštini ovo možete da uporedite sa satelitskim snimkom:


(SOHO, credit ESA and NASA)