05.02.2013.

200MM OBJEKTIV VS 200MM TELESKOP

Na početku da priznam da mi nije svaki put lako da odem na snimanje. Treba tu vući četrdesetak kg (najmanje) opreme, ne računajući akumulator ili stolicu. Vreme postavljanja i puštanja u pogon retko kad bude ispod sat vremena pa je razumljivo zašto niko ne voli da ubije vola za kilo mesa.
Drugi faktor koji zimi ume da nervira je uvek nepredvidivo vreme. Ako neko i predvidi vedru noć često se desi da isparenja sa tople zemlje naprave kojekakve ciruse i zapečate predviđenu vedru noć. Međutim, ponekad se desi i obrnuto - niko ne predviđa vedro a ono bude vedro par sati pre nego što se niotkuda pojave oblaci.

Skoro sam imao posla sa ovom drugom pojavom. Naravno da je frustrirajuće preći desetak ili više kilometara i odvesti se u planinu da bi ste tamo ustanovili da ćete se još brže vratiti. Zato veoma često preferiram snimanje iz dvorišta.

Nakon malo dužeg uvoda zašto ja zapravo veoma često snimam iz dvorišta ili neposredne okoline shvatili ste šta je generalno limitirajući faktor ovakvog načina snimanja: svetlosno zagađenje. I tu ne može mnogo da se pomogne, sem da u obradi takvih snimaka ispoljite promućurnost džedaja i prilikom snimanja brzinu nindže.


Kući sam se vratio sa ovim snimkom. Neko bi rekao da sam promašio vidno polje, jer se na snimku ne vidi ništa. I verovatno bi bio u pravu; ovako izgleda pogled kroz širokougaoni teleskop na jedan sektor Mlečnog Puta u sazvežđu Monoceros (Jednorog). Malo levo od centra se može zapaziti otvoreno jato NGC2244 koje je pre nešto više od 3 veka otkrio Flamsteed. Neposredno nakon toga je klaster ugledao i sistematizovao W. Herschell. Potom je nekolicina astronoma (uključujući i Herchellovog sina) otkrivala pojedine delove kondenzovanog difuznog gasa.
Niko se nije setio da te segmente spoji u jedan ogromni molekularni oblak. To otkriće je moralo da sačeka pojavu fotografije.

Klaster tj jato NGC2244 je prelepog oblika, dovoljno sjajan da bi se uočio i u dvogledu i on zapravo služi kao orijentir za nalaženje magline, pošto se nalazi u njenom centru. Danas je poznato da se to jato i fizički povezuje sa maglinom Rozeta, budući da iz njenog kondenzovanog gasa nastaju zvezde u ovom jatu. To je ujedno i razlog prisustva značajnog broja mladih O-tipa zvezda, koje su zbog svoje enormne temperature i isijavanja u UV spektru poznate i po svojoj plavičastoj boji. Takođe se vidi da one svojim plavičastim sjajem iznutra osvetljavaju maglinu.

Prečnik magline Rozeta na nebu iznosi oko jednog ugaonog stepena što iznosi površinski pet punih Meseca. U realnosti ovaj oblak kiseonika i vodonika meri u prečniku najverovatnije 130 svetlosnih godina, uz udaljenost od oko 5 hiljada svetlosnih godina.


Kako je od prethodne slike nastala ova pitanje je na mestu. Odgovor bi ležao u napretku tehnologije, odnosno velikom dinamičkom rasponu koji može da zabeleži današnji CMOS senzor. Nakon toga je samo potrebno te detalje iščupati u postupku obrade.

Snimano je teleobjektivom 200mm podešenim na f7.5, ukupno (samo!) 16 snimka po jedan minut. Standardno je ISO 1600 a veoma brzo se (uprkos postojanju štitnika tj zonerice) prednji element zamaglio. Zato sam se fino spakovao i krenuo kući sa jadnih 16min izlaganja, oštroumno zaboravljajući da snimim i dark frejmove. Međutim, imao sam sreće pa je temperatura sa jedne decembarske sesije bila slična. U obradi nikakvih artefakata nije bilo, što je karakteristično ako se temperatura dark i light snimaka ne slaže.

Sever je desno. Takođe, desno je i jedna interesantna pojavica: otvoreno jato NGC2236. Teško bi moglo da se detektuje dvogledom, zapravo ovo je jedan pravi teleskopski objekt. Ali zato zvezde koje čine to malo, kompresovano jato imaju sjaj 10-15mag, što znači da su lep test za umereno veliki osmatrački instrument (npr 200mm newtonian). U tom teleskopu bi neke zvezdice bile vidljive, a većina bi činila pozadinski sjaj koji podseća na maglinu. A na slici koju vidite možete da prebrojite do zadnje zvezdice koja čini ovo jato.

Eto kako objektiv od 200mm može da parira i definitivno ostavi iza sebe 200mm teleskop. Thanx to Canon & Photoshop.


Na kraju ide 100% crop jata NGC2236 i susedne zvezde 13 Monoceri koja blista svojom 4.5 magnitudom.





Нема коментара:

Постави коментар