M84 I M86
Svaki regrut zna šta su M84 i M86: tenk domaće proizvodnje i Zastavin puškomitraljez u kalibru 7.62.
Ovde je reč o nečemu drugom.
Niko nije u grčkoj mitologiji ni sanjao kakvo blago krije u sebi sazvežđe Device (Virgo). To je sasvim u skladu sa predstavom Device kao boginje žita Demetre (zato se najsjajnija tamošnja zvezda zove Spika ili klas žita).
Gomilu problema je imao Messier koji je tamo morao da sistematizuje veći broj magličastih objekata. Naravno da se on nije upuštao u kontemplaciju o prirodi i strukturi tih objekata; bitno mu je bilo samo da ih distancira od kometa.
Ti problemi su se uvećali za Herschell-a koji je još više vremena proveo u Virgo sazvežđu. Svaku mrljicu je trebalo opisati makar u jednoj rečenici a pre toga je pomno proučiti teleskopima koji su imali metalna ogledala.
Vidno polje koje je ovde snimljeno predstavlja dve galaksije koje je otkrio Francuz (M84 i M86) uz gomilu manjih koje je otkrio Englez nemačkog porekla.
Prvo par reči o M84: to je velika eliptična galaksija koja čini unutrašnji deo Virgo klastera, tačnije Virgo A segment i njena masa je bitan parametar kad treba procenjivati strukturu i prirodu objekata u okolini. Tačnije, njen gravitacioni uticaj je bitan po okolinu. Ponekad se u njoj dešavaju eksplozije supernovih što i nije čudo uzimajući u obzir veliki broj zvezda; ali sama galaksija pokazuje nizak nivo produkcije zvezda. To je u skladu sa definicijom eliptičnih galaksija koje su pre svega sastavljene od starih zvezda sa vrlo malo procesa koji bi pokrenuli genezu novih generacija.
Akrecioni disk u jezgru ukazuje na veoma masivnu crnu rupu, nešto što je više pravilo nego izuzetak kod masivnih eliptičnih galaksija.
Drugi komšija na slici je M86, takođe eliptični gigant koji ima jednu veoma neuobičajenu karakteristiku - juri prema nama. Opšte je poznato da crveni pomak ukazuje na širenje svemira ali ovde imamo plavi pomak tako da je vrlo moguće da se M86 nalazi prilikom rotiranja oko zajedničkog centra mase sa drugim galaksijama (možda baš M84) na delu putanje prema nama.
Naravno da je taj plavi pomak u spektru skoro zanemarljiv ako gledamo striktno vizuelno, ova galaksija ima takođe žutocrvenkastu boju kao i sve ostale eliptične. To je najočiglednija posledica nedostatka novih plavih zvezda.
Takođe odlika ove galaksije je prisustvo većeg broja globularnih klastera u halou (oko 4000) kao i ostataka samlevenih malih patuljastih galaksijica koje su završine na jelovniku ovog monstruma.
Snimak čini 60 sekvenci po pola minuta kroz teleskop newtonian 150/750, uz obradu u Irisu i PS CS3. Od ostalih objekata tu se nalazi još dosta galaksija; najmarkantnije spiralne su obeležene crvenom bojom a eliptične žutom.
Lokacija snimanja je bila južno od planine Rtanj, na nekih 600-800m nadmorske visine po mojoj proceni. Zaboravio sam pritom da izmerim GPS-om ali nebitno, nebo je zaista mrak. Jedini problem je činjenica da jug i nije baš nešto; tu imamo odsjaj Soko Banje i Niša tako da ovo generalno može bolje da bude.
Neki segmenti su mi privukli pažnju. Prvo o M86 tj isečku u originalnoj rezoluciji: vide se mala patuljasta galaksija u halou i zvezda vrlo blizu jezgra. Mislim da su obe pojave obična superpozicija ali svejedno izgledaju interesantno. Tu je i spiralna NGC4402 gde se nazire i nešto strukture.
Sledeća je mala plava zvezda magnitude 11.2 u plavoj frekvenciji, na ostalim frekvencijama je slabijeg sjaja (što je i logično, inače ne bi bila plava). Nalazi se pored male NGC4413 i zasigurno se ta zvezda nalazi u našoj galaksiji, čisto radi orijentacije. Inače, prilikom eksplozije supernove imamo sličan izgled, međutim ove zvezde odavno ima u svim katalozima pa nije u pitanju nikakva eksplozija.
Jedina stvar kojom sam nezadovoljan je prisustvo nekih hot-pixela na slici. To se prvi put dešava i moguće je da se temperatura na početku i kraju posmatranja značajno razlikuju. Ukoliko su darkovi snimljeni na 10C nižoj temperaturi to bi moglo da predstavlja problem. Nadalje bih mogao da probam da darkove snimim na početku, kad je najtoplije - čisto da vidim razliku.
Ovde je reč o nečemu drugom.
Niko nije u grčkoj mitologiji ni sanjao kakvo blago krije u sebi sazvežđe Device (Virgo). To je sasvim u skladu sa predstavom Device kao boginje žita Demetre (zato se najsjajnija tamošnja zvezda zove Spika ili klas žita).
Gomilu problema je imao Messier koji je tamo morao da sistematizuje veći broj magličastih objekata. Naravno da se on nije upuštao u kontemplaciju o prirodi i strukturi tih objekata; bitno mu je bilo samo da ih distancira od kometa.
Ti problemi su se uvećali za Herschell-a koji je još više vremena proveo u Virgo sazvežđu. Svaku mrljicu je trebalo opisati makar u jednoj rečenici a pre toga je pomno proučiti teleskopima koji su imali metalna ogledala.
Vidno polje koje je ovde snimljeno predstavlja dve galaksije koje je otkrio Francuz (M84 i M86) uz gomilu manjih koje je otkrio Englez nemačkog porekla.
Prvo par reči o M84: to je velika eliptična galaksija koja čini unutrašnji deo Virgo klastera, tačnije Virgo A segment i njena masa je bitan parametar kad treba procenjivati strukturu i prirodu objekata u okolini. Tačnije, njen gravitacioni uticaj je bitan po okolinu. Ponekad se u njoj dešavaju eksplozije supernovih što i nije čudo uzimajući u obzir veliki broj zvezda; ali sama galaksija pokazuje nizak nivo produkcije zvezda. To je u skladu sa definicijom eliptičnih galaksija koje su pre svega sastavljene od starih zvezda sa vrlo malo procesa koji bi pokrenuli genezu novih generacija.
Akrecioni disk u jezgru ukazuje na veoma masivnu crnu rupu, nešto što je više pravilo nego izuzetak kod masivnih eliptičnih galaksija.
Drugi komšija na slici je M86, takođe eliptični gigant koji ima jednu veoma neuobičajenu karakteristiku - juri prema nama. Opšte je poznato da crveni pomak ukazuje na širenje svemira ali ovde imamo plavi pomak tako da je vrlo moguće da se M86 nalazi prilikom rotiranja oko zajedničkog centra mase sa drugim galaksijama (možda baš M84) na delu putanje prema nama.
Naravno da je taj plavi pomak u spektru skoro zanemarljiv ako gledamo striktno vizuelno, ova galaksija ima takođe žutocrvenkastu boju kao i sve ostale eliptične. To je najočiglednija posledica nedostatka novih plavih zvezda.
Takođe odlika ove galaksije je prisustvo većeg broja globularnih klastera u halou (oko 4000) kao i ostataka samlevenih malih patuljastih galaksijica koje su završine na jelovniku ovog monstruma.
Snimak čini 60 sekvenci po pola minuta kroz teleskop newtonian 150/750, uz obradu u Irisu i PS CS3. Od ostalih objekata tu se nalazi još dosta galaksija; najmarkantnije spiralne su obeležene crvenom bojom a eliptične žutom.
Lokacija snimanja je bila južno od planine Rtanj, na nekih 600-800m nadmorske visine po mojoj proceni. Zaboravio sam pritom da izmerim GPS-om ali nebitno, nebo je zaista mrak. Jedini problem je činjenica da jug i nije baš nešto; tu imamo odsjaj Soko Banje i Niša tako da ovo generalno može bolje da bude.
Neki segmenti su mi privukli pažnju. Prvo o M86 tj isečku u originalnoj rezoluciji: vide se mala patuljasta galaksija u halou i zvezda vrlo blizu jezgra. Mislim da su obe pojave obična superpozicija ali svejedno izgledaju interesantno. Tu je i spiralna NGC4402 gde se nazire i nešto strukture.
Sledeća je mala plava zvezda magnitude 11.2 u plavoj frekvenciji, na ostalim frekvencijama je slabijeg sjaja (što je i logično, inače ne bi bila plava). Nalazi se pored male NGC4413 i zasigurno se ta zvezda nalazi u našoj galaksiji, čisto radi orijentacije. Inače, prilikom eksplozije supernove imamo sličan izgled, međutim ove zvezde odavno ima u svim katalozima pa nije u pitanju nikakva eksplozija.
Jedina stvar kojom sam nezadovoljan je prisustvo nekih hot-pixela na slici. To se prvi put dešava i moguće je da se temperatura na početku i kraju posmatranja značajno razlikuju. Ukoliko su darkovi snimljeni na 10C nižoj temperaturi to bi moglo da predstavlja problem. Nadalje bih mogao da probam da darkove snimim na početku, kad je najtoplije - čisto da vidim razliku.
Коментари
Постави коментар