06.05.2013.

ZODIJAČKA SVETLOST SA RTNJA

Ne baš česta pojava na našim prostorima je zodijačka svetlost, sablasno rasvetljenje koje prati pojas ekliptike. Reč je o izuzetno bledunjavom oblaku čestica prašine koji je lociran u ravni Sunčevog sistema i koji se najbolje vidi oko prolećne i jesenje ravnodnevnice. Preduslovi takođe postoje u vidu izuzetno čistog neba, nezagađenog svetlosnim uticajem naselja kao i odsustvom Meseca.

Važeća teorija kaže da je ovaj zodijački oblak poreklom nastao od kometskih repova, pre nego od kolizije meteora i asteroida, koji prave čestice većeg prečnika. U međuzvezdanim okvirima ovi oblaci okružuju i druge zvezde i utiču na snimanje akrecionih diskova koje snimamo da bismo otkrili ekstrasolarne planete.

Interesantan fenomen postoji na 180 stepeni od Sunca, oko ponoći znači u zenitu, tamo postoji blago rasvetljenje koje se zove gegenschein. U pitanju je sjaj čestica zodijačkog oblaka koje su u punoj fazi (kao npr pun Mesec) i onda je taj sjaj izraženiji. To već nisam uspeo da snimim...
Lokacija: Vrmdžansko jezero, nekoliko kilometara južno od vrha Rtnja.


Parametri: ISO1600, f4.5 i dužina ekspozicije jedan minut, zato su zvezde crtice. Zodijačka svetlost polazi iz donjeg desnog ugla i širi se prema centru kadra, dole desno takođe vidimo Jupiter na zalasku.


Na drugoj slici se svetlost možda i bolje vidi, dole imate obeležen položaj ekliptike (zeleno) u odnosu na položaj zalazećeg zimskog Mlečnog Puta (narandžasto) - čisto da izbegnemo interferenciju sa zodijačkom svetlošću.


Parameteri snimka su isti kao i na prethodnom. U obradi je samo malo osvetljeno i blago dodat kontrast, ništa više nije rađeno, to se vidi iz screenshot-a:


Sa čuđenjem sam ustanovio da se područje oko planine Rtanj nalazi na sredini vazdušnog koridora tako da je sve i svašta prolazilo, od elisnih šklopocija do velikih džetova - i sve je ostavljalo tragove na snimcima.


Izlazak letnjeg Mlečnog puta na severozapadnom horizontu je takođe bio interesantan prizor. U sredini kadra se nazire Amerika nebula, bez ikakvih intervencija na saturaciji. Eos je nemodifikovan - toliko o kristalnom nebu.


Jako fotogeničan predeo noću, mada udaljen od naselja, Vrmdžansko jezero je leti raj za pecanje a zimi za vukove. Sledi pogled na jezero sa zalazećim Sirijusom i njegovim odrazom:


Iznad Rtnja se pojavljuje zvezda Vega, neposredno ispod nje počinje letnji Mlečni Put:


Na južnom nebu nema nekog posebnog spektakla osim žutog Saturna (levo) i plave Spike (desno). Spika je, inače, najsjajnija zvezda u Devici i pošto se nalazi na prometnom planenarnom auto-putu, tj ekliptici, veoma često biva okultirana Mesecom i Venerom.


U suštini kometa Panstarrs se može i nazreti kao mala mrljica iznad sazvežđa Kasiopeje koja ovde dodiruje severni horizont.


Na kraju, da se vratim na pojam gegenshein koji nastaje kao odsjaj čestica nasuprot Sunca. Mehanizam koji je jako sličan na Zemlji se može veoma često videti i zove se opozit-efekat. Međutim, postoji jedna još egzotičnija vrsta optičkog spektakla koji uključuje rosu, tj kapi vode na travi.
U ovom slučaju se pojava zove heiligenschein i predstavlja rasejanje svetlosti na kapima rose koje se ponašaju kao mala sočiva: fokusiraju svetlost na 20% iza sopstvenog prečnika. Pošto kapi vode nemaju multicoating jedan deo svetlosti se pritom i odbija nazad tako da se to vidi kao sjaj u antisolarnoj tački.





U kokretnom slučaju to će izgledati kao romatničan sjaj oko vaše glave, pojava koja se itekako zapaža golim okom i nije potreban fotoaparat. A što se tiče ovih slika one nisu dorađivane naknadno, samo je pažljivo eksponiran histogram.

04.05.2013.

M84 I M86

Svaki regrut zna šta su M84 i M86: tenk domaće proizvodnje i Zastavin puškomitraljez u kalibru 7.62.
Ovde je reč o nečemu drugom.

Niko nije u grčkoj mitologiji ni sanjao kakvo blago krije u sebi sazvežđe Device (Virgo). To je sasvim u skladu sa predstavom Device kao boginje žita Demetre (zato se najsjajnija tamošnja zvezda zove Spika ili klas žita).
Gomilu problema je imao Messier koji je tamo morao da sistematizuje veći broj magličastih objekata. Naravno da se on nije upuštao u kontemplaciju o prirodi i strukturi tih objekata; bitno mu je bilo samo da ih distancira od kometa.
Ti problemi su se uvećali za Herschell-a koji je još više vremena proveo u Virgo sazvežđu. Svaku mrljicu je trebalo opisati makar u jednoj rečenici a pre toga je pomno proučiti teleskopima koji su  imali metalna ogledala.

Vidno polje koje je ovde snimljeno predstavlja dve galaksije koje je otkrio Francuz (M84 i M86) uz gomilu manjih koje je otkrio Englez nemačkog porekla.
Prvo par reči o M84: to je velika eliptična galaksija koja čini unutrašnji deo Virgo klastera, tačnije Virgo A segment i njena masa je bitan parametar kad treba procenjivati strukturu i prirodu objekata u okolini. Tačnije, njen gravitacioni uticaj je bitan po okolinu. Ponekad se u njoj dešavaju eksplozije supernovih što i nije čudo uzimajući u obzir veliki broj zvezda; ali sama galaksija pokazuje nizak nivo produkcije zvezda. To je u skladu sa definicijom eliptičnih galaksija koje su pre svega sastavljene od starih zvezda sa vrlo malo procesa koji bi pokrenuli genezu novih generacija.
Akrecioni disk u jezgru ukazuje na veoma masivnu crnu rupu, nešto što je više pravilo nego izuzetak kod masivnih eliptičnih galaksija.

Drugi komšija na slici je M86, takođe eliptični gigant koji ima jednu veoma neuobičajenu karakteristiku - juri prema nama. Opšte je poznato da crveni pomak ukazuje na širenje svemira ali ovde imamo plavi pomak tako da je vrlo moguće da se M86 nalazi prilikom rotiranja oko zajedničkog centra mase sa drugim galaksijama (možda baš M84) na delu putanje prema nama.
Naravno da je taj plavi pomak u spektru skoro zanemarljiv ako gledamo striktno vizuelno, ova galaksija ima takođe žutocrvenkastu boju kao i sve ostale eliptične. To je najočiglednija posledica nedostatka novih plavih zvezda.
Takođe odlika ove galaksije je prisustvo većeg broja globularnih klastera u halou (oko 4000) kao i ostataka samlevenih malih patuljastih galaksijica koje su završine na jelovniku ovog monstruma.



Snimak čini 60 sekvenci po pola minuta kroz teleskop newtonian 150/750, uz obradu u Irisu i PS CS3. Od ostalih objekata tu se nalazi još dosta galaksija; najmarkantnije spiralne su obeležene crvenom bojom a eliptične žutom.
Lokacija snimanja je bila južno od planine Rtanj, na nekih 600-800m nadmorske visine po mojoj proceni. Zaboravio sam pritom da izmerim GPS-om ali nebitno, nebo je zaista mrak. Jedini problem je činjenica da jug i nije baš nešto; tu imamo odsjaj Soko Banje i Niša tako da ovo generalno može bolje da bude.

Neki segmenti su mi privukli pažnju. Prvo o M86 tj isečku u originalnoj rezoluciji: vide se mala patuljasta galaksija u halou i zvezda vrlo blizu jezgra. Mislim da su obe pojave obična superpozicija ali svejedno izgledaju interesantno. Tu je i spiralna NGC4402 gde se nazire i nešto strukture.


Sledeća je mala plava zvezda magnitude 11.2 u plavoj frekvenciji, na ostalim frekvencijama je slabijeg sjaja (što je i logično, inače ne bi bila plava). Nalazi se pored male NGC4413 i zasigurno se ta zvezda nalazi u našoj galaksiji, čisto radi orijentacije. Inače, prilikom eksplozije supernove imamo sličan izgled, međutim ove zvezde odavno ima u svim katalozima pa nije u pitanju nikakva eksplozija.


Jedina stvar kojom sam nezadovoljan je prisustvo nekih hot-pixela na slici. To se prvi put dešava i moguće je da se temperatura na početku i kraju posmatranja značajno razlikuju. Ukoliko su darkovi snimljeni na 10C nižoj temperaturi to bi moglo da predstavlja problem. Nadalje bih mogao da probam da darkove snimim na početku, kad je najtoplije - čisto da vidim razliku.